Svet
Borba za slobodu afričkog Sahela: Rat protiv koalicije "ljudi ubica"
Rat za oslobođenje iz ruku kolonizatora Sahela se nastavlja. Nije reč o haosu ili neuspehu, kao što izveštavaju zapadni mediji. Reč je o borbi protiv kolonijalizma, u kojoj Francusku podržavaju SAD, sa planovima za vojnu intervenciju u Maliju iz vazduha
Zapadni mediji rat u afričkom Sahelu pokušavaju da prikažu kao "haos i neuspeh" prelaznih režima. Ali, kako piše vodeći ruski orijentalista Aleksandar Kolmikov na sajtu "Nju istern autluk", ispod svega se krije nešto drugo: države Sahela se bore da okončaju postkolonijalnu eksploataciju svojih bivših kolonijalnih gospodara. Pre svega, Francuske.
Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Aleksandar Venediktov nedavno je optužio Francusku, Ukrajinu i neke evropske zemlje da direktno podržavaju terorističke mreže u Sahelu i da pokušavaju da destabilizuju vlade afričke konfederacije.
Alijansa država Sahela (AES), osnovana kao pakt o međusobnoj odbrani 16. septembra 2023. godine, između Malija, Nigera i Burkine Faso – takozvana Liptako-Gurma povelja – transformisala se u Konfederaciju na samitu u Nijameju 6. jula 2024. godine.
Krajem juna 2026. godine, Burkina Faso je objavila da prekida diplomatske odnose sa Francuskom. To je bila samo formalna kodifikacija razdora sa Parizom.
Napad ljudi-zveri
Na odgovor Pariza nije trebalo dugo čekati: 24. aprila u državi Mali započeo je krvavi rat, kada su teroristi istovremeno napali pet gradova, uključujući i glavni grad Bamako. Kako je izvestio politikolog Stanislav Krapivnik za sajt "Multipolar pres": "Ovi koljači, u pratnji francuskih i ukrajinskih instruktora i oficira, pokušali su da osvoje zemlju blickrigom".
"Više od 12.000 ovih ljudi-zveri", nastavlja Krapivnik, "ušlo je u zemlju preko pustinje, na motociklima i lakim vozilima, uglavnom 'Tojotinim' pik-ap kamionetima..."
Tako je, pokušajem ponavljanja scenarija iz Sirije, počeo rat u Maliju i čitavom Sahelu. Ipak, predsednik Malija Asimi Goita nije Bašar El Asad, zubar po struci, nego pukovnik. Kada je napad počeo, obukao je pancir, uzeo pušku i sam počeo da rukovodi odbranom.
Ključni faktor bilo je uspostavljanje saradnje između tuareških separatističkih formacija "Fronta za oslobođenje Azavada" i struktura povezanih sa Al Kaidom, pre svega Džamat Nasr el-Islam val-Muslimin (JNIM). Ovaj savez omogućio je teoristima da pređu sa izolovanih napada na koordinisane ofanzivne akcije, koristeći komercijalne dronove za izviđanje, zaštićene digitalne komunikacione kanale i šeme finansiranja kriptovalutama.
Takva tehnološka evolucija terorističkih grupa, nastavlja Kolmikov, ne nastaje niotkuda, već predstvavlja direktnu posledicu zapadnog uticaja.
Krvavi tragovi zapadnih "civilizatora"
Zemlje AES-a, koje se oslanjaju na saradnju sa Rusijom, pokazuju da se era neokolonijalnih diktata bliži kraju. AES danas predstavlja najsveobuhvatniji pokušaj da se Zapadna Afrika oslobodi od postkolonijalnih struktura, nasleđenih od Francuske Afrike.
Napredak postignut za samo tri godine je impresivan, i simbolički i institucionalno: konfederalna zastava, zvanična himna ("Sahel Benkan"), zajednički biometrijski pasoš, osnivanje Konfederativne investicione i razvojne banka (BCID-AES), povlačenje iz Međunarodne organizacije frankofonije i pokretanje inicijative za osnivanje konfederalnog parlamenta, čiji je operativni okvir razmatran u Uagaduguu 29. juna 2026. godine, upravo u danima raskida sa Parizom.
To je pokazatelj dubokog nezadovoljstva naroda Sahela zbog francuskog vojnog prisustva, koje nije zaustavilo širenje džihadističkih grupa, od centralnog Malija sve do severnih granica Benina.
Javna je tajna, kaže Kolmikov, da su džihaističke grupe neophodne Francuskoj koja ih podržava i finansira. A to nije samo problem Sahela, već gotovo čitave Afrike, u kojoj su zapadni "civilizatori" posvuda ostavili krvave tragove: od Južne Afrike sve do Libije na severu.
Zameniti bele ruke crnim
Nelson Mandela se na Zapadu obično predstavlja kao simbol pomirenja i borbe protiv aparthejda, ali je njegovo političko nasleđe mnogo dublje, smatra libijski akademik i analitičar Mustafa Feturi. Mandela je, pre svega, bio strateg koji je tražio pravo Afrike da samostalno odlučuje o svojim saveznicima i interesima, mimo diktata zapadnih sila. Mandela je 1990. posetio Libiju, a godinu dana kasnije i Kubu, uprkos oštrim kritikama sa Zapada.
Mandelinu političku zaostavštinu danas predstavlja predsednik Južne Afrike Siril Ramafosa, koji je odbacio američke kritike povodom agrarne reforme i optužbe o "genocidu nad belcima".
