Evropa steže kaiš i diže kamate: Koliko bi rate na kredite u Srbiji mogle da porastu

Evropska centralna banka (ECB) je pre nekoliko dana donela odluku o povećanju osnovnih kamatnih stopa za 25 baznih poena, na 2,25 odsto, dok je istovremeno upozorila da očekuje višu inflaciju i sporiji rast privrede u evrozoni zbog rata na Bliskom istoku. Očekuje se da će ova odluka pogurati i rate kredita dužnika u EU. Uprkos tome što je Narodna banka Srbije na sastanku u junu zadržala referentnu kamatnu stopu koja se nije menjala mesecima, i za građane u našoj zemlji koji otplaćuju bankarske pozajmice, rate bi narednih meseci mogle da porastu. 

Naš izbor

Firme se zadužuju sve teže, a građani sve više: Na šta trošimo kredite i da li će biti još skuplji

Iz NBS napominju da se povećanje ključnih kamatnih stopa ECB-a može odraziti na kretanje Euribora, čija promena zapravo utiče na visinu kamatne stope na kredite u evrima na domaćem tržištu, pogotovo kod kredita s varijabilnim kamatnim stopama koje su direktno vezane za tromesečni ili šestomesečni Euribor. Samim tim, eventualni rast Euribora može dovesti do povećanja kamatnih stopa i rata kod pozajmica s varijabilnom kamatnom stopom u evrima, a u pitanju su uglavnom stambeni krediti.

U NBS ističu da prenos promena Euribora na kamatne stope u Srbiji ne mora biti trenutan, niti potpun, već zavisi od ugovorenih uslova kredita, vrste referentne stope i perioda njenog usklađivanja.

NBS je zadržala iznose kamata, koje su na istom nivou još od septembra 2024. godine i čije eventualne promene utiču na kredite u dinarima, ali napominje da ostaje oprezna i da će odluke donositi od sastanka do sastanka ne obavezujući se na određenu putanju kamatne stope. Iz NBS navode da će odluke monetarne politike pre svega zavisiti od dužine trajanja i jačine energetskog šoka, kao i od eventualnog prelivanja na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

Dužnici u Srbiji su, podsećaju u NBS, u slučaju znatnijeg rasta Euribora zaštićeni sistemskim rešenjima koja su ugrađena u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a koja ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa i time ublažavaju efekte eventualnih promena na međunarodnom finansijskom tržištu. 

Međutim, izražena neizvesnost u međunarodnom okruženju u vezi sa sukobom na Bliskom istoku i potencijalnim daljim promenama svetske cene nafte i drugih energenata, kao i mogućim efektima na cene ostalih sirovina, mineralnih đubriva, globalne lance snabdevanja, tokove robe i usluga, predstavlja važan izvor rizika koji mogu uticati na kretanje globalne i domaće inflacije. Upravo zbog toga, NBS ostaje oprezna i zbog toga će odluke donositi od sastanka do sastanka ne obavezujući se na određenu putanju kamatne stope.

Iz NBS napominju da će odluke monetarne politike pre svega zavisiti od dužine trajanja i jačine energetskog šoka, kao i od eventualnog prelivanja na ostale cene preko inflacionih očekivanja.

NBS propisala olakšice u otplati kredita: Ko će moći da pauzira sa ratom duže od dva meseca

"Narodna banka Srbije ima na raspolaganju instrumente i spremna je da reaguje ako proceni da su inflatorni pritisci jači od procenjenih kako bi usidrila inflaciona očekivanja i time ograničila sekundarne inflacione efekte i očuvala cenovnu stabilnost u srednjem roku", kažu u NBS.

Vasić: Novac postaje skuplji, a rate veće

Stručnjaci kažu da je reč o očekivanom potezu Evropske centralne banke čiji je osnovni zadatak kontrola inflacije, a da su glavni razlozi inflatornih pritisaka rast cena energenata, nafte, gasa i veštačkog đubriva, kao i poremećaji u snabdevanju izazvani geopolitičkim krizama, poput one u Iranu.

Finansijski konsultant i bankar Vladimir Vasić kaže da će se odluka ECB odraziti i na bankarsko tržište u Srbiji, pre svega na korisnike kredita indeksiranih u evrima. Koliko će povećanje iznositi zavisi pre svega od perioda otplate, odnosno od toga kada je kredit podignut.

Koliko smo dužni bankama: Više građana pozajmilo keš, nego što otplaćuje stan

"Rast referentne kamatne stope sigurno nije dobra vest za one koji imaju kredite, pre svega stambene. Novac postaje skuplji, a rate će biti veće. Najviše će to osetiti oni koji su se nedavno zadužili, jer bi mesečno opterećenje po tom osnovu za njih moglo biti veće za oko 50 evra. Onima koji kredit otplaćuju već desetak godina povećanje rate će biti manje", kaže Vladimir Vasić za RT Balkan.

On objašnjava da je ECB reagovala na inflatorne trendove i podigla referentnu kamatnu stopu. Ne zna se koliko će trajati ovo evropsko "stezanje kaiša", ali Vasić napominje da svakako ne treba očekivati da će to trajati kraće od šest do devet meseci. On ukazuje da je u slučaju rasta inflacije tokom tri meseca, potrebno dva do tri puta više vremena da bi se ona vratila na prethodni nivo.

Investitori inače trenutno procenjuju da će ECB sprovesti još dva povećanja kamatne stope, koja sada iznosi 2,25 odsto, u julu i u septembru.