Diplomatija Nebeskog mira: Peking gradi novi svetski poredak

Kinski termin "Tjensija" doslovno znači "ono što je pod nebom", a označava ukupnost svega što postoji u ljudskom svetu. Doktrina Tjensija je razvijena u klasičnoj kineskoj misli počev od perioda Džou (1046–256. pre nove ere).

Ova doktrina, sistematizovana u konfučijanizmu, tvrdi da je čitav svet – a ne samo Kina – podređen moralnom poretku Neba, a taj poredak mora da bude otelotvoren političkom institucijom kojom upravlja "vrli suveren".

Doktrina o Mandatu neba (Tjenming), koja je postala kamen temeljac kineske imperijalne ideologije, tvrdi da Nebo daje pravo da vlada samo onom ko poseduje moralne vrline da obezbedi dobrobit naroda.

Mandat Neba, međutim, nije neopoziv: suveren koji izgubi "vrlinu", koji ugnjetava narod ili koji dozvoli da se dogode prirodne katastrofe – glad, poplave, zemljotresi – gubi Nebeski mandat, a nova dinastija može legitimno da preuzme vlast.

Kineska istorija se milenijumima tumači upravo kroz ovaj ciklični okvir: uspon i pad dinastija posledica je nebeske naklonosti, piše italijanski geopolitičar Lorenco Marija Paćini na sajtu "Fondacija strateške kulture".

Tjensija – kineski novi svetski poredak

Savremeni filozof Džao Tingjang, u uticajnom eseju "Sistem Tjensija" iz 2005. Godine, preduzeo je sistematsku reinterpretaciju doktrine Tjensija kao alternativu vestfalskom sistemu nacionalnih država.

Prema Džaou, savremeni međunarodni sistem je fundamentalno manjkav, jer je zasnovan na anarhiji među državama, koje teže da ostvare isključivo sopstvene nacionalne interese, bez bilo kakvog višeg principa poretka.

Tjensija, tvrdi kineski filozof, nudi sistem zasnovan na univerzalnoj harmoniji i na odgovornosti vlasti prema svim narodima sveta, a ne samo prema kineskim građanima. Ovaj filozofski predlog je značajno odjeknuo u savremenom kineskom političkom diskursu, gde je Tjensija postala jedna od ključnih kategorija kroz koje Komunistička partija legitimiše svoje globalne geopolitičke ambicije.

Tjensija je, zapravo, kineski predlog za novi, pravedniji svetski poredak.

Koncept "Zajednice zajedničke budućnosti za čovečanstvo", jedan od ključnih koncepata Si Đinpingove političke misli, predstavlja najpotpuniju savremenu formulaciju doktrine Tjensija.

Naš izbor

Šta je Tramp tražio a šta dobio u Pekingu: Strukturne mega-rupe "nezamenljive nacije"

U savremenoj Kini, simbolika doktrine Tjensija oživljava u izgradnji globalnog geopolitičkog diskursa, kroz "Inicijativu Pojas i put" (BRI), koju je Si pokrenuo još 2013. godine.

Inače, na Kapiji Nebeskog mira postoji portret Mao Cedonga, koji neće nestati, jer njegova funkcija nije samo spomen, dodaje Paćini: "To je vizuelni znak kontinuiteta Nebeskog mandata, od carske Kine, preko maoističke revolucije, sve do Kine Sija Đinpinga."

Večera u Nebeskom hramu

U prevodu, na svetu ima mesta za sve, i za Kinu i za Sjedinjene Američke Države, i niko nikome ne bi trebalo da smeta. Predsednik Kine Si Đinping je tokom razgovora sa Trampom i njegovom delegacijom, koji se odvijao u Nebeskom hramu, bio dovoljno jasan: "Trebalo bi da budemo partneri, a ne rivali."

Samo, kako to objasniti "novim varvarima" – Trampovom timu i ekipi uvek gladnih oligarha, koje je doveo sa sobom? "Džensen Huang, Tim Kuk, Ilon Mask i ostali titani... najbolji na svetu su ovde, pravo ispred vas", rekao je Tramp Siju tokom večere.

Si, izgleda, nije bio previše impresioniran nastupom "novih varvara".

