Šta je Peking hteo da kaže: Hram neba nije slučajno odabran za Trampovu posetu

Milenijumima ukorenjena kineska civilizacija i NR Kina kao njen državni izraz prilikom zvaničnih poseta, a naročito kada su posredi najznačajniji svetski lideri, ne prepuštaju ništa slučaju.

Stoga se podrazumeva da Donald Tramp nije slučajno odveden da poseti Hram neba.

Pomenuti hram — zajedno sa Kulom bubnja, Zabranjenim gradom i Tijenanmenom — čini uzdužni geografski presek ili osu Pekinga, a u kineskoj istoriji i tradiciji ovo svetilište ima veoma važnu ulogu.

Hram neba ili Tijentan prostire se na 270 hektara i star je više od šest vekova. Za razliku od ostalih kineskih građevina, na krovovima objekata u Hramu neba dominira boja neba – plava. Posredi je svetilište na kojem su vladari dinastija Ming i Ćing neposredno molili Nebo za stabilnost države, mir i dobru žetvu.

Kina je time Trampu poslala poruku harmonije i reda, odnosno potrebe da u međusobnim odnosima, a naročito u odnosima dve vodeće sile, vlada stabilnost i dugoročan civilizacijski kontinuitet, neophodan za istinski napredak.

Poseta Hramu neba je takođe i poruka da je u odnosima Kine sa SAD potreban miran suživot, odnosno saradnja i ravnoteža, koja je u konfučijskom tumačenju veoma važna, umesto razdora, konfrontacije i nesporazuma.

Tramp promenio ton i pozvao Sija u posetu: Šta je rekao u govoru u Pekingu (VIDEO)

Motiv "dobre žetve", koji se takođe vezuje za nasleđe Hrama neba, predstavlja poruku Trampu da ekonomski odnosi treba da protiču u znaku dobiti i obilja, a ne sukoba.

Ukratko, Kina sebe doživljava kao civilizacijski stožer stabilnosti i poretka, a sa SAD priželjkuje odnos koji ne narušava tu ravnotežu, oličenu u miru, napretku i političkom legitimitetu (mandat Neba je veoma važan u razumevanju vlasti u Kini).

Snažna simbolika bila je, uostalom, prisutna i tokom prethodne Trampove posete Kini, pre devet godina.

Tada je Tramp sa suprugom Melanijom bio odveden na čaj sa domaćinima, predsednikom Sijem i njegovom suprugom Peng Lijuan, u Bao Junlou, odnosno Dvoranu otelotvorenog blaga.

Posredi je zgrada podignuta u zapadnjačkom stilu 1915. godine, da se u njoj čuvaju vrednosti i znamenitosti iz doba kineske imperije.

Zgrada je izgrađena novcem kojeg su se SAD za vreme predsednika Teodora Ruzvelta odrekle, a koji je trebalo da bude isplaćen na ime "odštete" zbog tobožnje štete pričinjene za vreme Bokserskog ustanka u Kini, a nakon intervencije zapadnih sila, Rusije i Japana.

Rubio: SAD i Kina su saglasne da Ormuski moreuz ne sme biti militarizovan

Kina je pomenutu "odštetu" trebalo da isplati na račune osam zemalja, ali su se SAD tada odrekle te vrste "nadoknade".

Novac namenjen SAD Kina je upotrebila za izgradnju pomenute zgrade, a drugi deo je upotrebljen stipendiranje kineskih studenata u SAD, kao i za izgradnju zgrade danas elitnog pekinškog univerziteta Cinghua.

Profesor međunarodnih odnosa sa univerziteta Ženmin, Đin Canžung, izjavio je tada, tim povodom, da je ispijanjem čaja u toj zgradi poslat signal američkoj vladi da su saradnja, a ne suparništvo, poželjni u odnosima dve zemlje.

Suptilne poruke, međutim, nisu svojstvene samo Kini.

Pre dve godine, prilikom Sijeve posete Beogradu, domaćini su, uostalom vrlo domišljato i vešto, priredili zanimljiv događaj: crvenim tepihom, uoči dolaska gostiju, prošetala je patka sa pačićima.

Patka u kineskoj kulturi, naime, predstavlja simbol partnerske vernosti, sreće, blagostanja i uspeha.