Svet
Uzdiže se novi poredak u Zapadnoj Aziji: Ratna magla oko Irana
Ko je navikao da veruje saopštenjima iz Vašingtona, neka im i dalje veruje. Ali, stvari se preokreću ukoliko se obratite iranskim izvorima. Na primer, ko je napao Ujedinjene Arapske Emirate i luku Fudžejra, sa desetak balističkih i krstarećih raketa. Iranski korpus revolucionarne garde (IRGC) poriče da je napad došao iz Irana. Čak i mediji UAE sada tvrde da je napad došao iz Saudijske Arabije
Magle rata obavijaju Zapadnu Aziju i Iran. Pregršt, more laži, operacija pod lažnim zastavama, lavina dezinformacija i poluinfromacija. Pit Hegset, američki "ministar rata" i njegov šef Donald Tramp kao da su nesposobni da saopšte bilo šta istinito.
Ko je navikao da veruje saopštenjima iz Vašingtona, neka im i dalje veruje. Ali, stvari se preokreću ukoliko se obratite iranskim izvorima. Na primer, ko je napao Ujedinjene Arapske Emirate i luku Fudžejra, sa desetak balističkih i krstarećih raketa.
Iranski korpus revolucionarne garde (IRGC) poriče da je napad došao iz Irana. Čak i mediji UAE sada tvrde da je napad došao iz Saudijske Arabije.
Prilično je lako proceniti ko bi iz svega mogao da izvuče korist. Cui bono?, govorio je Ciceron. Kome ova stvar ide u prilog?
Zapanjujuća demonstracija iranske vatrene moći
Potom se Saudijska Arabija i Kuvajt, piše brazilski publicista Pepe Eskobar za sajt "Fondacija strateške kulture", prekinuli američki pristup svojim vazduhoplovnim bazama – i bili su prilično ljuti, jer je Pentagon negirao značaj napada na Fudžejru (odjeci lažne zastave, ponovo).
Osim toga, nastavlja Eskobar, za klovnovskog američkog sekretara za večne ratove (Hegseta), rakete iznad Fudžejre nisu predstavljali kršenje ionako krhkog primirja.
Varvarija, ili "imperija haosa, stalnih prepada i pljačke", kako Eskobar naziva SAD, bila je besna zbog Rijadovog protivudara. Rezultat? Rezultat je bio taj, piše Eskobar, da je mnogo hvaljena "humanitarna" operacija "Sloboda", "Liberti", ili šta god za deblokadu Ormuskog moreuza, nestala za manje od 48 sati.
Zvanični razlog za to, prema Trampu i Hegsetu, bio je "veliki napredak u pregovorima". Ali, tu nema nikakvog napretka. Pravi razlog je operativni zastoj, izazvan blokiranjem vazdušnog prostora od strane Rijada.
Bila je to, u stvari, primećuje brazilski geopolitičar, zapanjujuća demonstracija vatrene moći Irana, koja je bukvalno ostavila Pentagon bez reči. I bez daha. Naravno, ništa zvanično nije potvrđeno. To spada u ratne magle.
Frenetične akcije Pentagona
Zatim su Amerikanci napali iranski tanker "Hasna" blizu Ormuskog moreuza.
Iranski odgovor je bio neočekivano oštar, izveden uz kombinaciju protivbrodskih balističkih i krstarećih raketa, kamikaza dronova sa visokoeksplozivnim bojevim glavama i brzih jurišnih čamaca. Žrtve su bila tri američka razarača – "Trukstan", "Mejson" i "Rafael Peralta" – koji su pokušavali da prođu kroz Ormuski moreuz iz Omanskog zaliva.
Američki razarači su bukvalno pobegli. Operacija mornarice IRGC-a bila je toliko žestoka da su američki bodovi morali da rasporede svoje poslednje odbrambene sisteme, kao što su topovi CIVS.
To je, inače, iranska mornarica koje, po Trampovim rečima, više nema, potopljena još u prvim danima rata. Kao što su iscrpljene i iranske zalihe balističkih i hipersoničnih raketa.
Ebrahim Zolfagari, portparol Centralnog štaba Hatam el Anbije, izneo je o tome detalje: "Američki ratni brod koji je pokušavao da prođe kroz Ormuski moreuz uništila je mornarica IRGC-a. Dva druga ratna broda, koja su mu pritekla u pomoć, dočekana su jakom vatrom i bili su primorani da pobegnu."
Satelitski podaci su zatim pokazali veliki požar, otkriven u Ormuskom moreuzu, u provinciji Musandam, koji se pomera sa svoje prvobitne pozicije, što znači da brod gori i lebdi nošen morskim strujama strujom, dodaje Eskobar. Drugi veliki požar je otkriven 30 kilometara zapadno od ostrva Larak.
Ovi požari se nalaze u istom području gde su razarači bili primorani da ispale svoje terminalne odbrambene sisteme CIVS, mornaričke topove kalibra pet inča i da koriste mitraljeze kalibra 50 protiv plotuna raketa IRGC-a, lansiranih sa obale Bandar Abasa.
Propast "Projekta Sloboda"
Američki kontraodgovor, u nemoćnom besu, bili su udari na nekoliko tačaka na ostrvu Kešm. Ali, to ne menja ništa. Baš ništa.
