Spretniji posle jutarnje šoljice: Kafa poboljšava motoričke funkcije, otkrila je studija

Većina ljudi kafu povezuje sa budnošću, energijom i koncentracijom, ali naučnici sve više otkrivaju da kofein ima i mnogo više uloga nego što se ranije mislilo. Istraživači u Danskoj proučavali su mehanizam poznat kao kratkolatentna aferentna inhibicija, ili SAI. Reč je o složenom sistemu u mozgu koji reguliše odnos između osećaja i pokreta. Kada dodirnemo neki predmet - tastaturu, olovku, volan ili ručku šolje - signali iz kože i mišića putuju do motornog korteksa, dela mozga zaduženog za kontrolu pokreta. Ti signali zatim kratko "usporavaju" aktivnost mozga kako bi se pokret izveo preciznije i kontrolisanije.

Upravo taj mehanizam sprečava da pokreti budu preterano nagli, snažni ili nekontrolisani. Zahvaljujući njemu možemo da držimo sitne predmete, kucamo na tastaturi bez grešaka, pišemo čitko ili precizno koristimo alate. Naučnici ističu da je takav nivo koordinacije veoma složen i da ga čak ni moderna robotika još uvek ne može u potpunosti da replicira.

Kada ovaj sistem ne funkcioniše kako treba, pokreti postaju nespretniji i manje precizni. Mnogi to primete kada su izuzetno umorni ili neispavani - predmeti im ispadaju iz ruku, rukopis postaje neuredan, a čak i jednostavni pokreti deluju napornije. Upravo zbog toga su istraživači želeli da provere da li kofein može da pomogne mozgu da bolje reguliše ove procese.

Rezultati eksperimenta na dobrovoljcima pokazali su da kofein zaista može da poboljša sposobnost izvođenja finih motoričkih radnji. Ispitanici su posle unosa kofeina pokazivali bolju preciznost, stabilnije pokrete i manje grešaka tokom zadataka koji zahtevaju kontrolu ruku.

Naučnici smatraju da je jedan od razloga povećanje nivoa acetilholina - važnog neurotransmitera koji učestvuje u komunikaciji između mozga, mišića i nervnog sistema. Acetilholin igra ključnu ulogu u povezivanju osećaja i pokreta, pa veći nivo ove supstance može pomoći da reakcije tela postanu brže i preciznije.

To znači da kofein može olakšati mnoge svakodnevne aktivnosti koje zahtevaju koordinaciju i kontrolu ruku. Kucanje na tastaturi, pisanje rukom, crtanje, rad sa sitnim predmetima, korišćenje alata, pa čak i sviranje muzičkih instrumenata mogli bi da postanu stabilniji i precizniji nakon umerene količine kafe.

Istraživači posebno izdvajaju jutarnje sate kao period u kojem je ovaj efekat najprimetniji. Posle noćnog sna, mozgu i telu je potrebno vreme da ponovo "usklade" motoričke sposobnosti, a kafa bi mogla da pomogne da se taj proces ubrza. Zato mnogi ljudi imaju osećaj da su im ruke stabilnije i pokreti precizniji tek nakon prve jutarnje kafe.

Ipak, naučnici naglašavaju da se ne radi o dramatičnom poboljšanju sposobnosti. Kafa ne može od početnika napraviti vrhunskog pijanistu niti magično povećati motoričke veštine. Reč je o umerenom efektu koji može pomoći u svakodnevnim zadacima, ali ne zamenjuje vežbu, iskustvo i trening.

Takođe upozoravaju da prevelike količine kofeina mogu imati suprotan efekat. Umesto bolje koordinacije, previše kafe može izazvati drhtanje ruku, nervozu, ubrzan rad srca i probleme sa spavanjem, što na kraju može dodatno narušiti preciznost pokreta, prenosi "Komsomoljska pravda".

Prosečna šoljica kafe od oko 240 mililitara sadrži između 80 i 100 miligrama kofeina, a u studiji je analiziran unos od oko 200 miligrama dnevno, što otprilike odgovara količini od dve do tri šoljice kafe. Upravo se ta količina pokazala kao dovoljna da se primeti pozitivan efekat na motoričku kontrolu, bez značajnijih neželjenih posledica.