Juče Rojters, danas Si-En-En: Šta se dešava s američkim zalihama raketa?

Sjedinjene Američke Države imaju najmoćniju vojsku na svetu, uverava Pentagon. Bela kuća dodaje da Amerika ima "više nego dovoljno" municije za sve ambicije Donalda Trampa. Ipak, iza tih uveravanja stižu sasvim drugačija upozorenja iz same američke vojske: zalihe nekih od najvažnijih raketa pale su na "opasno nizak" nivo.

Prema najnovijim podacima koje je objavio Si-En-En, a na krilima Rojtersovog saznanja, rat sa Iranom posebno je pogodio američku protivvazdušnu i protivraketnu odbranu. Od početka sukoba potrošeno je gotovo 80 odsto raketa THAAD koje su SAD imale pre rata i približno polovina presretača za "patriot".

I to nisu jedine poluprazne police Pentagona. Gotovo polovina američkih "tomahavka" takođe je upotrebljena tokom rata, dok je Kopnena vojska, prema izvoru upoznatom sa internim izveštajima Pentagona, potrošila "praktično sve" zalihe pojedinih visokopreciznih dalekometnih projektila.

Američke zalihe oružja na ivici: Rat sa Iranom ispraznio rezerve arsenala

Problem, međutim, nije samo u tome koliko je raketa ispaljeno. Mnogo veći problem je brzina kojom nove stižu na njihovo mesto.

Od 452 rakete – potrošene četiri petine

Razmere potrošnje najbolje pokazuje THAAD, jedan od najvažnijih američkih sistema za presretanje balističkih raketa.

Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) procenjuje da su SAD pre rata sa Iranom raspolagale sa oko 452 rakete za taj sistem. Ako su podaci izvora Si-En-Ena tačni, gotovo četiri petine tog arsenala više nema.

Ni situacija sa "patriotama" nije mnogo komotnija. Amerika je, prema proceni CSIS-a, pre rata imala oko 2.200 presretača dve najmodernije varijante tog sistema. Od početka sukoba potrošena je otprilike polovina.

Upravo su ti sistemi bili neophodni za odbranu američkih snaga i saveznika od iranskih raketa i dronova. Ali svaki presretnuti projektil istovremeno je značio još jednu raketu manje u američkim skladištima.

Zbog toga ni problem više nije samo američki. Države Persijskog zaliva koje se oslanjaju na američke sisteme PVO zabrinute su da bi nestašica presretača mogla da ugrozi i njihovu odbranu ukoliko Tramp ponovo odluči da eskalira sukob sa Teheranom, a Iran odgovori napadima na američke saveznike.

Da li je promaja u zalihama zaustavila Trampa?

Putin: Rusija jedna od retkih zemalja koja proizvodi sve sirovine za naoružanje

Koliko je pitanje municije postalo ozbiljno pokazuje i činjenica da je stiglo do stola američkog predsednika. Visoki vojni savetnici su poslednjih nedelja najmanje dva puta upozoravali Trampa na sve manje količine ključnih projektila dok se u Beloj kući razgovaralo o novoj eskalaciji protiv Irana.

Predsedavajući Združenog generalštaba general Den Kejn pokrenuo je pitanje zaliha na sastanku krajem prošlog meseca, a ono je ponovo otvoreno i uoči Trampove odluke da prošlog vikenda odustane od novih masovnih udara.

Prema izvorima Si-En-Ena, Tramp je u petak bio spreman da krene u napad, a ministar odbrane Pit Hegset već je dobio konačno "zeleno svetlo".

Do subote je odluka promenjena. Tramp je razgovarao sa bliskoistočnim saveznicima, koji su upozorili da strahuju od iranske odmazde, naročito napada na njihovu energetsku infrastrukturu. Uz ta upozorenja, predsedniku su predočeni i rizici napada na iransku infrastrukturu, kao i problem sve manjih američkih zaliha.

Hegsetu je na kraju naređeno da obustavi operaciju. Za sada.

Naravno, to ne znači da je nedostatak raketa bio jedini, pa čak ni presudni razlog za Trampovu odluku. Ali činjenica da su američki generali u raspravi "napasti ili ne napasti" morali da postave pitanje koliko raketa Amerika još ima pokazuje da je problem odavno prestao da bude samo logistički.

Tomahavk, naš nasušni

Rat nije ispraznio samo američku odbranu, ozbiljno su istrošene i zalihe oružja namenjenog za napad.

Zelenski optužuje saveznike zbog nestašice: Nema raketa, cevi "patriota" ostaju prazne

Prema jednom od izvora, SAD su tokom rata upotrebile skoro polovinu svojih "tomahavka". Si-En-En je još u aprilu objavio da je samo u ranoj fazi sukoba potrošeno gotovo 30 odsto tih krstarećih raketa. Intenzivno su korišćeni i ATACMS i noviji PrSM, dok je tokom prve faze operacije "Epski bes" američka vojska ispalila hiljade raketa za precizne dalekometne udare i protivvazdušnu i protivraketnu odbranu.

Takva potrošnja otvara pitanje koje daleko prevazilazi Iran. Američki stratezi strahuju od mogućnosti nekog budućeg sukoba sa daleko jačim protivnikom – Rusijom i Kinom – ali i na obaveze prema saveznicima i drugim kriznim žarištima.

Potrošnja u hiljadama, proizvodnja u desetinama

Dok se u ratu rakete mogu trošiti u ogromnim količinama, američka industrija ih proizvodi daleko sporije. Prema sadašnjem rasporedu isporuka, Pentagon mesečno dobija svega oko 20 novih raketa za "patriot" i 15 "tomahavka". Za vraćanje zaliha THAAD-a na nivo od pre rata sa Iranom, prema proceni CSIS-a, biće potrebne najmanje tri godine.

A kod nekih vrsta najsavremenije municije problem se ne može rešiti jednostavnim naručivanjem većeg broja raketa. Potrebni su novi proizvodni kapaciteti, motori, komponente, dobavljači i kvalifikovana radna snaga.

Pentagon zato ubrzano pokušava da proširi proizvodnju. Samo ove nedelje sklopljena su dva sporazuma čiji je cilj povećanje proizvodnje raketnih motora za THAAD i "patriot". Kada će novi kapaciteti doneti i nove rakete, međutim, Pentagon nije želeo da kaže.

Štaviše, zvanični Vašington nastoji da umanji značaj upozorenja.

"Američka vojska je najmoćnija na svetu i ima sve što joj je potrebno da deluje u vreme i na mestu koje predsednik odabere", poručio je portparol Pentagona Šon Parnel.

Bela kuća ide i korak dalje. Portparol Ana Keli tvrdi da Amerika ima "više nego dovoljno municije, naoružanja i zaliha za ostvarivanje svih strateških ciljeva predsednika Trampa, pa i više od toga".

A ministar odbrane? On se brani od "lažnih vesti". Bar za to mu rakete nisu potrebne.