Ukratko, za manje od 48 sati, Iran i Trampova Varvarija su, tvrdi Eskobar, prešli sa "velikog napretka" na sklapanje sumnjivog, jednostranog Memoranduma o razumevanju (MoU).
Dobrodošli u "primirje", piše brazilski geopolitičar, koje je na snazi punih mesec dana, od 8. aprila, i koje je sada metastaziralo u poneku pucnjavu, a biće ih bez sumnje još.
Nesporni ključni zaključak sve ovih frenetičnih akcija je da američka mornarica ne može da prati čak ni galeba, , zaključuje Eskobar, da ne pominjemo tankere preko Ormuskog moreuza. I to će biti slučaj, bez prestanka, od sada.
"Projekat Sloboda" je propao na dno mora Persijskog zaliva, gde mu je i mesto.
Mornarica IRGC-a je dokazala da može da upotrebi sve, od uznemirujuće vatre niskog intenziteta do tvrdokornih taktika eskalacije, koje nesposobni generali iz Pentagona nisu mogli da predvide. Da li je moguće da u Pentagonu tako malo znaju o svom protivniku? Pa, moguće je.
Iran od sada gleda na UAE kao na stranu vojnu bazu
Iran ne mora čak ni da potopi nijedan američki ratni brod. Dovoljno je što je svuda oko sebe posejao paniku. Cene nafte će samo rasti.
Uostalom, očigledno je da nijedan vlasnik tankera neće biti spreman da bude „praćen“ od strane „najmoćnije mornarice u istoriji galaksije“ ukoliko se nađe pod vatrom, piše brazilski analitičar. A naći će se, ukoliko pokušaju.
Umesto zaključka: Ormuski moreuz ostaje u potpunosti pod kontrolom Irana – o prolazu se mora pregovarati sa potpuno novim telom – Upravom Persijskog zaliva. Ne postoji nijedan vojni način da se on ponovo otvori, osim samoubilačke kopnene invazije i trajne okupacije. Za šta Amerika nije spremna.
Ali Kedrijan, član Komiteta za nacionalnu bezbednost u iranskom parlamentu, jasno je rekao: "Islamska Republika više ne posmatra više UAE kao suseda, već kao neprijateljsku (vojnu) bazu."
A to znači da Teheran može da izvrši razorne napade na UAE u bilo kom trenutku koji smatra prikladnim. Bez lažne zastave, piše Eskobar. Samo da bi ulili još malo panike u neprijateljske redove.
Cena američke demencije
Cela planeta će, nažalost, od sada plaćati cenu američke demencije, nastavlja brazilski gepolitičar. Čitava planeta se nalazi na sertifikovanom auto-putu do pakla, upozorava on.
Trampu je, ukoliko uopšte razme šta se dešava, što nije nimalo izvesno, očajnički treba izlaz iz ovog rata, koji mu nije ni bio potreban.
Prvi korak bi mogao biti da se "Glup i Još gluplji" – Vitkof i Kušner – degradiraju kao pregovarači; Iranci su, podseća Eskobar, već odbili da razgovaraju sa ovim klovnovima.
Ostaju još neka manje važna pitanja, kao što je iranski nuklearni program, ali svako zrno peska na drevnom „Putu svile“ širom Persije zna da je američka „obaveštajna zajednica“ pouzdano znala da Iran ne razvija nuklearno oružje.
Kao što su svi analitčari i trgovci, širom Persijskog zaliva znali da će Iran u slučaju rata ciljati američke vojne baze i zatvoriti Ormuski moreuz. Osim Trampa i njegovog "ministra rata".
Sad smo tu gde jesmo. Treba, nekako, pod hitno, naći izlaz iz ovog začaranog, vrzinog kola. Sumnjivo je jedino da je Tramp za to sposoban.
Kraj hegemonije petrodolara, kraj američke hegemonije u Zapadnoj Aziji
Pentagon mora da se suoči sa stvarnošću i prizna da je "imperija baza" u Zalivu beskorisna, ili da predstavlja nešto još mnogo gore. Skup i opasan teret. Većina tih baza ionako je uništena.
Zatim, tu je Ormuski moreuz. Za Teheran, vraćanje u prethodni status slobodne plovidbe ne dolazi u obzir, a Vašington je već dokazao da je tu apsolutno bespomoćan. Čak i bez nuklearnog oružja, Iran je postao regionalna supersila, koja raspolaže sa mnoštvom najsavremenijih strateških mehanizama odvraćanja.
Sve ukazuje na predstojeći američki strateški poraz u Zapadnoj Aziji. Put do toga je izvestan, ali taj put će biti i dug i krivudav.
Rat se neće skoro završiti, predviđa Eskobar. Iranska kontrola nad Ormuskim moreuzom je gotova stvar. Iran – naravno, uz podršku Rusije i Kine, koje se tiho smeškaju – neće dozvoliti da se „imperija baza“ ponovo uspostavi u Persijskom zalivu. Novi status Irana je status velike sile Evroazije, a novi poredak u Zapadnoj Aziji se pomalja na horizontu.
Izvesno je i da je, zaključuje brazilski analitičar, dok se fizička infrastruktura globalne ekonomije uništava u realnom vremenu, petrodolar osuđen na propast. A sa njom i UAE, prema rečima Eskobara, „ta veštačka šljokica“.
Kao i američka hegemonija nad čitavom Zapadnom Azijom.
Live
