Nova kolumna Slobodana Antonića: Poganoolujom na Crkvu

Velike nade, kada je reč o demokratizaciji informisanja, polagane su ne samo u internet, već i u društvene mreže – od kojih se očekivalo nezadrživo širenje istine svedočenjem običnih ljudi.

Ali, baš kao što je bilo i s internetom, i društvene mreže su se ubrzo pokazale kao uglavnom još jedno sredstvo manipulacije i zaglupljivanja publike.

Tako je u studijama društvenih mreža opisan i fenomen poganooluje (shitstorm), masovnog zasipanja verbalnim izmetom (ovde 30-33). Kao na neki znak, a uzevši bilo šta za povod, digitalni roj influensera (u funkciji sekularnog sveštenstva), kao i anonimnih naloga, ustremi se na žrtvu, zaspe je najgorim uvredama i klevetama, a onda se isto tako brzo raziđe (bacivši se na neku novu žrtvu ili pak na neku drugu temu – uz neizostavnu signalizaciju vrline).

SPC je redovna žrtva ovakvih poganooluja. One najčešće nastupaju nakon što atlantistički mediji, po modelu opisanom u prošlom tekstu, proizvedu povod (tj. izvrše propagandu pripremu).

Evo jednog primera. U Srbobranu je u Crkvi Svetog Bogojavljenja obeležavana 79. godišnjica Racije (1942-2021). Tom prilikom, zbog malicioznog načina na koji tretira SPC, televiziji N1 nije bilo dozvoljeno da uđe u portu. To je novinarki N1 obrazložio sekretar Eparhije Bačke, V. Simić:

"Pogledajte vaše objave o SPC, i dovoljno je da sagledate vaše ponašanje (...). Mi samo želimo da sve protekne u miru, a vaša televizija do sad nikada nijedan naš događaj, koji smo organizovali, nije prikazala na taj način da je on protekao u miru."

Iste večeri, u glavnoj informativnoj emisiji N1 ("Dnevnik u 19"), usledio je oštar napad na SPC, u kome je napravljena direktna i skandalozna paralela SPC=mađarski fašisti, a N1=žrtve Racije!

"Selekcija na podobne i nepodobne pravljena je na očigled vernika koje je crkva pozvala da obeleže stradanja stanovništva južne Bačke u najgorem zločinu koji pamte, u zločinu u kom su stradale hiljade upravo onih nepodobnih po veri i naciji (...) kada su vojnici Mikloša Hortija pod led bacili više hiljada stanovnika 15 vojvođanskih naselja (ovde 5:35 i dalje)."

To je bio znak da SPC odmah napadnu razne atlantističke NVO, koje su krenule da variraju isti klevetnički obrazac što ga je zadao N1: SPC=mađarski fašisti, a N1=žrtve Racije.

NUNS je "osudio postupak SPC, eparhije Bačke i naveo da smatra da niko u Srbiji, pa ni SPC kao deo društva, nema pravo da na takav način vrši diskriminaciju pojedinih medija i sprečava slobodu informisanja", zahtevajući "od vrha SPC da hitno obrazloži ovaj postupak i da osudi diskriminaciju kojoj su izloženi novinari". 

NVO koja se zove "Skupština slobodne Srbije" (prethodnik Proglasa) izdala je saopštenje u kome kaže da su "podele građana na podobne i nepodobne izuzetno opasne, i u tome sveštena lica ne bi smela da učestvuju", te da su "oni koji su izvršili Raciju, a u pitanju su pobornici fašističke ideologije, takođe delili ljude na podobne i nepodobne".

Grupa NVO iz Vojvodine zagalamila je "da je potez Eparhije bačke (...) diskriminatorski, protivzakonit i anticivilizacijski čin", jer "porta crkve nije ničija privatna prćija". Posebno je napadnut vladika Bački Irinej, za kog je rečeno da "širi mržnju i deli građane na podobne i nepodobne", zbog čega "mnogo više podseća na one koji su izvršili Raciju nego na njene žrtve".

Na kraju su ove NVO čak zapretile Irineju da, "ukoliko se javno ne izvini ekipi Televizije N1, episkop Irinej bi, zbog ovog antihrišćanskog poteza, trebalo da bude raščinjen"!

