Savet bezbednosti UN o BiH: Nebenzja pozvao na gašenje OHR-a, Rusija reagovala na prisustvo Šmita

Pozivam na hitno gašenje OHR-a, jer je on privatizovan i glavni faktor nestabilnost, izjavio je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja, tokom sednice Saveta bezbednosti UN.

On je ukazao na uplitanja Berlina, Londona i Brisela u unutrašnja pitanja BiH i na ucene zarad "guranja" agende koja je suprotna interesima Bosne i Hercegovine, što je dovelo do nestabilnosti. 

Dodik: Ako Šmit nametne zakon o imovini, Srpska istog časa proglašava nezavisnost

"Uspostavljen je protektorat u BiH. Imali smo nezakonito imenovanje Kristijana Šmita. On je pokušao da optuži Republiku Srpsku za nestabilnosti u BiH. Pozivamo na gašenje OHR zato što je očigledno privatizovan i koristi se da se isključe oni koji se ne slažu sa Zapadom", kazao je Nebenzja i dodao da je Šmit opet pokušao da hipokritično prebaci odgovornost na vođstvo Republike Srpske. 

Zatražio je da se zapadne države prestanu mešati u unutrašnja pitanja BiH i naveo da Rusija insistira na gašenju Kancelarije visokog predstavnika. 

"Zapad žrtvuje napore za stabilizacijom. Implementacija Dejtonskog mirovnog sporazuma je predmet manipulacije da bi se narušio mir. Oni koji su skloni da zaboravljaju, 90-ih godina smo imali zapadne aktere koji su podsticali sukob u BiH, a koji su bili u suprotnosti sa očuvanjem teritorijalnog integriteta Jugoslavije", naglasio je Nebenzja. 

Pomenuo je i slučaj srpskog generala Ratka Mladića.

"Potpuno ne razumemo zašto on ne može da se pusti i prebaci u Srbiju i odsluži ostatak kazne tamo. Ako bi stanje Mladića nastavilo da se pogoršava, odgovornost će biti isključivo na Mehanizmu koji bi trebalo da se razreši dužnosti. Britanske vlasti su stvorile nemoguće uslove za Radovana Karadžića i to je jednako fizičkom i mentalnom teroru"

Naveo je da je glavni izvor nestabilnosti u BiH Kancelarija visokog predstavnika, dodajući da se pretvorio u palicu Zapada kojom se upliće u unutrašnja pitanja BiH. 

Istakao je da je dosledna politika Srba u BiH smeru odbrane Dejtona i da je Banjaluka je predllagala uspostavljanje unutrašnjeg dijaloga u BiH i dodao da je to podrivano p nalogu zapadnih država i za to je krivljena vlada u Srpskoj. 

"Međunarodno pomirenje je moguće na osnovu Dejtonskog pravnog sporazuma, sistem provera je jedini realistični način da se postigne jednakost statusa svih naroda u BiH. RF je jedan od garanta sporazuma i pokuašavamo da dovedemo do rešenja", kazao je Nebenzija. 

Delegacija Ruske Federacije izrazila je na samom početku sednice SB UN o BiH neslaganje sa prisustvom Kristijana Šmita, naročito u funkciji Visokog predstavnika.

"Ne slažemo se sa prisustvom Kristijana Šmita. On nikada nije imao, niti ima pravo da se obraća međunarodnoj zajednici. Ne treba da predaje ikakve dokumente ovom Savetu. Tražimo da se njegove reči uzmu kao lično gledište jednog građanina Nemačke", naglasila je Ana Jevstignjejeva, zamenik stalnog predstavnika Moskve u UN Vasilija Nebenzeje.

Ruska predstavnica je podsetila da Savet bezbednosti UN nije odobrio Šmitov mandat i da je Kristijan Šmit odstupio sa dužnosti.

Šmit je pročitao svoj polugodišnji izveštaj o BiH u kome je naveo da se "Bosna i Hercegovina se kreće uskim putem koji ide u dva pravca i da jedan je put stabilnosti i ekonomske revitalizacije, vladavine prava i standarda demokratije, a drugi put je stagnacija kojoj vode politička opstrukcija i postepena degradacija državnih institucija". 

Istakao je "četiri prioriteta koja je identifikovao za ovu godinu: očuvanje institucija i njihovih uloga po Dejtonskom mirovnom sporazumu; povratak funkcionalnosti institucija; rešenje pitanja državne imovine; uspostavljanje uslova za uvođenje izbornih tehnologija prije Opštih izbora 2026. godine"

Prokomentarisao je svoju ostavku i rekao da je to privatna odluka i rekao da očekuje da će svoju poziciju napustiti u junu. 

Predstavnica SAD u Savjetu bezbednosti UN Tami Brus navela je da se u BiH bliži kraj međunarodnom intervencionizmu i tutorstvu. 

"Šmitov zamenik imaće zadatak da vlast preda domaćim liderima. Sastanak PIK-a u junu i biranje novog visokog predstavnika, mi imamo neke naše kandidate ukoliko bude potrebno. Neophoidno da se naslednik postavi do kraja juna kako bi se ispoštovala izborna procedura. Završena je jedna faza u BiH", naglasila je Brusova