Tajvan i ostali kineski regioni u međunarodnim organizacijama – kineska lekcija

U Srbiji je u toku unutrašnji politički obračun epskih razmera i već godinama, pa i decenijama, niko više u srpsku i svetsku javnost ne izlazi sa inovativnim predlozima za rešenje kosmetskog pitanja, osim sve tupljeg zaklinjanja u teritorijalni integritet i suverenitet, sve u senci dva dobro poznata sporazuma, briselskog i ohridskog, koji sadržajem i ne idu baš u prilog srpskom suverenitetu na Kosovu i Metohiji.

Inicijativa je potpuno prepuštena prištinskim vlastima, za čije je potrebe i napravljen obruč pomenuta dva sporazuma koji steže samo Srbiju. Pritom su prištinske vlasti vrlo prepredene, po pitanju ciljanog organizovanja nasilja nad Srbima u cilju smanjenja broja pripadnika srpske zajednice i istiskivanju institucija Srbije.

Inovativni predlozi postali bi okosnica nedostajuće srpske meke moći i početak promene "imidža" koji je, zahvaljujući medijskim narativima sa Zapada, dehumanizovao srpsku stranu.

Naš izbor

Da li će Rezolucija o osudi zločina nad Srbima na KiM na dnevni red Skupštine ili u fioku

Na primer, pitanje prisustva Kosova i Metohije u nekim međunarodnim organizacijama ovde pulsira u binarnom ritmu srpske dnevne politike, u okviru koje jedna politička strana, u nedostatku nacionalnog konsenzusa, naprosto potire drugu, a da, pritom, niko ne nudi inovativna rešenja koja bi, uz podršku zemalja koje nas podržavaju i u značajno promenjenim međunarodnim okolnostima, možda i mogla da pronađu put do promocije toliko željenog kompromisa u vezi sa kosmetskim pitanjem.

Srbija, naprosto, kao da je nema nad svojom sudbinom. Na planu afirmacije svoje meke moći ništa ne čini da "kopanjem" proširi svoj manevarski prostor.

Hongkong, Tajvan i Makao

Kinesko iskustvo regulisanja prisustva Hongkonga, Makaa i Tajvana na međunarodnoj sceni dobar je putokaz kako se smislenom i čvrstom nacionalnom politikom, čvrstom onda kada je to zaista neophodno, amortizuju i čak neutrališu spoljni pritisci, ali i kako se dolazi do unutrašnjih kompromisa, razume se u skladu sa ustavom i poštovanjem onoga što u Pekingu nazivaju politikom "jedne Kine".

Jasno, Srbija nije Kina, a Tajvan nije Kosmet, ali ta okolnost nas ne sprečava da preuzmemo inicijativu i svetu tvrdoglavo i javno, iz dana u dan, iz časa u čas, iz minuta u minut, nudimo ono što od Aljbina Kurtija i ekipe iz nekadašnje OVK u Prištini nikada neće dobiti: smislena kompromisna rešenja.

Zemlja suočena sa višedecenijskom, što vojnom što diplomatskom, agresijom na svoj suverenitet nema ni vebsajt na ključnim svetskim jezicima koji bi, u sferi šire javnosti, a ne samo klasične diplomatije koja nije uvek vidljiva, pojašnjavao poziciju Srbije i rešenja koja Beograd nudi ili bi mogao da ponudi.

U isto vreme, Srbija kao da se olako odrekla ili posustala pred obavezom primene famozne kosmetske zvezdice na međunarodnim skupovima.

MOK, MMF, Republika Srpska...

Na primer, Kina dopušta Hongkongu nastupe na Olimpijskim igrama. Hongkong unutar Kine uživa poseban status, regulisan ustavom i odgovarajućim osnovnim zakonom.

U ovom kontekstu, zanimljivo bi bilo postaviti pitanje zbog čega neki od sportskih saveza Republike Srpske, na primer fudbalski – osnovan 1992. godine, znatno pre konstituisanja Bosne i Hercegovine u Dejtonu, ne nastupaju na međunarodnim takmičenjima.

Torbica za RT Balkan: Država više nema prava da zarad bilo kakvog cilja ćuti na dešavanja na KiM

Iako je mogla lako i jednostavno da ukine olimpijski status Hongkonga, Kina je nakon obnove svog suvereniteta u toj bivšoj britanskoj koloniji dozvolila da Hongkong na olimpijadama nastupa pod oznakom "Hongkong, Kina".

