Svet
Drama na Tajvanu posle istorijskog susreta: Šta će Laj Čing-te posle samita Si–Tramp?
Susret Si Đinpinga i Trampa najviše je zabrinuo jedan deo Kine – Tajvan. Tamošnji predsednik Laj Čing-te je u posebno nezgodnoj situaciji, a evo i zašto
Čitajući naslove u medijima naklonjenim predsedničkoj vlasti Laj Čing-tea na Tajvanu nakon samita Si Đinping – Donald Tramp, lako je zaključiti da se tamošnja predsednička vlast plaši da će biti potrošena kao američka moneta u geopolitičkom potkusurivanju Bele kuće sa Pekingom.
Uoči samita u Pekingu, Tajvan je, zahvaljujući većini koju su obezbedili opozicioni Kuomintang i Tajvanska narodna partija, usvojio u značajnoj meri umanjen vojni budžet ostrva. Novi vojni budžet ostrva sada iznosi 780 milijardi tajvanskih dolara (oko 26,5 milijardi američkih dolara), što je tek nešto više od polovine planiranih vojnih izdataka u iznosu od 1,25 biliona tajvanskih dolara.
Kuomintang i Tajvanska narodna partija, opozicione partije koje imaju većinu u skupštini Tajvana, odmah su u medijima optužene da podrivaju odbrambene sposobnosti ostrva. Navodi se da usvajanje značajno umanjenog vojnog budžeta "šteti vojnoj saradnji Tajvana i SAD", kao i da će "odložiti međunarodnu podršku i koordinaciju u slučaju krize oko Tajvana".
Ovo tim pre, jer je predsednica Kuomintanga, ambiciozna Čeng Li-vun, nedavno bila u zvaničnoj poseti Pekingu, gde je naišla na dobar prijem i obavila niz važnih sastanaka, svakako usmerenih ka kineskom nacionalnom jedinstvu, nasuprot projektu stvaranja nepostojeće tajvanske nacije.
"Udovoljavaju komunističkim liderima"
Usvajanje značajno umanjenog vojnog budžeta ostrva Tajvan bilo je, zapravo, uvod u samit Si–Tramp koji je upalio sva crvena svetla u predsedničkoj vlasti ostrva. Za Kuomintang i Tajvansku narodnu partiju rečeno je da slabe odbrambenu poziciju Tajvana i da "udovoljavaju komunističkim liderima" u Pekingu.
"To ostavlja Tajvan ranjivijim, ukoliko Si Đinping ikada odluči da povuče okidač, a ujedno jača propagandu KP Kine da Tajvan ne može da se odbrani od kineske invazije", navode mediji naklonjeni predsedniku Laj Čing-teu.
Ljudi Laj Čing-tea, naime, smatraju da je značajnim umanjenjem vojnog budžeta ugrožena sposobnost vojnih snaga ostrva da analiziraju obaveštajne podatke u realnom vremenu, kao i da je oslabljena sama kopnena odbrana i udarna sposobnost jedinica na ostrvu.
"Konačno, što je trenutno predmet žestoke rasprave na Tajvanu, smanjenja su uklonila sisteme i opremu koju su Tajvan i SAD zajednički razvijali i nabavljali. Budžet pod vođstvom Kuomintanga ukinuo je stavke povezane sa novom izgradnjom i proširenjem vojnih proizvodnih linija", navodi "Tajvan njuz".
Stvar u ovom pravom medijskom linču Kuomintanga i Tajvanske narodne partije ide dotle, da mediji naklonjeni Laj Čing-teu počinju da rone krokodilske suze nad gradovima i lokalnim samoupravama u kojima lokalnu vlast imaju pomenute, još uvek opozicione partije.
Laj Čing-teovi mediji, naime, navode da će umanjenjem vojnog budžeta biti ugrožen razvoj proizvodnja dronova, podsećajući da se više od 200, od ukupno 267 fabrika povezanih sa proizvodnjom dronova, nalazi se u gradovima pod upravom Kuomintanga, pri čemu je najveća koncentracija takvih pogona u Novom Tajpeju, gde se 52 proizvođača bave istraživanjem i razvojem dronova.
Nakon samita usledio je talas zastrašivanja stanovništva
Potom su medijskom linču izloženi članovi porodica. Naveden su spiskovi članova Kuomintanga čija deca imaju "zelene karte" u SAD ili čak američko državljanstvo.
Nakon što je na samitu Si – Tramp postalo jasno da je Tajvan bio glavna, ili u blažem slučaju jedna od glavnih tema, mediji Laj Čing-tea počeli su doslovno da zastrašuju stanovništvo ostrva olako izrečenim optužbama na račun kineskog Zakona o etničkom jedinstvu.
