Cena rata u Iranu: Koliko su duboke rupe u budžetu SAD i zalihama municije

Američke borbene operacije protiv Irana koštale su Ministarstvo odbrane SAD oko 38 milijardi dolara do 1. avgusta, a nastavak sukoba mogao bi Pentagon da košta dodatne dve do tri milijarde dolara mesečno, pokazuje najnoviji izveštaj Kongresne budžetske kancelarije.

Najveći finansijski teret predstavlja obnavljanje ogromne količine potrošene municije, ali Kongresna budžetska kancelarija upozorava i na dugoročniji problem – SAD su od juna 2025. verovatno potrošile između polovine i dve trećine postojećih zaliha raketa-presretača, a njihovo obnavljanje moglo bi da traje najmanje pet godina, čak i ako proizvodnja bude povećana, prenosi "Politiko".

Teheran: Amerika započela rat, a zahteva da svet plati ceh

Prema izveštaju objavljenom 15. septembra, samo zamena municije upotrebljene u sukobu koštaće oko 21,7 milijardi dolara. Od toga se 13,1 milijarda odnosi na presretače sistema "patriot", THAAD, SM-3 i SM-6, dok je 7,3 milijarde dolara potrebno za obnavljanje zaliha krstarećih raketa "tomahavk" i JASSM. Još oko 1,2 milijarde dolara odnosi se na ostalu municiju.

Drugu veliku stavku predstavljaju dodatni naleti američke avijacije. Kongresna budžetska kancelarija procenjuje da su letovi iznad uobičajenog mirnodopskog nivoa koštali 10,4 milijarde dolara. Od tog iznosa, oko 3,4 milijarde otpada na taktičku avijaciju Ratnog vazduhoplovstva, 4,6 milijardi na bombardere i avione za podršku, a 2,4 milijarde na mornaričku avijaciju sa nosača aviona i amfibijskih brodova.

Zamena opreme izgubljene u borbama procenjena je na oko 1,9 milijardi dolara, dok su ostali operativni troškovi dostigli oko 1,5 milijardi. Oni obuhvataju angažovanje brodova i kopnenih jedinica, mobilizaciju rezervista, kao i dodatne naknade vojnicima angažovanim u borbenoj zoni.

Rast cena goriva dodao je još oko 2,7 milijardi dolara troškova Pentagonu. Kongresna budžetska kancelarija taj rast povezuje sa poremećajima u snabdevanju naftom kroz Ormuski moreuz i širim posledicama sukoba na energetsko tržište.

Koliko će Vašington dalje plaćati rat zavisiće pre svega od intenziteta operacija. Ukoliko borbe ostanu na relativno niskom i povremenom nivou, kakav je zabeležen u maju i junu, svaki dodatni mesec mogao bi da košta oko dve milijarde dolara. Povratak na intenzitet iz jula podigao bi mesečni račun na oko tri milijarde, dok bi veća eskalacija mogla da bude još skuplja.

Koliko upotreba skupe municije menja račun pokazuje primer jednog junskog napada, u kojem je, prema javno dostupnim podacima na koje se poziva Kongresna budžetska kancelarija, ispaljeno oko 50 "tomahavka". Samo takav napad povećava mesečne troškove za oko 200 miliona dolara u odnosu na period bez velikih raketnih udara.

Kod Trampa nema džabe: Evropa mora da plati za municiju koju su SAD dale Ukrajini

Predsednik SAD Donald Tramp je u junu zatražio 67 milijardi dolara dodatnih sredstava kako bi pomogao u finansiranju rata i obnovi zaliha municije, a zvaničnici Pentagona upozoravaju na budžetsku krizu ako zakonodavci ne izdvoje dodatna sredstva. Napori za ubrzano finansiranje rata su propali na Kapitol Hilu i verovatno neće biti daljih akcija do posle izbora.

Nadzorno telo Ministarstva odbrane je u izveštaju procenilo da su operacije protiv Irana koštale 33,4 milijarde dolara do juna, od čega 22,3 milijarde dolara na municiju.

Ministar odbrane Pit Hegset rekao je senatorima na saslušanju u julu da je rat koštao 37,5 milijardi dolara tokom prvih pet meseci, što se poklapa sa podacima koje je utvrdila nezavisna procena. Šef Pentagona je poručio da je cena neophodan trošak za suočavanje sa pretnjom koju navodno predstavlja Teheran i javno je umanjio zabrinutost zbog zaliha municije.

Poslanik Brendan Bojl iz Pensilvanije, vodeći demokrata u Budžetskom odboru Predstavničkog doma, zatražio je procenu još u martu, samo nekoliko dana nakon početka rata.

Izveštaj koji je sada objavljen, dolazi manje od dva meseca pre međuizbora, na kojima će jedna od glavnih tema biti uticaj rata u Iranu, uključujući više cene goriva i namirnica.

U izveštaju se navodi da je sukob doprineo da inflacija premaši očekivanja zbog smanjenih isporuka nafte i prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz, ključni put za globalno snabdevanje energijom, kao i poremećaja u brodarstvu kroz Crveno more.