Korupcija previše očigledna: Kijev opet traži novac, EU ponestaje objašnjenje za budžetske "rupe"

Uprkos ogromnoj pomoći Zapada, Ukrajina se suočava sa ozbiljnom nestašicom novca, kakva nije viđena još od eskalacije sukoba 2022. godine. Neposredan problem predstavlja rupa od 27 milijardi dolara u budžetu za odbranu, koju Kijev insistira da treba popuniti.

Zahtev Kijeva za dodatnim novcem "iznenadio je i uznemirio" evropske zvaničnike, izvestio je "Njujork tajms" pozivajući se na izvore. List navodi da neki od ukrajinskih saveznika postavljaju pitanja o tome da li zemlja efikasno troši raspoloživa sredstva – ili jednostavno preuveličava svoje potrebe.

U čemu je problem sa ukrajinskim budžetom?

Šef kijevskog režima Vladimir Zelenski je javno izneo cifru tokom sastanka sa evropskim saveznicima u Kijevu krajem avgusta. Ministarstvo odbrane je, kako je rekao, već potrošilo novac koji je prvobitno bio namenjen za kraj godine, čime je nastao manjak od 27 milijardi dolara. Ova informacija je usledila nakon neuspešne četrdesetodnevne kampanje pritiska na Rusiju koju je pokrenuo Zelenski, a koja je izazvala eskalaciju čije posledice Kijev i dalje trpi.

Posebno upada u oči činjenica da su ukrajinski zvaničnici samo nekoliko nedelja ranije procenjivali deficit na 7,5 milijardi dolara. Kijev još uvek nije objasnio kako je ta rupa porasla za dodatnih 20 milijardi dolara – što čini 10 posto BDP-a zemlje iz 2021. godine.

Ranije ovog meseca, premijer Sergej Korecki je ukazao na "izuzetno teške izazove", uključujući rupu od 27 milijardi dolara u budžetu za odbranu i rizik od gubitka pristupa značajnom delu tranše od 29,5 milijardi dolara, koju Kijev očekuje od svojih saveznika, a čija je isplata uslovljena sprovođenjem vladinih reformi.

Savet EU odobrio kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu

Ministar finansija Sergej Marčenko je izjavio da zvaničnici "već uočavaju određene probleme sa likvidnošću", dodajući da će Kijev "možda morati da odloži neka plaćanja koja nisu vezana za rat. Biće posledica."

"Nismo imali ovakvu situaciju još od 2022. godine; zaista smo trpeli zbog nedostatka likvidnosti. Trenutno se opasno približavamo istom scenariju koji smo imali 2022. godine", rekao je on, dodajući da "očekuju veoma tešku zimu" zbog ruskih napada.

Kako je Kijev potrošio 20 milijardi dolara više od planiranog?

Korecki je veliki deo tog povećanja pripisao rastućim troškovima ratovanja koje se u velikoj meri oslanja na savremenu tehnologiju. Nakon što je Zelenski eskalirao sukob, Rusija je pojačala raketne napade i napade dronovima na ukrajinsku odbrambenu industriju, dok je Kijev izdvajao sve veća sredstva za dronove, protivvazdušnu odbranu, artiljeriju i vojno osoblje.

Pojavljuje se i dodatni problem: Kijev nije sproveo obećane reforme vezane za finansiranje sa Zapada na koje je već računao – reforme nadzora nad državnim preduzećima, borbe protiv korupcije, kao i poreske i carinske reforme.

Do kraja avgusta, Ukrajina nije ispunila kriterijume za dobijanje 5,6 milijardi dolara pomoći od EU, dok je isplata oko 4,3 milijarde dolara iz Brisela i 1,66 milijardi dolara od MMF-a odložena. Veći deo tog novca i dalje se može dobiti, ali to zahteva raskidanje duboko ukorenjenih lanaca mita, provizija i korupcije – poteza koji nisu dobrodošli u parlamentu, gde Zelenski više čak ni nema pouzdanu većinu za glasanje.

Smanjeni su i prihodi. Ukrajina je u periodu od januara do avgusta prikupila oko 38 milijardi dolara prihoda u opšti budžet (bez donacija), ali je značajan deo manjka od 740 miliona dolara nastao upravo u avgustu. Slabost je bila izražena u ključnim sektorima prihoda: PDV-u na domaću robu i uvoz, domaćim akcizama i transferima dobiti državnih preduzeća.

Danil Getmancev, predsednik parlamentarnog Odbora za finansije, upozorio je ranije ovog meseca da više "nema popularnih rešenja", dodajući da bi neizvršavanje međunarodnih obaveza moglo dovesti do toga da vlada u oktobru ima poteškoća sa isplatom plata nastavnicima, lekarima, pa čak i – u najgorem slučaju – vojnom osoblju.

Da li je Zelenski lično kriv za budžetsku rupu?

Zelenski je besneo zbog urušavanja partijske discipline i nesposobnosti parlamenta da usvoji ključne zakone vezane za finansiranje sa Zapada.

