Firme se zadužuju sve teže, a građani sve više: Na šta trošimo kredite i da li će biti još skuplji

Banke su pooštrile kriterijume po kojima su odobravale dugoročne kredite privredi, a kompanije su smanjile tražnju za gotovo svim vrstama kredita tokom prvog tromesečja. Građani su u prva tri meseca ove godine najviše povećali tražnju za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, ali i za stambenim i potrošačkim kreditima u evrima. Rezultati aprilske ankete Narodne banke Srbije (NBS) o kreditnoj aktivnosti su pokazali da se firme zadužuju sve teže, a građani sve više. Neki uzimaju keš kredite da premoste od plate do plate i popune rupe u kućnom budžetu, drugi da bi servisirali postojeći dug, a neki se zadužuju da bi otišli na letovanje.

Odluka NBS o referentnoj kamati: Koji su rizici za srpsku ekonomiju zbog globalnih dešavanja

Kako je objavljeno u Izveštaju o rezultatima ankete o kreditnoj aktivnosti banaka, ove finansijske institucije ne očekuju promenu standarda po kojima će odobravati kredite privredi tokom drugog tromesečja, dok, kada su u pitanju krediti stanovništvu, nakon više od dve godine ublažavanja, očekuju njihovo umereno pooštravanje. Ocena banaka je i da je stanovništvo povećalo tražnju za gotovo svim vrstama kredita u periodu od januara do marta, a dalji rast očekuju i tokom drugog tromesečja.

U izveštaju je navedeno i da su rezultati aprilske ankete pokazali da su banke, prvi put nakon godinu dana, u prvom tromesečju ove godine pooštrile standarde po kojima su odobravale kredite privredi. Standardi su pooštreni za preduzeća svih veličina, kao i za poljoprivrednike. Istaknuto je i da su u smeru pooštravanja kreditnih standarda delovali povećani troškovi izvora za kredite, kao i povećana percepcija rizika, koja se ogleda u nepovoljnijim ocenama opšte ekonomske situacije.

Banke su ocenile i da su na rast tražnje za kreditima stanovništva najviše uticali potreba za refinansiranjem, kupovina trajnih potrošnih dobara, kao i kupovina nepokretnosti. Banke su kao dodatni faktor navele rast tražnje usled povoljnijih cenovnih elemenata kod kredita za kupovinu motornih vozila povodom Sajma automobila.

Krediti privredi tokom prvog tromesečja povećani su za oko 27 milijardi dinara ili za svega 1,4 odsto. Taj rast se pretežno odnosio na zaduženje privrednih društava, a preduzeća su najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva. Posmatrano po delatnostima, tokom prvog tromesečja najviše su se zaduživala preduzeća iz oblasti saobraćaja i građevinarstva, dok je pad zaduženja zabeležen jedino kod preduzeća iz prerađivačke industrije i poljoprivrede. 

Univerzitetski profesor i portfolio menadžer u fondu "Eklektika Kapital" Nikola Stakić kaže za RT Balkan da je kreditna aktivnost jedan od najvažnijih makroekonomskih indikatora, koji dosta govori o potrošnji i o  sveobuhvatnom privrednom poverenju.

"Najnoviji podaci, pokazuju da je privreda ipak malo u kontrakciji, što se tiče kredita, a i kada vidimo koji krediti se uzimaju, to nam govori o situaciji koja može biti 'alarmantna', jer su to uglavnom krediti za obrtna sredstva i za likvidnost, a manje se govori o investicionim dugoročnim kreditima. To govori o dozi opreza među privrednicima imajući u vidu sveukupnu ekonomsku i geopolitičku situaciju", kaže profesor Nikola Stakić.

Krediti stanovništvu povećani su tokom prvog tromesečja za 3,7 odsto ili 72,3 milijarde dinara, vođeni rastom gotovinskih i stambenih kredita. Pored ublaženih kreditnih standarda i relativno povoljnih kamatnih stopa, visokoj realizaciji kredita stanovništvu doprinose mere koje omogućavaju povoljnije uslove zaduživanja građana s nižim primanjima, a rastu stambenih kredita doprinosi i odobravanje kredita iz programa za mlade.

"Dobro je što sektor stanovništva beleži određeni rast kreditne aktivnosti, ali za sveobuhvatnu ekonomiju je važno da vidimo kako će se privreda ponašati. Svi čekaju razrešenje geopolitičke situacije, a mi na mikroplanu i kako će se rešiti situacija sa Naftnom industrijom Srbije. Sve to, na kraju krajeva može da se odrazi na cenu novca, odnosno na kamatne stope po kojima će se i privreda i stanovništvo dodatno zaduživati", objašnjava Nikola Stakić.

On napominje da poslednjih nekoliko dana prinosi na obveznice rastu, da su inflaciona očitavanja u Americi, a delimično i u Evropi, pojačana i ocenjuje da nismo ni blizu kraja i raspleta ove krize.

"Ta neizvesnost, od one globalne, jer ne znamo kada će se razrešiti situacija na Bliskom istoku, do problema sa NIS-om, sve to ima posledice i na cenu duga, kako za građane, tako i za privredu", ukazuje Stakić.

Naš izbor

Rate kredita pod znakom pitanja: Koliko je ozbiljno "kolebanje" euribora

U Srbiji su najtraženiji keš krediti, a građani ih najčešće koriste za refinansiranje starih dugova i da bi nadomestili to što ne mogu da žive od svoje plate. Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u prvom tromesečju iznosio je 285,3 milijardi dinara i bio je za 31,9 odsto viši nego u istom periodu 2025, najviše zahvaljujući većem iznosu novoodobrenih gotovinskih i stambenih kredita. Gotovinski krediti su bili najzastupljeniji i činili su 69 odsto novih kredita stanovništvu, ali se deo ovih kredita odnosi na kredite za refinansiranje odobrene građanima s nižim primanjima koje je omogućila Narodna banka Srbije, a za njima slede stambeni krediti, sa učešćem od 19 odsto.

"Imamo dve kategorije stanovništva, koje izražavaju pojačanu potrebu za gotovinskim kreditima, koji su sami po sebi najskuplji, gde su kamatne stope najviše. Jedni se zadužuju, jer narodski rečeno, žive od prvog do prvog u mesecu i ne mogu da žive od plate, a drugi uzimaju te kredite zbog neke 'diskrecione potrošnje'. Predstoji nam letnja sezona, uzimaju za plaćanje letovanja, ili pozajmljuju za kupovinu trajnih potrošnih dobara", navodi Nikola Stakić.

Prema izveštaju NBS, krediti su delom već poskupeli, s tim da kod zaduživanja građana nije bilo značajnijih pomaka, pa je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite iznosila 8,3 odsto, a za one u evrima 4,7 odsto. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi povećana je sa 6,5 na 6,8 odsto, a na pozajmice u evrima sa 4,8 na 4,9 odsto.