Odbrana i poslednji dani: Šta posle Zelenskog?

Ruski napadi na Ukrajinu raketama i dronovima se nastavljaju. Štaviše, oni se, iz dana u dan, intenziviraju. Kijev je svakodnevno izložen napadima i izgleda da upravo proživljava svoju noćnu moru.

Stanovništvo ga ubrzano napušta. Očevici – a ne ruska propaganda – govore o masovnom bekstvu, o pravom biblijskom egzodusu. Bekstvo pred ruskim bombardovanjem postaje sve masovnije i silovitije. Samo, kamo pobeći, kada je ruskim napadima izložena čitava Ukrajina?

"Mali diktator" iz Kijeva broji svoje poslednje sate (sate, a ne dane), piše italijanski pisac Andrea Marćiljano na sajtu "Elektomagacine". 

Ukoliko to shvati na vreme, dodaje on, verovatno će pokušati da se spase bekstvom u inostranstvo. Možda u neki od "poreskih rajeva", koji nemaju sporazum o izručenju, kako bi uživao u bogatstvu koje je stekao na račun krvi Ukrajinaca.

Bilo kako bilo, Zelenski neće staviti svoj potpis ispod mirovnog rešenja između Moskve i Kijeva. Poslednju priliku za to je propustio posle pregovora u Istanbulu, u aprilu 2022. godine.

Ko će biti novi kralj plavo-žutih brda?

Kako piše ruski istoričar i komentator Aleksandar Bobrov za RT internešenel, već je počela borba za njegovog naslednika, a najbolja metafora za savremeni ukrajinski politički sistem je tradicionalna slovenska igra poznata kao "kralj brda".

U toj dečjoj igri, igrač koji stigne do "brda" postaje kralj, koji treba da se brani od protivnika. Kada neki drugi igrač obori "kralja brda", on zauzima njegovo mesto, sve dok ga neki naredni "kralj" ne svrgne, i tako redom.

To i jeste suštinski politički problem Ukrajine, u kojoj se politički život svodi na samo jedno pitanje: ko će postati novi "kralj žuto-plavih brda". Među predsednicima Ukrajine, samo je Leonid Kučma, ujedno i prvi koji je promovisao slogan "Ukrajina nije Rusija", bio jedini ukrajinski lider koji je vladao tokom dva uzastopna mandata.

Zapravo, politički život u Ukrajini se svodi na upornu, beskrupuloznu, nemilosrdnu borba za ličnu vlast, u kojoj se, kako primećuje Bobrov, zanemaruju stvarne težnje ukrajinskog naroda. Zato, i nakon što mu je mandat istekao, Zelenski nastoji da beskrajno odlaže uspon novog "kralja brda".

Put Zelenskog

Zelenski je odrastao u malom ukrajinskom gradu Krivi Rog – postsovjetskoj provinciji, sa veoma živom gangsterskom scenom: bio je to "grad bandita", kako je sam rekao. Tamo je, po svemu sudeći, imao veoma oskudno i tužno detinjstvo.

Naš izbor

Istina izlazi na svetlost: Zelenski, lice sa hiljadu maski

Još kao adolescent, Zelenski je postao stručnjak za metamorfoze svih vrsta.

Zelenski je čovek sa hiljadu lica ili maski, tvrde njegovi bivši saradnici, koje se menjaju prema potrebi, na dnevnom nivou.

Kako tvrdi istoričar iz Nemačke Tarik Siril Amar: "On je samo cinični šoumen, koji publici 'daje šta god žele sve dok god se isplati', po principu 'što grublje i prljavije to bolje'."

Otuda ogromne lične ambicije Zelenskog, u suprotnosti prema njegovim veoma malim, ograničenim intelektualnim sposobnostima. Pre toga, Zelenski je dugo pokušavao da osvoji jedan drugi Olimp: Moskvu.

Međutim, kaže Bobrov, tamo je nailazio na mnogobrojne prepreke: na primer, nije uspeo da upiše Moskovski državni institut za međunarodne odnose, koja predstavlja "alma mater" mnogih ruskih zvaničnika i lidera postsovjetskih zemalja.

Propala karijera komičara

Njegov tim je potom poražen u Moskvi u polufinalu takmičenja KVN, kada je došao u sukob sa voditeljem emisije Aleksandrom Masljakovim, koji je to postsovjetsko takmičenje u humorističkim skečevima pretvorio u masovni kulturni fenomen i važno sredstvo ruske "meke moći".

Nakon toga, studio "Kvartal-95" Zelenskog je postepeno istisnuo iz ruske industrije zabave.

