Kina kao tiha energetska sila: Iz rezervi na tržište u pravom trenutku

Dok je globalna pažnja još uvek usmerena na zatvoreni ili poluotvoreni Ormuski moreuz i ratne tenzije na Bliskom istoku, Kina je, bez velike buke, počela da igra jednu od ključnih uloga na svetskom tržištu nafte.

Pošto je Peking godinama punio svoje strateške rezerve, nagomilao je oko 1,5 milijardi barela. U trenutku kada se tržište našlo pod pritiskom, ta odluka je dobila puni smisao: Kina ne samo da štiti sopstvenu energetsku bezbednost, već se pojavljuje i kao stabilizujući faktor za druge.

Prema rečima izvršnog direktora trgovinske kuće "Merkjurija" Marka Dunanda, kineske naftne kompanije poslednjih nedelja su vrlo aktivne, nudeći sirovu naftu na tenderima i praktično preuzimajući deo globalne potražnje.

Kina i Trampov rat: Kako sukob na Bliskom istoku menja Aziju | Dan uveče

"Ono što se dešava u poslednje dve do tri nedelje jeste da su oni zaista agresivno prodavali sirovu naftu… Preuzeli su veliki deo potražnje iz raznih zemalja", rekao je Dunand na samitu o robama u Lozani, prenosi "Ziro hedž".

Drugim rečima, dok su tradicionalni izvoznici opterećeni ratom i geopolitičkim neizvesnostima, Kina koristi sopstvene rezerve da ublaži šokove na tržištu i obezbedi kontinuitet snabdevanja. Deo prodaje dolazi iz oslobađanja domaćih zaliha, deo iz nastavka trgovine iranskom naftom, ali i iz procene da će se ključni transportni pravci, poput Ormuskog moreuza, relativno brzo stabilizovati.

Istovremeno, kineska ekonomija prolazi kroz sopstvenu energetsku transformaciju. Sve veći udeo električnih vozila smanjuje domaću potražnju za benzinom, procenjuje se za oko milion barela dnevno ove godine, što dodatno otvara prostor za izvoz.

Ali, ono što ovu priču čini posebno zanimljivom jeste vremenski okvir. Prema proceni iz "Merkjurija", Kina može da nastavi sa ovakvom strategijom još nekoliko nedelja pre nego što bude morala da prilagodi kurs. To praktično znači da Peking trenutno koristi jedinstveni prozor - da istovremeno monetizuje sopstvene rezerve, ojača svoj geopolitički položaj i, što je možda najvažnije, pokaže da nije samo potrošač već i faktor stabilnosti na globalnom energetskom tržištu.

U trenutku kada su zapadne ekonomije suočene sa inflacijom i energetskom neizvesnošću, kineski pristup deluje hladno, planski i dugoročno: ulaganje u rezerve u miru, a potom njihovo korišćenje u krizi. Naravno, uz jasnu računicu.