Kao što je već dobro primećeno, oni koji najviše galame o razdvajanju crkve i države hteli bi ne samo da Crkvu potpuno izbace iz javnog prostora i sabiju u geto, već i da joj čak i u tom getu nastave da diktiraju šta mora da radi ("porta crkve nije ničija privatna prćija" – nego ćemo i tu da vam gazdujemo).

Ne možeš zahtevati da uđeš u nečiju kuću "da bi radila svoj posao", ako te domaćin ne pušta. Jedini ko ima "posla" u crkvi je "pop", a vi ste u crkvi uvek dobrodošli, kao vernici ili turisti (ovde 36:35 i dalje), ali da "obavljate svoj posao" i raščinjujete vladike – teško...

Kakogod, odmah iza NVO usledili su i influenseri. Žaklina Tatalović, novinarka N1 sa 263.200 tviter pratilaca, izašla je s objavom: "Zašto crkva targetira na dan Racije baš", kojom je direktno zadala temu i način obrade: SPC=mađarski fašisti, a N1=žrtve Racije.

Marinika Tepić, sa 155.400 pratilaca, izbacila je ove tvitove: "Nemam 'problem s Bogom', već s njegovom administracijom na zemlji!"; "A uprava Eparhije Bačke sa Irinejem Bulovićem, već dugo je kolovođa sramnog odnosa prema slobodoumnim građanima, novinarima, čak i prema deci Novog Sada (!? – S. A.). Nedostojan i nehrišćanski iznad svega!"

Borko Stefanović, sa 105.400 pratilaca: "Ovo je bezobrazluk. Eparhija ne sme biti odvojena i izolovana od svog naroda. Da li je to obeležavanje zloglasne racije ili verska služba samo za odabrane? Ko ste vi da branite bilo kome pristup? Pravite li partijsku Crkvu?"

Janko Veselinović, sa 21.700 pratilaca: "Najoštrije osuđujemo diskriminaciju novinara N1 od strane Eparhije bačke. Da li je to uradio jedan od pretendenata na mesto patrijarha ili njegovi saradnici — sramno je."

I tako redom, što je, zatim, podstaklo mnoge "obične" tviteraše i komentatore objava na N1 i Novoj da i sami slede obrazac SPC=mađarski fašisti i N1=žrtve Racije, prisećajući se kako ih je vladika Irinej svojevremeno "diskriminisao".

Posebno su dirljive bile žalopojke na to kako ih je Irinej mučio onemogućavajući kobasicijade, pihtijade i kulenijade za vreme posta: "Episkop Irinej Bački, pre par godina, na naše selo bacio je anatemu, jer se u selu održavala Kobasicijada, a u vreme posta. Zvonila nam mrtvačka zvona čitavo vreme trajanja manifestacije. Bilo je baš grozno, a i strašno."

Vladika je, naime, uspeo da, čisto crkvenim merama (naravno, ni na koga nije "bacio anatemu"), a na užas atlantističkih medija (ovde ili ovde), onemogući širenje novouvedene navade da se, upravo za vreme Časnog posta, upriličuju razne kobasicijade, pihtijade i kulenijade.

E baš su se po Bačkoj napatili zbog Irineja, baš je to bilo "grozno, a i strašno"...

Slična simpatična stvar desila se i kada je Nemanja Rujević (67.900 pratilaca) na tviteru digao uzbunu što je, prema jednom izveštaju s RTS — zbog koga je i Nova.rs veoma likovala, preminula beba nakon krštenja pogružavanjem: "Beba je umrla zbog srčanog zastoja tokom krštenja, imala je vodu u plućima. Crkva odbija da promeni ritual. Kao da je neko manje kršten ako ga pop triput divljački ne zaroni u vodu. Ovo je zverstvo!"

Jedina sitnica na koju valja obratiti pažnju jeste da je to bilo – u Rumuniji.

Međutim, Rujević nemilosrdno nastavlja, pa u narednom tvitu kaže: "U Papui Novoj Gvineji ima obred inicijacije dečaka gde im se koža seče žiletom da dobiju ožiljke i 'liče' na krokodile. U Africi ženama zašivaju vagine. Kod nas (znači u Srbiji — S. A.) potapaju bebe u ledenu vodu, ili ih obrezuju britvama. Sve je to ludilo."

