Svet
Profitabilna smrt na kredit: Kako Amerika ubija samu sebe
Tramp je do sada pobedio Iran najmanje 32 puta. Međutim, fotografije koje je nedavno objavio Si-Bi-Es njuz po prvi put američkoj javnosti "otkrivaju obimna oštećenja i razaranja objekata i vozila na više američkih položaja širom Bliskog istoka, koja su nastala kao posledica iranskih napada raketama i dronovima"
Amerikanci su uvek bili dobri u tome da sopstvene laži prodaju kao istinu. "Američka propaganda ima svoje strukture dezinformacija, upotrebe retorike, iskrivljavanja jezika, koje su veoma ubedljive, ali su zapravo gomila laži", konstatovao je svojevremeno australijski novinar Džon Pildžer. "Oni imaju novac, imaju tehnologiju, imaju sva sredstva da se izvuku, a to, zapravo, i rade."
Počev od Koreje, Vijetnama, Avganistana, Iraka, itd.
Ipak, sada izgleda da američki mitovi otpadaju jedan za jedan za drugim i tonu u živom pesku Bliskog istoka ili se utapaju u okeanu.
"Imamo najsjajniju armadu na svetu", izjavljivao je američki predsednik Tramp, ili: "Pobedićemo ih za jedan dan (već smo pobedili...)." Tramp je do sada pobedio Iran najmanje 32 puta.
Međutim, fotografije koje je nedavno objavio Si-Bi-Es njuz po prvi put američkoj javnosti "otkrivaju obimna oštećenja i razaranja objekata i vozila na više američkih položaja širom Bliskog istoka, koja su nastala kao posledica iranskih napada raketama i dronovima".
"Zatvorenih očiju primamo udarce u lice"
Snimke je redakciji Si-Bi-Es njuza dostavilo vojno osoblje sa terena, pod uslovom anonimnosti, zbog rigidnih ograničenja za medije koja važe u vojsci.
"Reč je o ozbiljnim oštećenjima naših baza, o kojima američka javnost nije obaveštena", rekao je za jedan pripadnik vojske. "Stojimo tu zatvorenih očiju dok primamo udarce u lice."
Na primer, jedna fotografija, snimljena u vazduhoplovnoj bazi "Princ Sultan", u Saudijskoj Arabiji, prikazuje direktan pogodak u aviona tipa "Boing E-3 sentri": repni deo je odsečan od ugljenisanog trupa aviona, na kojem se nalazio rotirajući radar.
Spisak teško oštećenih ili razorenih američkih baza na Bliskom istoku je jednostavno predug da bi ovde bio naveden. Ukratko, pogođene su sve, ili gotovo sve američke baze u regionu.
Slični, sumorni prizori zabeleženi su i u kampu "Buring" u Kuvajtu, prenosi ovaj medij, koji je predstavljao važnu bazu za raspoređivanje kopnenih snaga američke vojske, oklopnih vozila i aviona.
Sve Hegsetove laži
Generalni inspektor Ministarstva odbrane je ove nedelje objavio novi izveštaj o ratu sa Iranom, koji je otkrio "gubitke opreme" u vrednosti do 3,7 milijardi dolara – uključujući i 60 aviona. U ovom izveštaju generalni inspektor je naveo da je ranije Centralna komanda SAD (CENTACOM) izvestila o iranskim napadima na američke baze u Kuvajtu, Bahreinu, Kataru, UAE, Saudijskoj Arabiji, Iraku, Omanu i Jordanu.
Ove fotografije, očigledno, demantuju predsednika SAD Trampa, koji je ranije tvrdio da "nema štete".
Pentagon nije odgovorio na zahtev Si-Bi-Esa za komentar.
"Ovde nije reč o pojedinačnim 'probijanjima' kroz odbranu", rekao je pripadnik oružanih snaga, aludirajući na izraz koji je upotrebio ministar odbrane Pit Hegset, nakon smrtonosnog napada 1. marta na luku Šuaiba u Kuvajtu, u kojem je poginulo šestoro američkih vojnika. "Mi ne branimo ove baze. Samo posmatramo kako ih uništavaju."
Ovo otkriće o stvarnom toku rata protiv Irana – kome se većina Amerikanaca, uzgred, protivi – izazvalo je šok i nevericu u američkoj javnosti: Zar nas je predsednik doista sve vreme lagao?
Kongresmen Tomas Masi, republikanac iz Kentakija, podneo je predlog za opoziv ministra odbrane Pita Hegseta, optužujući ga da prkosi Kongresu, za gušenje slobode govora i druga (ne)dela.
"U svemu tome, ministar Hegset je postupao suprotno dužnostima poverenim ministru odbrane, na način koji podriva ustavni poredak, na štetu vladavine prava i pravde, kao i na očiglednu štetu narodu SAD", izjavio je Masi u utorak u Predstavničkom domu.
