Odzvonilo Visokom predstavniku u BiH: Kako će izgledati period tranzicije do gašenja OHR-a

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se juče raspravljalo o situaciji u Bosni i Hercegovini, ne samo da je "odsvirala kraj" mandatu Kristijana Šmita već je označila i početak kraja Kancelarije visokog predstavnika OHR i međunarodnog mešanja, kao i povratak ka suverenitetu naroda u BiH. Uloga Visokog predstavnika, ukoliko ona i dalje bude postojala, smatraju analitičari, trebalo bi da bude svedena na podršku, ne na donošenje odluka.

U prilog tome govore stavovi ruske, kineske i američke strane u SB UN, koje su, svako sa svojih pozicija, poslali jasne poruke o tome šta misle o budućnosti OHR.

Poruka Moskve je da je zatvaranje OHR prvi korak ka stabilnosti BiH i i da je vreme da narodi u BiH dobiju stvarni suverenitet, nezavisnost i da sami odlučuju. Vašington poručuje - u BiH se bliži kraj međunarodnom intervencionizmu i tutorstvu. Dok je zvanični Beograd istakao - budućnost u BiH leži u zakonito izabranim domaćim akterima. 

Ambasador Rusije u BiH Kalabuhov: Došlo je vreme za kraj OHR-a

Na sednici SB UN koja je "odjavila" Šmita sa adrese iz BiH, samo dan nakon što je on, pod američkim pritiskom, prinudno podneo ostavku na funkciju visokog predstavnika, koju je obavljao bez odluke SB UN,  ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja je istakao se OHR transformisao u oruđe Zapada i da sprovodi pravno nasilje nad BiH. Ukazao je na to da je Zapad pokazao da je želeo da privatizuje proces rešavanja situacije u BiH proterivanjem onih koji nisu saglasni sa pristupom OHR-u.

Nebenzja je naglasio da je zatvaranje OHR prvi korak da narodi u BiH dobiju stvarni suverenitet i da rešenja treba pronalaziti kroz dijalog unutar BiH, na osnovu Dejtona.

Kineski predstavnik takođe je bio stava da sudbina Bosne i Hercegovine treba da bude u rukama njenih naroda,. I da institucija visokog predstavnika i bonska ovlašćenja predstavljaju posebne aranžmane za poseban period, kao i da ne bi trebalo da budu produžavani, a još manje da postanu trajni.

Predstavnica SAD u Savetu bezbednosti UN Tami Brus navela je da se u BiH bliži kraj međunarodnom tutorstvu i istakla da onaj ko zameni Šmita, ima zadatak da vlast preda domaćim liderima. Ona je istakla da SAD ima neke kandidate ukoliko bude potrebno i da je završena jedna faza u BiH. 

Živadin Jovanović: Očekujem odluku o ukidanju OHR-a

Šef Kluba SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske Srđan Mazalica je istakao da je stav SAD u SB UN o BiH značajan iskorak, jer se "moglo čuti da budući visoki predstavnik mora poštovati suverenitet zemlje i da odluke donose domaće institucije, bez međunarodnog pritiska".

On je naveo da je zamenica američkog ambasadora u UN Tami Brus jasno rekla da nije planirano da OHR bude trajan, odnosno da treba ići ka njegovom gašenju. Istakao je da budući visoki predstavnik treba da poništi odluke Šmita i prethodnih visokih predstavnika.

Naš izbor

Kristijan Šmit "penzionisan": Ko će birati njegovog naslednika i koliko će mu trajati mandat

Politikolog Aleksandar Pavić za RT Balkan ocenjuje da je na sednici izrečena presuda Kancelariji OHR, a da je "Šmit sam sebi presudio".

"Amerika je rekla ono što su građani BiH odavno želeli da čuju - povratak na izvorni Dejton. Ovo je početak zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika koja nije ni trebalo da postoji tako dugo. To su poruke koje nisu moglo da se čuju od prethodnih američkih administracija. Amerikanci su rekli da imaju svog kandidata za visokog predstavnika ako bude bilo potrebe, ali su imena manje važna zato što je očigledno da je došlo do saglasnosti između Rusije i SAD da OHR treba da se zatvara i da ne može više da ima ingerencije kolonijalnog upravnika", objašnjava Pavić.

On ističe da ukoliko se ovoga puta, bude poštovala procedura, da ni Rusi neće dozvoliti da na mesto visokog predstavnika dođe neko ko bi glumio nekog Pedija Ešdauna, Valentina Incka, ili Šmita.