Mediji naklonjeni predsedničkoj vlasti požurili su da optuže Čeng Li-vun, predsednicu Kuomintanga, za šurovanje sa Pekingom na planu smanjenja vojnog budžeta ostrva, a u toku je čitava kampanja zastrašivanja javnosti kineskim Zakonom o unapređenju etničkog jedinstva i napretka koji stupa na snagu 1. jula ove godine.
Ukratko, predsednička vlast ostrva Tajvan, uprkos nespornom postojanju koncepta "jedna zemlja – dva sistema", počinje da zastrašuje stanovništvo ostrva tvrdnjama, reciklirajući izveštaj Instituta "Loui", u kojem se, do duše za period do 2025. godine, navodi da "druga generacija" kineskih lidera želi da izbriše demokratski identitet Tajvana i demontira "tajvanski identitet", kao i etničke manjine na ostrvu.
Ljudi se doslovno plaše demografskim restrukturiranjem ostrva i ideološkom kontrolom, bez obzira na iskustva Hongkonga i Makaa.
Igra je postavljena na nama dobro poznat način: zastraši, zavadi, izazovi sukobe i vladaj.
Zatim, tu je i izveštaj Centra za neregularno ratovanje, pod naslovom "Kineski način okupacije: Implikacije za Tajvan", koji takođe stanovništvo ostrva plaši "prisilnim zakonima", "nadzorom" i „"političkim nasiljem", uz upozorenje da bi "okupacija izazvala trenutan i nasilan otpor".
Na osnovu iznetog, naročito iz nervoze medija na Tajvanu bliskih Laj Čing-teu, možemo zaključiti da nedavna poseta predsednice Kuomintanga, Čeng Li-vun, Pekingu nije bila bez rezultata i da su ti rezultati, izvesno, podudarni sa stavom Pekinga iznetim na samitu Si -Tramp u vezi sa Tajvanom kao crvenom linijom kineske politike.
Sa druge strane, strahovanje predsedničke vlasti u Tajpeju da će bit upotrebljena kao moneta u geopolitičkom potkusurivanju nimalo nije bez osnova, što je lekcija koju treba da razume u i političke snage na Balkanu.
Kina ranije saopštila svoj stav
Peking je ranije i više puta isticao svoj stav u vezi sa pitanjem etničkih grupa i manjina. Tokom osmogodišnje kineske kampanje za eliminaciju apsolutnog siromaštva, čija je pobeda proglašena 2021. godine, svih 420 siromašnih okruga u etničkim autonomnim oblastima i svih 28 etničkih grupa sa relativno malom populacijom izvučeni su iz siromaštva.
Kombinovani BDP pet autonomnih regiona sa velikim etničkim manjinskim stanovništvom – Unutrašnja Mongolija, Guangsi, Sicang (Tibet), Ningsija i Sinđang – rastao je prosečnom godišnjom stopom od 5,6 odsto, što je brže od nacionalnog proseka.
Javne usluge u regionima sa etničkim manjinama doživele su veliki napredak. Tibet je, na primer, 2012. godine postao prvi region u zemlji koji je obezbedio 15 godina javno finansiranog obrazovanja, od vrtića do kraja srednje škole. Petnaestogodišnje besplatno školovanje takođe je dostupno u četiri južne prefekture u Sinđangu.
Takvih primera ima još mnogo i one ne idu u prilog propagandnim izveštajima iz medija bliskih predsedniku Tajvana koji tvrde da će prava i etničke grupe jednostavno biti izbrisane u slučaj uda ostrvo bude vraćeno matici Kini.
Jedinstvo nema cenu
Pomenuti zakon koji uskoro stupa na snagu propisuje da će država promovisati standardni govorni i pisani kineski jezik. Prema zakonu, pravo na učenje i upotrebu jezika etničkih manjina takođe će biti poštovano i zaštićeno.
Zakonodavci i stručnjaci ističu da su izuzetni ekonomski i društveni rezultati u regionima sa etničkim manjinama podržani neprekidnim naporima za očuvanje etničkog jedinstva, što predstavlja jednu od osnovnih logika novog zakona.
"Jedinstvo je preduslov napretka, dok napredak učvršćuje jedinstvo", poručili su iz Pekinga, dodajući da novi zakon propisuje da je očuvanje nacionalnog jedinstva i etničke sloge odgovornost svih kineskih građana, kao i da novi zakon zabranjuje diskriminaciju i ugnjetavanje bilo koje etničke grupe.
Live
