Svet
Surova tiranija geografije: Zašto je Amerika izgubila rat u Iranu
Tramp je postao još jedan američki predsednik koji se suočava sa poniženjem u Iranu. Sada, verovatno u očaju, pokušava da zadavi Teheran ekonomskom omčom, piše Nejt Svanson za "Forin afers"
Američki ministar finansija Skot Besent najavio je "dosad neviđene" ekonomske sankcije protiv Irana. Besent je novu američku operaciju nazvao "ekonomskim Danom D" i poručio da će se ekonomski pritisak na Iran pojačavati sve dok vlasti u Teheranu ne ostanu "u potpunoj izolaciji".
Ministarstvo finansija SAD započelo je operaciju "Ekonomski izgnanik", koja će, prema njegovim rečima, biti usmerena protiv "svih onih koji mu pomažu". Svaki subjekt, koji pomaže Iranu, upozorio je Besent, "biće isključen iz američkog dolarskog sistema."
Politika "maksimalnog pritiska na Iran će propasti", a "Trampov rat je doveo američku strategiju u ćorsokak", piše Nejt Svanson za vodeći časopis o spoljnoj politici i geopolitici "Forin afers".
Svanson zna o čemu govori. On je stalni viši saradnik i direktor Projekta iranske strategije u Atlantskom savetu, a od 2022. do 2025. godine bio je i direktor za Iran u Savetu za nacionalnu bezbednost. U proleće i leto 2025. godine, bio je član pregovaračkog tima Trampove administracije za Iran.
Očajnički potezi Donalda Trampa
Islamska Republika već 47 godina muči američke predsednike, nastavlja Svanson. Kriza sa taocima u Iranu 1979. godine upropastila je ponovnu kandidaturu Džimija Kartera. Skandal Iran-kontras sredinom 1980-ih ozbiljno je ukaljao spoljnopolitički dosije Ronalda Regana...
Naš izbor
U februaru, kada je pokrenuo rat protiv Irana, Tramp je izjavio da želi da jednom za svagda prekine ovaj sramotni obrazac. Drugi predsednici su govorili o iranskoj pretnji, on se odlučio na "odlučne akcije", čiji je cilj da vojno uništi Iran i promeni režim u Teheranu.
Ali, šest meseci kasnije, kaže Svenson, Tramp je postao još jedan američki predsednik koji se suočava sa poniženjem u Iranu. Sada, verovatno u očaju, dodaje ovaj autor, Tramp pokušava da zadavi Teheran ekonomskom omčom. Međutim, ova operacija predstavlja veću pretnju kredibilitetu SAD nego iranskoj ekonomiji, tvrdi Svanson.
U stvari, višeslojni rat koji je Tramp pokrenuo protiv Irana je apoteoza iste pogrešne strategije, koja je bila temelj američke politike prema ovoj zemlji od još od osnivanja Islamske Republike 1979. godine, uočava Svanson. Iranski teokratski režim ne prestaje da zbunjuje američke administracije...
Čovek sa sekirom Džordža Soroša
Kada je reč o Skotu Bensentu, tu nema nikakvih tajni. Ovaj bivši potrčko Soroša bio je poznat kao njegov "čovek sa sekirom", koji je učestvovao u operacijama obaranja valuta širom globusa. Zapravo, on je užasna kombinacija arogancije i neznanja, piše brazilski geopolitičar Pepe Eskobar za sajt "Fondacija strateške kulture".
Ova izuzetno agresivna kampanja, prema rečima samog Besenta, biće usmerena ne samo protiv Irana, već i protiv svih zemalja koje ga podržavaju.
U prvom redu, dakle, protiv kineskih kompanija i banaka, a to bi, dodaje Eskobar, samu kampanju učinile sistemskom i gotovo nemogućom za prekid. To bi faktički značilo nastavak ekonomskog rata protiv Kine, ali u mnogo većem obimu i sa daleko razornijim posledicama. I još jedan udarac ionako poljuljanoj globalnoj ekonomiji, za koji niko ne bi mogao da kaže gde će i kada će završiti.
Tramp, koga Eskobar naziva i novim Krasom, tvrdi brazilski geopolitičar, u stvari održava retoriku maksimalnog pritiska za domaću političku optiku. Kras je bio rimski vojskovođa i državnik, koji je okončao život u ratu sa parćanskim carstvom: Parćani su mu naneli katastrofalan poraz u bici kod Kare, 53. Ppre nove ere Parćani su ga zarobili, pogubili, odsekli mu glavu i poslali je parćanskom kralju.
U tome je, dakle, ključna stvar, zaključuje Eskobar: Iran ne kapitulira čak ni kada se Tramp ne povlači.