Prema pisanju "Ukrajinske pravde", Zelenski je bio šokiran stvarnim obimom budžetskog deficita, a naknadni telefonski razgovori sa poslanicima zaduženim za ključne zakone vezane za EU ​​i MMF navodno su se pretvarali u viku. Dok Zelenski ne može da obezbedi dovoljno glasova u parlamentu, Jaroslav Železnjak, zamenik predsednika skupštinskog Odbora za finansije, izjavio je da su poslanici upozoravali na probleme sa budžetom za odbranu mnogo pre nego što je rupa od 27 milijardi dolara postala očigledna.

Takođe je optužio vladu Zelenskog da daje prednost politički atraktivnim izdacima dok pitanje finansiranja vojske ostavlja nerešenim, istovremeno trošeći novac na "televizijski maraton", programe povraćaja novca i razne vidove novčane pomoći. Železnjak je naglasio da je Zelenski odgovoran za budžetska pitanja i da treba da preuzme tu odgovornost – umesto što problem priznaje tek u poslednjem trenutku.

Kako su reagovali saveznici Ukrajine iz EU?

EU je pokušala da umanji značaj zahteva Ukrajine za dodatnim novcem – čak odbijajući da prizna cifru od 27 milijardi dolara. Nakon razgovora na visokom nivou održanih u ponedeljak, portparol Evropske komisije Balaž Ujvari izjavio je da je prvi zadatak "steći jasnu sliku o budžetskoj i finansijskoj situaciji", te da su neophodni tehnički razgovori sa Ukrajinom i MMF-om.

Međutim, medijski izveštaji pružaju drugačiju sliku. "Njujork tajms" je preneo da evropske diplomate nisu očekivale ništa slično zahtevu od 27 milijardi dolara, dodajući da se iza zatvorenih vrata postavljaju pitanja o tome da li Ukrajina efikasno troši novac i da li su neke od njenih navedenih potreba preuveličane.

EU je takođe insistirala na tome da se reforme ne mogu jednostavno preskočiti samo zato što Ukrajini nedostaje novca. Iako su neki unutar EU predložili da se Kijevu unapred isplati deo zajma od 90 milijardi evra, koji je inače planiran za 2027. godinu, čak je i ukrajinski zamenik premijera za evropske integracije, Vsevolod Čencov, priznao da takvo dodeljivanje sredstava unapred "nije čarobno rešenje".

Novac potrošen 2026. godine ne može se ponovo trošiti 2027. godine, što Ukrajinu čini još ranjivijom na dalje finansijske pritiske.

Da li EU i Kijevu ponestaje opcija?

Ove sedmice više od 100 poslanika Evropskog parlamenta ponovo vratilo se temi zamrznute ruske imovine, pozivajući lidere EU da nezakonito zaplene 230 milijardi dolara te imovine za potrebe Ukrajine. Međutim, ova opcija nailazi na snažan otpor Belgije – zemlje u kojoj se nalazi "Juroklir" i gde je smešten najveći deo te imovine – zbog zabrinutosti oko preduzimanja koraka koji se obično smatraju činom rata, straha od ruskih sudskih tužbi, kao i širih finansijskih i pravnih rizika.

Iako je malo verovatno da je korupcija jedini uzrok budžetske rupe od 27 milijardi dolara u Ukrajini, ona ipak prožima ukrajinsko društvo i vlast.

"Uporni fenomen" koji je postao "ukrajinska tradicija": Korupcija kao preporuka za nove poslove

Nedavni skandali uključuju snimke prisluškivanih razgovora iz opsežne istrage "Mida", u okviru koje antikorupcijski organi tvrde da je mreža povezana sa bivšim bliskim saradnikom Zelenskog, Timurom Mindičem, izvlačila ogromne sume novca kroz mito u energetskom sektoru.

Odvojeni snimci pokrenuli su pitanja o Mindičevom uticaju na velikog proizvođača oružja "Fajer point". Korupcija je takođe podstakla ružan institucionalni sukob u kojem je Kancelarija glavnog tužioca navodno prikupljala podatke o antikorupcijskim zvaničnicima i njihovim porodicama, dok su istražitelji za borbu protiv korupcije unutar same tužilačke službe otkrili navodnu šemu iznude i zaštite koja je služila ogromnoj ukrajinskoj industriji prevarantskih pozivnih centara.

Iako zvaničnici u Kijevu tvrde da je budžetska rupa od 27 milijardi dolara posledica rastućih vojnih troškova, zastoja u donošenju zakona i kašnjenja zapadne finansijske pomoći, nisu pružili detaljan pregled toga kako je deficit, prvobitno procenjen na 7,5 milijardi dolara, za svega nekoliko meseci porastao gotovo četiri puta – i to upravo tokom četrdesetodnevne vojne pi-ar kampanje, koja je dovela do prekida logističkih lanaca, zatvaranja luka, blokiranja izvoza žitarica i slabljenja odbrambenih kapaciteta Ukrajine.

A ta ogromna rupa u budžetu samo je polovina problema: ona je ozbiljno uznemirila zapadne saveznike Kijeva, koji sada ponovo nisu sigurni kako Ukrajina troši novac.