Svet
Predviđanja američkog ekonomiste: Svetska depresija počinje najkasnije u decembru
Kriza je već tu, samo što mnogi nisu u stanju da je prepoznaju. Tržišta veruju u naftne fjučerse i očekuju da će cene sirove nafte ubrzo pasti, što se, naravno, neće desiti. Neće biti povratka na staro
Cena dizela u SAD dostigla je rekordnih 6,33 dolara po galonu. Američki ministar energetike Kris Rajt odbio je da komentariše rast cena goriva. Dizel u Nemačkoj nikada nije bio skuplji – cena jedne litre dostigla je 2,453 evra – čime su oboreni svi dosadašnji neslavni rekordi.
U Francuskoj, oko 10 odsto benzinskih stanica ima poteškoće u snabdevanju najmanje jednom vrstom goriva, dok cene divljaju. Makron je zatražio od vlade potpunu mobilizaciju zbog snabdevanja i cena goriva...
Ali, to je samo početak velike svetske energetske krize.
Cena "brent" nafte po barelu premašila je 100 dolara. Ali, to ne znači mnogo, ili ne znači ništa. To je cena koju se određuje prema trgovini naftnim fjučersima, što je neka vrsta prodaje unapred. Ali, nafta je fizička veličina: ili je ima ili nema. Šta ćete učiniti sa naftnim fjučersima ukoliko nafte nema? I evropski fjučersi na dizel dostižu rekordne nivoe.
Međutim, pokušajte da naftu nabavite po toj ceni, kaže čuveni američki ekonomista Majkl Hadson u podkastu Lane Petrovne. SAD prodaju naftu "šortovanjem" – tehnikom prodaje nafte u kratkom roku.
Zapravo, tržište već plaća oko 160 dolara po barelu, a realna cena dizela je znatno viša. Zvanične tržišne cene (fjučersi) služe isključivo za trgovanje na berzi, a ne za stvarnu trgovinu fizičkom naftom. To je, kaže Hadson, neka vrsta klađenja. Cena nafte ima veoma malo veze sa stvarnom tržišnom cenom, koju kupci i potrošači nafte moraju da plate dobavljačima.
SAD, Evropa i druge zemlje čine sve što mogu da održe niske tržišne cene nafte tako što ispumpavaju strateške nacionalne rezerve. Ako ne dobijaju naftu iz Persijskog zaliva, oni prazne državne rezerve.
To, za sada, drži cenu nafte relativno niskom, dodaje američki ekonomista.
Prva faza svetske depresije
To su prvi znakovi duboke energetske krize koja će uskoro pogoditi Zapad i veći deo sveta. Kriza je već tu, samo što mnogi nisu u stanju da je prepoznaju. Tržišta veruju u naftne fjučerse i očekuju da će cene sirove nafte ubrzo pasti, što se, naravno, neće desiti. Neće biti povratka na staro.
Cene energije diktiraju i cene ostalih roba, počev od cena hrane. Rast cena hrane već teško pogađa najranjivije najranjivije regione Afrike i Bliskog istoka. Glad se ne manifestuje uvek u ogromnom broju smrtnih slučajeva, upozorava finski politikolog Marku Sira, već, pre svega, u neadekvatnoj ishrani, socijalnim nemirima i političkoj nestabilnosti.
Američka ekonomija se već zamrzava, konstatuje Hadson. A kada dođe do tog zastoja, to je samo prva faza u pucanju lanca plaćanja i bankrotima velikih kompanija. Reč je, u stvari, o američkom naftnom ratu, koji je počeo mnogo pre Trampa. Bajden ga je intenzivirao protiv Rusije, a Tramp ga je proširio do fatalnih razmera prema Iranu. Tu je koren problema.
Zato je neminovno je, tvrdi ovaj ekonomista, nastupanje svetske depresije, koja će nastati najkasnije do kraja godine, usled rasta cena sirove nafte. Prva posledica biće odvajanje Azije i zemalja od dolarskog standarda. Dolar će se pretvoriti u bezvredno parče papira.
Rast cena nafte izvršiće ogroman pritisak na mnoge zemlje Globalnog juga, koje ne mogu da podnesu više cene uvoza nafte i hrane, i da pritom otplaćuju inostrane dugove.
Pogubni primer Nemačke
Zemlje Globalnog juga moraju da izaberu jedan od mogućih puteva: ili će slediti pogubni primer Nemačke, ili će potražiti alternativu.
Nemačka ekonomija, podvlači Hadson, danas beleži nagli pad, jer se odrekla ruskog gasa i nafte. U stvari, čitava Evropa je žrtvovala svoj ekonomski rast, zaposlenost i industriju, kako bi postala zavisna od SAD. To danas vidimo još jasnije, tvrdi američki ekonomista, kada cene nafte vrtoglavo rastu.
Teško je zamislivo da će se zemlje Globalnog juga odlučiti da žrtvuju sopstvene ekonomije. Nemačka je samo primer onoga što bi se desilo drugim zemljama kada bi prihvatile američke uslove. Nemačka sada i u očima sopstvenog biračkog tela važi za nešto pogubno. Ali, to je izbor o kojem će morati da odlučuje svaka zemlja "globalne većine", svaka zemlja južne hemisfere.
Neće biti svetske valute koja bi zamenila dolar
BRIKS je savez veoma heterogenih zemalja, ali njegovu istinsku osnovu čine Rusija, Kina i Iran, koje danas, smatra Hadson, predstavljaju pravi trijumvirat.