Američko dvostruko knjigovodstvo
Pa, svi znamo da od Masijevog predloga za opoziv neće biti ništa. To je još samo jedna vest u dnu novinske strane.
Zašto? Zato što "američka demokratija" ne funkcioniše, ako je ikad i funkcionisala. "Ona je stvarna koliko i američko rvanje – dakle, nije", kaže na svom blogu "Indi-ko" pisac sa Šri Lanke Indradžit Samardživa.
Uostalom, mišljenje takozvanih običnih Amerikanaca nema nikakav uticaj na američku politiku, a to mišljenje je ionako samo još jedna stvar koju fabrikuju korporacije. Jer, ono što za SAD predstavlja samoubilačko ponašanje, za korporacije je veoma profitabilno, dodaje on.
Reč je o fenomenu američkog dvojnog knjigovodstva. Suština dvojnog knjigovodstva je u tome da svaki račun ima dve strane. Korporacije su privatne i ostaće privatne, a one u svakom ratu zgrću enormne profite. Svaki "gubitak" koji američka država prijavi zapravo je dobitak na korporativnoj strani knjige računa.
Jednom rečju: američka država je krava koja se prekomerno muze. Trampova administracija se ponaša isto kao i svaka prethodna. Idealan ne bi bio rat koji se dobija ili gubi, već koji traje beskonačno.
Pa, zapravo Amerika to i radi.
Kako lepo zaraditi od smrti
Dve milijarde dolara mesečno, koliko košta rat protiv Irana, za njih nije previsoka cena. Zapravo, ona je premala i mogla bi se još naduvati. Ljudske žrtve, smrt i patnje pripadnika američkih oružanih snaga predstavljaju samo potrošni materijal, nešto što čak i ne ulazi u stavke "dvojnog knjigovodstva".
Zato, nastavlja Samardživa, kada u vestima pročitate da je "rat sa Iranom koštao Pentagon preko 38 milijardi dolara", pročitajte to obrnuto: "Rat sa Iranom je doneo zaradu od preko 38 milijardi dolara vojno-industrijskom kompleksu".
Kada mediji prenesu da američki državni dug iznosi 40 biliona dolara, to zapravo predstavlja potraživanje na drugoj strani knjigovodstvene knjige; korporacije ovaj dug drže kao svoju imovinu. A kada čujete za pogubne lične dugove Amerikanaca, imajte na umu da ih to samo pretvara u dužničke robove korporacija – i u veoma profitabilnu imovinu.
Zapamtite, kaže Samardživa: za svaku uplatu neko prima novac. Ako gledate samo jednu stranu knjige, ništa nema smisla, ali ako sagledate obe strane, vidite kako se dolari zapravo zarađuju.
Profitabilna smrt Amerike
Pokušajmo da kroz prizmu dvojnog knjigovodstva ponovo sagledamo sav besmisao američkih ratova. Gubljenje ratova naizgled je loše za naciju, ali stvari nikad nisu onakvim kakvim se čine. Gubljenje ratova je odlično za korporacije koje prodaju ratnu mašineriju. Gubljenje ratova – i to, po mogućnosti, sporo –predstavlja najbolji mogući ishod.
Jer, ako brzo dobijete rat, pita Samardživa, gde je tu profit. Najbolji su ratovi koji se odugovlače, koji donose neverovatne profite na onoj neljudskoj strani knjige. Ljudima se ti ratovi predstavljaju kao američko rasipanje novca, ali korporacije osećaju ukus krvi i uživaju u njenom gorko-slatkom ukusu, piše ovaj autor.
Za njih su ljudska smrt i rast cena izvor profita, a smanjenje resursa znak da posao cveta.
To objašnjava zašto je Amerika takva kakva je i zašto radi to što radi, jer ni Amerika nije ono što izgleda, a u njenim venama postoji samo rana od dvostrukog udarca u mozak, kaže Samardživa. Amerika nije prava zemlja, a Amerikanci nisu bitni ljudi. I ovaj cirkus ne može još dugo da traje.
Kao što je Karl Marks napisao u "Kapitalu": "U svakoj špekulantskoj prevari svi znaju da će, pre ili kasnije, doći do sloma, ali se svako nada da će on pogoditi njegovog suseda, nakon što on sam pokupi kišu zlata i skloni je na sigurno. 'Posle mene – potop!' – to je parola svakog kapitaliste i svake kapitalističke nacije."
Takvo ponašanje je samoubilačko za SAD, ali Amerikom, kaže pisac sa Šri Lanke, upravlja korporativna veštačka inteligencija, a ona umire onako kako je i živela – profitabilno.
Live