"Ruska strana je rekla da ta odluka mora da prođe SB UN. Jer ako toga ne bude, onda ni Rusi ni Kinezi neće priznati 'novog Šmita'. Posle jučerašnje sednice, Šmit nema autoritet jer je iznet stav da BiH treba vratiti izabranim predstavnicima naroda", ukazuje Pavić.

Pavić o sednici SB UN o BiH: Bilo bi dobro da Rusija traži da se ponište Šmitove odluke

Asistent Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Aleksa Nikolić za Srnu ocenjuje da bi odlazak nelegalnog Šmita u junu, trebalo da označi i put gašenja institucije visokog predstavnika u BiH koja je stvorena kao privremeni mehanizam u postkonfliktnom periodu, a koja je s vremenom prerasla u svojevrsni protektoratski instrument koji je često suspendovao demokratski proces umesto da ga jača.

"Verujem da će naredni visoki predstavnik biti poslednji, ali i da će biti izabran u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma prema pravnoj proceduri, kao i da se neće koristiti antidejtonskim bonskim ovlašćenjima", rekao je Nikolić.

Profesor i nekadašnji član Predsedništva BiH Nenad Kecmanović podseća da je funkcija visokog predstavnika bila sporna za deo međunarodne zajednice, posebnu za Rusiju i Kinu, koje nisu priznale njegov legitimitet, dok je i deo zapadnih aktera u poslednje vreme pokazivao sve veću distancu prema toj instituciji.

Dodik: Diplomatija BiH ne postoji, Srpska sa Rusijom ostaje u strateškom odnosu

"Nije poznato ni kako je tačno izabran, ni ko ga je formalno imenovao u skladu sa procedurama. Čak ni zahtev za uvid u dokumentaciju nije dao jasne odgovore. Ali činjenica da su njegovi izveštaji razmatrani u Savetu bezbednosti davala mu je određeni stepen faktičke legitimacije", ocenio je Kecmanović za "Juronjuz".

Kecmanović je podsetio da je u početnoj fazi primene Dejtonskog sporazuma visoki predstavnik imao znatno uži mandat, dok su kasnije odluke međunarodne zajednice dovele do njegovog proširenja.

"Prvobitno je bilo predviđeno da domaće institucije u roku od deset godina preuzmu punu odgovornost za funkcionisanje države. Visoki predstavnik je trebalo samo da pomaže i koordinira implementaciju sporazuma. Međutim, kroz praksu je ta uloga transformisana u nešto potpuno drugačije", rekao je Kecmanović.

Govoreći o odlasku Kristijana Šmita, Kecmanović je ocenio da se time otvara prostor za redefinisanje uloge međunarodne administracije u BiH.

"Suštinski problem nije pojedinac, nego sistem. Ako se ne promene bonska ovlašćenja, svaki novi visoki predstavnik imaće iste mogućnosti intervencije kao i prethodni", naveo je Kecmanović.

On je dodao da bi budući model morao više da se oslanja na domaće institucije i potpisnike Dejtonskog sporazuma. Uloga visokog predstavnika, ocenio je Kecmanović, ako uopšte treba da postoji, mora biti vraćena na ono što je prvobitno bilo predviđeno – savetovanje i podrška, a ne donošenje odluka umesto domaćih organa.

Šef Misije BiH u EU Obrad Kesić ističe da je razlika u stavovima između Rusije i Amerike jedino u tome što je Moskva bila mišljenja da Kancelariju visokog predstavnika treba odmah zatvoriti dok Vašington smatra da je potreban period tranzicije.

Kako je doneta odluka o odlasku Šmita: Brisel se ništa nije pitao

Kesić smatra da je zaključak da će Kancelarija visokog predstavnika za BiH ostati još neko vreme u životu ali bez mogućnosti da koristi takozvana "bonska ovlašćenja".

"Već duže vreme od strane Trampove administracije se najavljuje mogućnost da se "bonska ovlašćenja" koriste u nekoj ekstremnoj situaciji, a to bi značilo npr. proglašavanje nezavisnosti jednog dela Bosne i Hercegovine. Ali i to je isto pod znakom pitanja, zato što mislim da se sve više ne samo u Vašingtonu, nego i u Evropi postavlja pitanje: kakva je to država ako moraju stranci da je održavaju, da rešavaju probleme i da nema kapacitet iznutra da se problemi rešavaju kroz dogovor", navodi Kesić za Sputnjik.