Kina je razvila sopstveni sistem plaćanja, nezavisan od dolara; Rusija poseduje sličan sistem plaćanja, koji je nezavisan od kineskog. Iran se povezuje sa kineskim i ruskim sistemima, koji će činiti okosnicu finansijskih odnosa u okviru BRIKS-a.
Zapravo, ne postoji plan ovog trijumvirata da stvori alternative MMF-u ili Svetskoj banci. Kao što ne postoji ni plan o izbacivanju SAD iz UN. Neće biti ni nove svetske valute, koja bi zamenila dolar, kaže Hadson, jer je nemoguće imati jedinstvenu valutu bez političkog jedinstva, bez sopstvene "vlade".
Biće uspostavljen jedinstveni knjigovodstveni aranžman, predviđa američki ekonomista, odnosno sistem evidentiranja potraživanja i dugova. I taj knjigovodstveni sistem će funkcionisati isključivo između vlada, na nivou državnih trezora i centralnih banaka.
To neće biti valuta koju mogu da kupe špekulanti, dodaje on. Biće to sistem knjigovodstvenog evidentiranja dugova i potraživanja između različitih zemalja, u kome će se poravnanja vršiti u nacionalnim valutama.
Trijumvirat BRIKS-a – Rusija, Kina i Iran
Zemlje Globalnog juga neće moći da servisiraju svoje dugove i održe svoje ekonomije, i zato će se okrenuti trijumviratu BRIKS-a – Rusiji, Kini i Iranu.
Ove zemlje se neće ponašati kao Nemačka i reći: "Da, želite da žrtvujemo svoju ekonomiju prelaskom na vaš gas i plaćanjem četiri puta više cene, i da žrtvujemo svoju industriju zarad vas? U redu, to je ono što dugujemo NATO-u."
Jedini način da ove države izgrade i zaštite svoju ekonomsku suverenost, tvrdi ovaj ekonomista, jeste da obezbede kredite – bilo od zemalja koje raspolažu deviznim rezervama, poput Kine, bilo od zemalja izvoznica nafte, prvenstveno Rusije i Irana.
Sve ovo je, dodaje Hadson, usaglašeno na tri važna događaja: prvi je sastanak Šangajske organizacije za saradnju u Kirgistanu, u avgustu. Upravo tamo su, u suštini, usaglašeni svi detalji onoga što se trenutno odvija između Rusije, Kine i ostalih članica Šangajske organizacije za saradnju, uključujući Iran.
Usledio je samit BRIKS-a, koji je održan 12. i 13. septembra. Zatim su se Putin i ruska delegacija uputili na rusku pacifičku obalu, u Vladivostok, na Istočni ekonomski forum. Tamo se raspravljalo o budućim finansijskim aranžmanima između SAD i njihovih saveznika u Evropi, Japanu i Koreji, s jedne strane, i zemalja Globalnog juga, s druge strane. Ti sastanci su, zapravo, u praktičnom smislu, bili najvažniji.
Formiranje zajedničkog fronta
Rusija, Kina i Iran sada mogu da se sastanu sa zemljama Azije, Afrike i Globalnog juga i da utvrde kako da formiraju zajednički front, kaže Hadson. Za sada, ta saglasnost se svodi na pitanja finansija i na to kako će se odvijati svetska trgovina naftom u kontekstu američkog rata protiv Irana.
Zvanično još nije učinjeno ništa konkretno, ali su svi suštinski aspekti tih planova već razrađeni, tvrdi ovaj ekonomista. Jer, samo tri zemlje – Kina, Rusija i Iran – danas raspolažu novcem, naftom i resursima koji su drugim zemljama neophodni da bi prebrodile naredni veoma težak period.
Kao što je rekao predsednik Si na konferenciji BRIKS-a: "Spremni smo da se odreknemo finansijskih potraživanja prema zemljama-dužnicima, jer zauzvrat dobijamo trgovinski odnos od kojeg obe strane imaju koristi."
Američki gangster
Najzaslužniji za stvaranje ovog fronta je, paradoksalno, predsednik SAD Donald Tramp, koji je to učinio mnogo efikasnije nego što bi to zemlje BRIKS-a u ovom trenutku mogle da sprovedu. On im je, sasvim slučajno, pre svega carinama, omogućio da se konsoliduju i izoluju od mešanja SAD, kaže Hadson.
Tramp je podstakao i druge zemlje da se okrenu od američke valute. Pogledajte šta se dogodilo pre nekoliko nedelja, kada je Holandija saopštila: "Želimo da premestimo svoje zlatne rezerve iz SAD."
Nedavno je Holandija eksplicitno izjavila: postoji ogromna politička nestabilnost u SAD – što, u prevodu, znači da je Tramp poludeo, tvrdi Hadson; on je, zapravo, gangster.
Ne želimo da držimo svoj novac kod Federalnih rezervi ili u Ministarstvu finansija SAD, koji deluju kao svetski gangster, zaključila je Holandija. Videli smo i kako Amerika nalaže Banci Engleske da zapleni venecuelanske rezerve zlata.
I Nemačka već pet godina traži nazad svoje zlato, nagomilano 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Svi njeni zahtevi su odbijeni, na sličan, "ljubazni" gangsterski način.
Drugim rečima, pred zemljama globalne većine stoji dilema: ili ćemo se pridružiti gangsterima, ili ćemo poći putem normalnog razvoja.
Treće nije dato.
Live