Kompanijama "Tesla", "Epl", "Boing", "Dženeral eskort", primećuje brazilski geopolitičar Pepe Eskobar, očajnički su potrebni kineski retki zemni minerali, jer Kina kontroliše skoro 99 odsto globalnih kapaciteta za preradu minerala retkih zemalja. Ipak, Kini više nisu potrebni ovi američki giganti.

Prema izveštaju iz Bele kuće, SAD su tražile "proširenje pristupa tržištu za američka preduzeća u Kini, povećanje kineskih investicija u američke industrije", "povećanju kineskih kupovina američkih poljoprivrednih proizvoda" i  željom da Kina kupuje više američke nafte.

Ipak, nema ni reči o bilo kakvim "trgovinskim pregovorima" iz kineskog Ministarstva trgovine.

Šta je Peking hteo da kaže: Hram neba nije slučajno odabran za Trampovu posetu

Poseban problem je Lari Fink iz "BlekRoka" koji želi da se kineska finansijska tržišta "otvore" za dodatni profit sa Volstrita Fink je, štaviše, zapravo novi vođa bande iz Davosa, piše Eskobar, direktno odgovoran za finansiranje centara podataka za nadzor veštačke inteligencije širom SAD.

A sve se, dodaje brazilski geopolitičar, dešava "nakon neprekidne litanije trgovinskih ratova, tehnoloških sankcija, neprekidne histerije oko Tajvana, vojnog okruženja, geoekonomske konfrontacije, žestoke antikineske retorike..."

Kina traži mir, "Nebeski mir" i harmoniju, ali Amerika se odavno, prema izrazu Eskobara, pretvorila u "imperiju stalnih prepada i pljačke".

Imperija haosa nije konstruktivna već destruktivna i, prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, "nesposobna za sporazum".

Postoji li Tukididova zamka?

Si je pokušao sažeto objasni gde se zapravo nalazimo: u periodu "transformacije kakva nije viđena u poslednjih sto godina, koja ubrzava se širom sveta..." Inače, on je prvi put pomenuo "transformaciju" nakon sastanka sa Putinom u Kremlju, u proleće 2023. godine.

Si je zatim pokušao i sa Tukididom i direktno upitao Trampa: "Mogu li Kina i SAD prevazići 'Tukididovu zamku' i stvoriti novu paradigmu u odnosima velikih sila?"

Poslednji dan posete: Sastanak Trampa i Sija u kompleksu rukovodstva KP Kine

Tukidid je bio grčki istoričar, pisac "Peloponeskog rata", dela o dugom, iscrpljujućem ratu, koji je vođen između Atine i Sparte, da bi se na koncu završio propašću obe. I Atinu i Sparta su postale žrtve spoljnog neprijatelja: Makedonije Filipa i Aleksandra.

Na to se odnosi izraz "Tukididova zamka". Tukidid tvrdi da je glavni uzrok Peloponeskog rata bio posledica straha Sparte od narastajuće moći Atine. Ako se Si pozvao na Tukidida, za to postoji veoma konkretan razlog: da ga sagovornik razume.

Budući da je zapadnjak, piše italijanski pisac Andrea Marćiljano za sajt "Elektomagacine", Tramp bi trebalo da poznaje Tukidida, trebalo bi da to ima u svojoj "kulturnoj DNK".

Tramp nije čitao Tukidida

Da Sparta nije gajila takav strah, bio je, možda, moguć i drugačiji ishod. Poruka Si Đinpinga upućena Trampu je u stvari glasila: "Niko neće od sukoba SAD i Kine, kakav god bio njegov privremeni ishod". I odvela bi ceo svet u opasnu spiralu.

Ali, nažalost, Donald Tramp ga očigledno nije razumeo, nastavlja Marćiljano, i dodaje: "On čak i ne zna ko je Tukidid, kao što ne zna ni za Peloponeski rat, niti za mnoge druge istorijske zanimljivosti..."

Tramp je nastavio da se smeje, ali bez razumevanja, jer "njegov Zapad" ne zanima prošlost.

Si Đinping ga je, međutim, upozorio, kaže Marćiljano, a njegov kineski osmeh bio je bremenit pretnjom.