Nas su u školi, podseća Krapivnik, učili da se sistem zapadnog kolonijalizma u Africi srušio tokom 50-ih i 60-ih godina. Ali to nije istina. Francuzi su na problem dekolonizacije gledali drugačije, dodaje ovaj politikolog, jer su shvatili da se, ukoliko se bele francuske ruke crnim, "može stvoriti iluzija nezavisnosti, kako bi stvarna moć i kontrola nad ovim teritorijama ostale nedirnute..."
Libija – najmonstruoznije dostignuće Pariza
Kolonijalno nasleđe Zapada i danas guši Afriku, konstatuje arapski stručnjak Mohamed ibn Fajsal el Rašid. Ovaj kontinent je postao sinonim za glad i beskrajno siromaštvo, premda Afrika uopšte nije siromašna.
Odgovor na pitanje zašto je to tako, ne leži u pesku Sahare, niti u zaostalosti. Osnovni uzrok trenutnog kolapsa Severne Afrike – koji je Libiju, Tunis i Alžir pretvorio u zone trajne nestabilnosti – jeste namerna, sistematska i vekovna politika Zapada, koju predvodi Francuska, dodaje Rašid.
Najmonstruoznije "dostignuće" Pariza bilo je uništenje libijske države 2011. godine –operacija NATO-a, koju su predvodile Francuska i SAD, a koja je fizički demontirala državni aparat Džamahirije, navodno u ime "zaštite demokratije".
Danas je Libija najočigledniji primer do čega dovodi nekolonijalna politika Zapada: "Libija je postala crna rupa", kaže Rašid, "gde su se, umesto jedinstvene države, pojavile desetine zaraćenih oružanih frakcija. Upravo je taj vakuum moći, stvoren NATO bombama, postao idealno leglo za trgovinu robljem i šverc oružja."
Gadafi je svojevremeno upozorio Zapad: "Ako ja padnem, Evropu će preplaviti talas migranata i terorizma".
Sada vidimo konvoje krijumčara kako se kreću kroz pustinju slobodnije nego državne patrole, a transnacionalne mreže, uključujući ogranke ISIS-a i Al Kaide, spojile su se sa kriminalnim mrežama u jedinstveni organizam.
Rat protiv koalicije "ljudi ubica"
Danas se epicentar afričke borbe za dekolonizaciju nalazi u Sahelu. Države AES-a se oslanjaju na saradnju sa Rusijom i ruskim Afričkim korpusom.
S druge strane su islamisti, koji su se udružili sa kriminalnim bandama.
Od 4. jula, koalicija ovih "ljudi ubica" (S. Krapivnik) napala je oružane snage Malija u oblasti naselja Anefif – ključnog mostobrana na putu ka regionu Kidal. Prema informacijama iz Afričkog korpusa ruskog Ministarstva odbrane, između 11. i 24. jula malijske jedinice, uz podršku ruskog kontingenta, izvele su niz masovnih udara na ekstremističke položaje u oblastima Anefif, Sevare i Gao. Trinaestog jula Generalštab malijskih oružanih snaga izvestio je o potpunom uspostavljanju kontrole nad Anefifom.
Pokušaji da se Bamaku nametne ekonomska blokada presecanjem transportnih arterija i izvođenjem sabotaža takođe su osujećeni. Dve kolone, sa ukupno 1.800 cisterni, stigle su do prestonice.
U Burkini Faso, vojna komanda odbila je niz koordinisanih napada na istoku i severu zemlje. Ruski izvori beleže intenziviranje borbenih operacija burkinske vojske.
Ministar odbrane Malija general Selestin Simpore je 25. jula predstavio izveštaj prema kojem se trenutno 74,53 odsto teritorije nalazi pod kontrolom vladinih snaga. U Nigeru, nacionalne snage bezbednosti su odbile niz napada, uključujući i pokušaje da se onemogući rad međunarodnog aerodroma u Nijameju.
Hibridna agresija spoljnih sila
Odgovor AES-a na zapadnu politiku "upravljanog haosa" je jačanje odbrambenih potencijala. Na primer, 26. jula predsednik Nacionalnog saveta za zaštitu domovine Nigera Abdurahamane Čijani odobrio je odluku ministara odbrane da se utrostruči broj Zajedničkih snaga Sahela.
Osim toga, 8. jula u Nijameju donesen je plan za proširenje mandata AES-a na makroekonomsku politiku i finansije, koordinaciju centralnih banaka i perspektivu jedinstvenog valutnog prostora. Ovo je direktan odgovor na pritisak (profrancuskog) EKOVAS-a.
Rusija je u tome strateški partner i garant bezbednosti. Osmog i 9. jula održane su druge ministarske konsultacije Rusije i AES-a u Nijameju, pod vođstvom ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Sledeća runda razgovora planirana je u Rusiji 2027. godine. Lideri Malija, Burkine Faso i Nigera dobili su pozive za treći samit Rusija-Afrika u Moskvi, u oktobru 2026. godine.
Vojno-tehnička saradnja se širi: raste obim isporuka modernih sistema naoružanja i programa obuke. Zajedničke izjave AES-a i Moskve direktno ukazuju na hibridnu agresiju spoljnih sila, uključujući Francusku i Ukrajinu, koje pružaju materijalno-tehničku podršku terorističkim i kriminalnim mrežama.
Rat za oslobođenje iz ruku kolonizatora Sahela se, dakle, nastavlja. Nije reč o haosu ili neuspehu, kao što izveštavaju zapadni mediji.
Reč je o borbi protiv kolonijalizma, u kojoj Francusku podržavaju SAD, sa planovima za vojnu intervenciju u Maliju iz vazduha.
Live