Magle diplomatije
Za to vreme, odvijaju prenošenja poruka – ne pregovori - između Vašingtona i Teherana, uz posredovanje Islamabada. Pakistanski feldmaršal Asim Munir je otišao u Teheran da razgovara sa svim ključnim igračima. Pakistan ponovo nosi praktične mehanizme Trampovog izlaska iz sukoba sa Iranom.
Trampova dilema je sledeća: može li on da dobije izlazak iz ovog rata, ali da ga ne nazove izlaskom – kapitulacijom? Jednostavno, stvara se nova geopolitičkaa arhitekture moći u Zapadnoj Aziji, koja daleko prevazilazi vašingtonsku prepoznatljivu koreografiju.
Munir je otišao u Teheran noseći američku poruku: Tramp ga je ponovo pozvao, bukvalno ga moleći za neku vrstu mamca kako bi vratio Teheran za pregovarački sto, koji je, zapravo, razbio Vašington.
Američki "ekonomski dan D" do sada je bio uobičajeni retorički cirkus, koga je pratilo stalno hvalisanje i Trampa i Besenta, i izazivalo bezbroj šala širom Globalnog juga, tvrdi Eskobar. U prevodu: Tramp čuva prostor za pregovore. Most za diplomatiju nije sasvim spaljen.
U međuvremenu, Iran i Oman su se pomerili ka privremenom navigacionom koridoru. Teheran je tu bio sasvim jasan, dodaje Eskobar: to ne znači ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kao što bi to želeo Tramp.
U prevodu: Iran demonstrira fleksibilnost uz zadržavanje strateških poluga.
Kako, još jednom, zaključuje brazilski analitičar: Teheran se nije slomio. Naprotiv.
Trampu je potreban ishod rata sa Iranom koji može da proda kao pobedu
Iranski zahtevi ostaju veoma oštri, uključujući ozbiljne američke poteze u vezi sa sankcijama, zamrznutom imovinom, pomorskom blokadom, itd.
Na kraju krajeva, Iran i dalje zadržava praktično svaki značajan instrument prisile: kontrolu brodarstva, pritisak na pomorski saobraćaj, kao i moguću eskalaciju, potencijalni pritisak na regionalnu energetsku infrastrukturu i, konačno, povratak na vojnu opciju.
Teheran održava lestvicu eskalacije dok namerno odbija – za sada – da se popne uz nju.
Trampu je potreban ishod rata koji može da proda kao pobedu, dodaje Eskobar. Potreban mu je povratak Irana pregovorima, potrebna mu je deeskalacija u Ormuskom moreuzu, a da se ne čini da nagrađuje Teheran.
Potrebna mu je i vojna pretnja koja treba da ostane kredibilna, a da ne mora da pokrene još jedan nekontrolisani rat. Koji će Amerika ponovo izgubiti.
Američka imperija u povlačenju
Ostavimo za sad po strani "magle diplomatije" (jer Amerikanci posle Hladnog rata, zapisao je ruski vojni analitičar Andrej Martjanov, i nemaju diplomatiju) i vratimo se svetu neporecivih, golih činjenica.
A činjenice su sledeće. Kako piše pisac iz Šri Lanke Indradžit Samardživa na svom blogu "Indi-ko", dovoljno je pogledati koliko je američkoj imperiji ostalo raketa za presretanje: Amerikanci su imali dovoljno raketa za jednu održivu bitku, izabrali su dve – Rusija i Iran – i sada su završili. I zato, kada su izgubili rat u vojnom smislu, sada govore o ekonomskom ratu.
Vojska "Bele imperije" (Samardživa) se povukla. Prema Marku Kansijanu iz Odeljenja za napade i nesigurnost (CSIS), to se desilo iz razloga "nepovoljne geometrije". Ali "geometrija", kaže ovaj autor, samo je zabavan način da se opiše povlačenje. Kao u kafanskoj tuči: "Da, nisam uzvratio udarac tom i tom tipu zbog, hm... geometrije".
Ono što se, zapravo, dogodilo, piše Samrdživa, jeste da je "Bela imperija" izgubila sve svoje baze u Zalivu i sada pravi nekakve krofne oko Indijskog okeana, ali to je svedeno na sitno pirateriju. Amerika je sada kao pijanac koji je izbačen iz bara, ali moli za još samo jedno piće.
SAD imaju samo nekoliko labavih satrapa, koji lepršaju, piše Samardživa, na vetru. Čak i da "Bela imperija" ima dovoljno presretača, gde bi ih smestila? U Kuvajt, Bahrein, UAE? Što se tiče Izraela, on je iz dana u dan sve nebitniji.
Kao što je pre mnogo godina izjavio bivši komandant američke Centralne komande: "To je jednostavna tiranija geografije."
Tako, na kraju, pobeđuje logistika. Međutim, kao što je primetio slavni američki pisac Apton Sinkler, teško je naterati čoveka da nešto razume kada mu plata zavisi od toga da ne razume.
Live