Istini za volju, Hongkong je bio član Međunarodnog olimpijskog komiteta i pre povratka matici Kini, baš kao što je Fudbalski savez Srpske nastao pre Dejtona, ali ta okolnost nije u suštini opredeljujuća i odlučujuća kada je posredi kineski ustav i definisanje položaja i prava Hongkonga unutar Kine, nakon 1997. godine.

Pomenuti principi, definisani politikom "jedna zemlja dva sistema", otvaraju nove i uvek nove prostore za inicijative i rešenja za pitanja koja bi, u suprotnom, bila veliki nacionalni problem i nova žarišta pritisaka Kolektivnog zapada u onome što SAD nazivaju politikom "obuzdavanja Kine".

Navedimo i da je Hongkong član Svetske trgovinske organizacije, takođe pod firmom "Hongkong, Kina", kao i niza međunarodnih bankarskih i ostalih organizacija, pored ostalog i famoznog MMF-a ("NR Kina – Specijalni administrativni region Hongkong").

Međutim, ni politika "jedna zemlja – dva sistema" nije čarobni štapić, pa i kreativna rešenja Pekinga ponekad nailaze na crvene linije nacionalnog strpljenja i nuđenja kreativnih rešenja.

Stop za Tajvan

Kina je u ponedeljak, naime, objavila odluku da ne odobri učešće svog regiona Tajvan na ovogodišnjoj Svetskoj zdravstvenoj skupštini, najvišeg tela Svetske zdravstvene organizacije, zbog brojnih pokušaja vlasti Demokratske progresivne partije na ostrvu da sve intenzivnije traži podršku za nezavisnost u inostranstvu.

Kako navodi dnevni list "Čajna dejli", Tajvan još uvek nije dobio pozivnicu da predstavnici ovog ostrva prisustvuju 79. zasedanju Svetske zdravstvene skupštine, 18. maja u Ženevi.

"Odluka je doneta radi očuvanja principa 'jedne Kine', kao i ozbiljnosti i autoriteta relevantnih rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene skupštine", izjavio je tim povodom, kako prenose kineski mediji, portparol Ministarstva spoljnih poslova Guo Đijakun.

Guo je dodao da bez saglasnosti centralne vlade, region nema osnovu, razlog niti pravo da učestvuje u radu Svetske zdravstvene skupštine.

On je naglasio da vlasti DPP-a uporno zastupaju separatistički stav nezavisnosti Tajvana, što je narušilo političku osnovu za učešće Tajvana u Svetskoj zdravstvenoj skupštini.

Nova etapa u odnosima Kine i Tajvana: Ne želimo da budemo nova Ukrajina

Učešće kineskih regiona u međunarodnim organizacijama, uključujući aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije, mora da se rešavati u skladu sa principom "jedne Kine", koji je osnovni princip potvrđen Rezolucijom 2758 Generalne skupštine UN i Rezolucijom 25.1 Svetske zdravstvene skupštine.

"Postoji samo jedna Kina u svetu, a Tajvan je neotuđiv deo kineske teritorije", rekao je Guo, dodajući da je vlada NR Kine jedina zakonita vlada koja predstavlja celu Kinu. Istakao je da je svaki pokušaj kršenja principa "jedne Kine" i političke manipulacije putem "tajvanske karte" osuđen na neuspeh.

Tokom osam uzastopnih godina, od 2009. do 2016. godine, region Tajvana učestvovao je u radu Svetske zdravstvene skupštine, kao posmatrač, pod imenom "Kineski Tajpej".

Poseban aranžman bio je zasnovan na tome što su obe strane Tajvanskog moreuza prihvatale Konsenzus iz 1992. godine, koji sadrži princip "jedne Kine".

Važno je imenovati probleme, pojave i stvari

Kažu da je u okvirima (bogate) francuske kulture moguće pronaći izraze za skoro sve na svetu, odnosno da je značajna prednost Francuza sposobnost da imenuju pojave. Često se kaže da je velika prednost Francuza što za sve mogu da pronađu reč.

Kinezi ne zaostaju za njima, jer su ključni kineski izazovi odavno definisani odgovarajućim izrazima, a potom i političkim sadržajima koji su ih ispunili.

Srbi umesto delotvornih krovnih izraza, koji bi odgovarali kineskim formulama "jedna zemlja – dva sistema" ili pojma "jedna Kina", imaju parole o povratku koje u maglovitoj budućnosti možda mogu da znače sve, ali trenutno ne znače ništa, osim ukoliko ne počnemo da probleme na Kosmetu imenujemo i u okviru naziva ne preduzmemo konkretnu akciju, osim ukoliko se zapravo nismo odrekli Kosmeta, a nemamo dovoljno hrabrosti da to priznamo, što iz moralnih, što iz istorijskih, što iz predizbornih razloga.