Kineski zid za Trampa: Tajvan je tema bilateralnih odnosa

Samit Si Đinping – Donald Tramp u Pekingu označio je konačan izlazak Kine iz senke diplomatski uvijenih poruka, koji je, kao evolutivan proces, bio očigledan proteklih godina.

Si je Trampu, ljubazno i odmereno, ipak jasno stavio do znanja da je Tajvan najvažnija tema bilateralnih odnosa Kine i SAD, budući da SAD, često i izvan okvira međunarodnog prava i niza zajedničkih saopštenja, kao što je Kominike od 17. avgusta 1982. godine, nastavljaju da naoružavaju vlasti na tom kineskom ostrvu i održavaju za Kinu veoma preteće vojno prisustvo u Južnom kineskom moru i u okolnim zemljama.

Završen samit Tramp-Si u Pekingu: Mir u Tajvanskom moreuzu i nezavisnost Tajvana su nespojivi

Danima su kineski mediji anestezirali američke goste, naglašavajući da je stabilnost bilateralnih odnosa, međusobno poštovanje i obostrana dobit ono što Peking priželjkuje u odnosima sa SAD i takvu težnju je samit Si–Tramp, barem sa kineske strane, jasno i pokazao.

Svet je, u međuvremenu, bio zaokupljen i impresivnom poslovnom delegacijom koju je Tramp poveo u posetu Kini, ali su sve te teme postale na neki način drugorazredne, zahvaljujući rečima predsednika Si Đinpinga da, kako je doslovno rekao, očuvanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu predstavlja najveći zajednički interes Kine i SAD.

Si je istakao i da je pitanje Tajvana najvažnije pitanje u odnosima Kine i SAD, a Trampu je, kako prenose kineski mediji, poručio da će, ukoliko se njima pravilno upravlja, bilateralni odnosi u celini biti stabilni.

"U suprotnom, dve zemlje će ulaziti u sukobe, pa čak i konflikte, čime će čitav odnos biti ozbiljno ugrožen", rekao je Si ne trepnuvši, pritom naglasivši da su "nezavisnost Tajvana" i mir u odnosima preko moreuza nespojivi kao vatra i voda koja je u tom trenutku polila Trampa.

Američki odnos prema Tajvanu gradi odnos prema Kini

Ta odlučna izjava Si Đinpinga je temelj kineske teze da Kina i SAD treba da imaju korist od saradnje, a gube od konfrontacije, odnosno da dve zemlje treba da budu partneri, a ne rivali.

Upravo je Tajvan zalog ključnih Sijevih pitanja, saopštenih tokom sastanka sa Trampom:

Tramp u Pekingu: Zašto je američka politika prema Kini geopolitički oksimoron

"Mogu li Kina i SAD da izbegnu Tukididovu zamku i stvore novi model odnosa velikih sila? Možemo li zajedno da odgovorimo na globalne izazove i obezbedimo veću stabilnost za svet? Možemo li zajedno da izgradimo svetlu budućnost naših bilateralnih odnosa u interesu blagostanja dva naroda i budućnosti čovečanstva?"

Si je potom naglasio da dve zemlje imaju više zajedničkih interesa nego razlika, da je uspeh jedne prilika za drugu i da su stabilni bilateralni odnosi dobri za svet, izrazivši nadu da će 2026. godina biti istorijska i prekretnička godina za odnose Kine i SAD.

Nakon galame koju je bio podigao lane, u vezi sa carinama i nakon pokušaja da kineske kompanije budu isključene iz svetskih lanaca snabdevanja, a tehnološki razvoj Kine bude osujećen ili makar značajno usporen, Tramp je u Pekingu naišao na Kineski zid, jer je Si Đinping, očigledno, procenio da je baš sada pravi trenutak da pred američkog gosta postavi pitanje Tajvana.

Trampu je i pre posete sve bilo jasno

Ne samo da mu je u Pekingu saopšteno da je pitanje Tajvana, odnosno američke podrške secesionističkim snagama tog kineskog ostrva, ključna tema kinesko-američkih odnosa, već je Trampu, uoči posete, još dosta toga bilo jasno.

Njegov prošlogodišnji pokušaj promene strukture ekonomskih i spoljnotrgovinskih odnosa sa Kinom doživeo je krah, što ubedljivo pokazuju najnoviji ekonomski pokazatelji i podaci.

Prvi makroekonomski odjeci Trampovih carina: Ubrzava se strukturiranje multipolarnog sveta

Vatrometom carina i mera protiv kineskih kompanija, koje je nastavila da uvodi doslovno do danas, Bela kuća nije "ispeglala" spoljnotrgovinski bilans sa Kinom. Naprotiv, primorala je Peking da rast spoljnotrgovinske razmene potraži među zemljama ASEAN-a, Evrope, Južne Amerike i u Rusiji, dok je Tramp budžet i uveliko poljuljani imidž SAD opteretio nesuvislim ratom protiv Irana koji, pre svega u očima svetske javnosti, ali i na terenu, objektivno, gubi iz dana u dan sve više.

Možemo da zaključimo da je u poseti Pekingu danas drugi Donald Tramp, u odnosu na prošlogodišnjeg imenjaka koji Kini osiono preti carinama od preko 140 odsto, koji preti prekidom razgovora ukoliko Peking odgovori na američke mere i tvrdi da Kina gradi svoju armiju "američkim novcem".

Ništa iz arsenala te vrste Trampovih "argumenata" nismo čuli tokom njegovog sastanka sa Sijem.

Čula se, kao eho Trampove politike, samo bojazan američkih medija, poput Si-En-Ena, da vlasti na Tajvanu sa velikom nervozom i iz daljine, posmatraju hoće li se njihov politički status i ključne kupovine naoružanja naći među temama razgovora dvojice lidera.

Oni, naime, strepe da bi, kako Si-En-En navodi – transakcioni pristup Donalda Trampa, mogao dovesti do toga da američki predsednik Siju ponudi ustupke u vezi sa Tajvanom, u zamenu za pomoć kineskog lidera u pregovorima o okončanju rata sa Iranom koji Donald Tramp, ponovimo, sasvim sigurno ne dobija, što je na koncu lako rešiva jednačina.