U trećem tvitu Rujević će ovaj slučaj čak nazvati: "ubistvo bebe usred crkve"! Ne treba ni da navodim kakve je sve reakcije digitalnog roja izazvao ovaj niz Rujevićevih tvitova, čitaoci to sasvim lepo mogu i sami da pretpostave.

Međutim, ovo je tipično manipulativno prelivanje diskreditacije s jednog slučaja zabeleženog u Rumuniji na celu Srpsku pravoslavnu crkvu. Najpre, u vesti objavljenoj na RTS i Nova.rsuopšte se ne pominje podatak da je ova beba bila nedonošče, te da je odmah po rođenju imala zdravstvene probleme — kako i stoji u izvornoj vesti iz Rumunije.

To, naravno, ne opravdava neopreznost sveštenika koji je bebu podvrgao ovom obredu bez uvida u mogući rizik. Ali, sveštenik je docnije, upravo na osnovu obdukcije koja je pokazala prethodno loše zdravstveno stanje bebe, oslobođen optužbe za ubistvo iz nehata. Rumunska pravoslavna crkva je, potom, izdala preporuku sveštenicima da se obavezno, pre samog čina krštenja pogruženjem, obaveste kod roditelja o zdravlju deteta.

I drugo, Rujević koji očigledno ništa ne zna o SPC, komentarisao je ovaj slučaj kao da krštenje potapanjem dominira i u Srbiji, iako svaki ovdašnji vernik zna da kod nas preovladava krštenje oblivanjem. Dete se, najčešće, malo poprska vodicom, pazeći da se ne rasplače, i to je uglavnom sve (premda i krštenje pogruženjem sve više ulazi u praksu, mada nikako tako što srpski popovi potapaju bebe u ledenu vodu).

Rujević je, po istoj metodi asocijacije ("Pera je lopov; Pera i Mika su muškarci; Onda je i Mika lopov") jednako mogao da se, na osnovu podatka da samo u SAD u jednoj deceniji oko 200 dece umre zbog sunićenja, obruši na Islamsku versku zajednicu u Srbiji.

Ali, naravno, to mu nije padalo na pamet — jer, samo je SPC laka meta.

Na drugom mestu već sam citirao i neke druge objave naših influensera koje su bile deo nekih drugih poganooluja (ili je trebalo da ih iniciraju) protiv SPC. Tu sam naveo i kako, Biljana Lukić, influenserka bez profesije i karijere, ali omiljena gošća N1 na sve moguće teme, sa 173.500 pratilaca, sistematski reprodukuje i varira sve moguće negativne stereotipe o SPC.

Ovde treba obratiti pažnju na to da kada se kaže 173.500 pratilaca, to znači da dva Zvezdina stadiona ljudi pročita svako njeno mudrovanje koje ona blagoizvoli da sastavi. Tako se, uz pomoć algoritma (koji forsira influensere) stvara "parajavnost" u kojoj ljudi bez istinskog kredibiliteta i znanja diktiraju javno mišljenje i nadglasavaju stručnjake – oblikujući medijski prostor u kom dominira dezinformacija i diskreditacija.

Nastaju virtuelni baloni – koji čine atlantistički mediji, influenseri i "digitalno krdo" – u kome se linč i agresija koriste za ućutkivanje svakog drugačijeg mišljenja. U njima gospodari novo sveto trojstvo: The trinity of influencer, algorithm, and crowd (influensera, algoritma i gomile).

Algoritmi društvenih mreža nikad nisu neutralni – dizajnirani su tako da zadrže korisnika na platformi – pa marketinški agenti ili politički propagandisti kreiraju mreže influensera ili naizgled nasumičnih naloga koji guraju određeni narativ. Kod običnog korisnika stvara se osećaj da "ceo svet priča o tome", ili da "svi tako misle", dok je zapravo reč o veštački izazvanom talasu (ovde 96-99).

Tako se proizvode virtuelne stvarnosti koje izgledaju kao realni društveni pritisak – a u to zbilja i mogu da izrastu kada se uspe u naumu da se neka ideja ili neko stanovište šire nametnu javnosti.

Neprestana kompromitacija SPC jedan je od tih očiglednih nauma na kome se sistematski radi već duže vreme, od čega najmanje jednu deceniju veoma intenzivno. Ne, to nije nikakva dobronamerna kritika pogrešaka, to je maliciozna, mrziteljska propaganda. I to sasvim otvoreno treba reći.