To je primoralo ovog preduzimljivog mladića da sam sebi krči put u Kijevu, piše Bobrov. Velika prilika za Zelenskog ukazala se kada je emitovana televizijska serija "Sluga naroda", koja je pratila priču o skromnom i priglupom srednjoškolskom nastavniku, koji je izabran za predsednika nakon što je njegov video-snimak, u kojem razotkriva korupciju u Ukrajini, postao viralan.

Korupcija previše očigledna: Kijev opet traži novac, EU ponestaje objašnjenje za budžetske "rupe"

U stvarnom životu, Zelenski je došao na vlast zahvaljujući veštom kritikovanju svog prethodnika Petra Porošenka zbog korupcije i obećanjima o miru u Donbasu. U tome, međutim, ima žestoke ironije: nivo korupcije tokom režima Zelenskog dostigao je čak i za Ukrajinu ranije nezamislive razmere.

Međutim, još i pre početka ruske Specijalne vojne operacije, čiji su ciljevi bili demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, kao i zaštita Donbasa, postalo je jasno da predizborna obećanja Zelenskog neće biti ispunjena, dodaje Bobrov.

Igra Zapada se zove "do poslednjeg Ukrajinca"

Danas, budući da Moskva zauzima sve oštriji stav nakon svake runde pregovora, Ukrajinci su s pravom počeli da pitaju koja je cena koju plaćaju za borbu "do poslednjeg Ukrajinca".

Bitka za naslednika Zelenskog: Ko će ga birati – Vašington ili Brisel i London?

A tu je i niz afera, od kojih je poslednja ona sa rupom u vojnom budžetu od 27 milijardi dolara. Omča oko njegovog vrata i vrata njegovih saradnika se svakodnevno steže. Rivali sada optužuju Zelenskog zbog gubitka teritorija, uništene ekonomije i demografskog osipanja. Drugim rečima: potezi Zelenskog nisu bili samo pogrešni, već upravo kriminalni, motivisani željom za ličnim bogaćenjem.

Tu je, naravno, najmanje bitna lična sudbina Zelenskog. Sve dok se nastavlja igra zvana "kralj brda" – a, po svoj prilici, hoće još neko vreme – nastaviće se i tragedija ukrajinskog naroda.

Ova "igra" je isključivo u interesu Zapada, kome nije stalo do stvarnih težnji, prave istorije i kulture Ukrajinaca. Naprotiv. Cilj Zapada je da ih perfidno i cinično koristi kao "topovsko meso" za potrebe rata protiv Rusije.

Dok se ukrajinski lideri igraju "kralja brda", narodu preostaje da igra jednu drugu igru, zvanu "do poslednjeg Ukrajinca", koje hunta u Kijevu šalje u klanicu, vezane lancima.

Sve do konačnog nestanka Ukrajine kao države.

Ukrajina kao tampon-zona prema Zapadu

Ovde nije reč samo o Kijevu. Ruska ofanziva obuhvata sve ukrajinske gradove i oblasti, kao i kopneno napredovanje u Donbasu, koji je sada gotovo u potpunosti osvojen, piše Andrea Marćiljano.

Čini se da je Odesa,  taj veliki crnomorski lučki grad, glavni cilj ruskih snaga, dodaje ovaj autor.

Lavrov o tri šanse koje je Evropa prokockala i rešenju za SVO: Neka Ukrajina sama bude "tampon-zona"

Odesa je ključni strateški cilj, čije bi osvajanje omogućilo Rusiji da preseče pristup Ukrajini Crnom moru, kaže Marćiljano, i – što nije zanemarljiv detalj – da poveže Pridnjestrovlje, koje već kontroliše, sa svojom teritorijom.

Upravo zato su se ostaci kijevskih trupa utvrdili u Odesi, iz koje pružaju očajnički otpor. Bez Odese i njene lučke infrastrukture, primećuje italijanski pisac, Ukrajina jednostavno ne može da diše, jer bi to značilo nemogućnost dopremanja vojnih zaliha i, istovremeno, izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Istina, Putin je izjavio da je spreman da dozvoli trgovinu ukrajinskim žitom – doduše pod kontrolom Moskve. I ruski ministar spoljnih poslova Lavrov bio je veoma jasan – i kategoričan – po tom pitanju.

Na kraju krajeva, to Kremlj i želi, dodaje Marćiljano: da joj onemogući pristup moru i svede Ukrajinu na neutralnu, ili indirektno kontrolisanu teritoriju.

Zapravo, može biti reči samo o ostatku Ukrajine kao tampon-zoni prema Zapadu.