Žmure na svoj problem, ali bi da utiču na Srbiju: EU traži Porodični zakon, a kod njih sve manje dece

U Evropskoj uniji sve je manje porodica sa decom. Podaci Evrostata za prošlu godinu kažu da je više od tri četvrtine domaćinstava u Uniji bez dece, dok istovremeno raste broj samaca. Prevedeno u brojke to znači da od 203,1 milion domaćinstava, čak 155, 7 miliona živi bez dece, što je 76,6 odsto, dok u 47,4 miliona domaćinstava živi bar jedno dete, što je svega 23,4 odsto.

Interesantno je da zemlje EU ubrzano gube stanovništvo, ali se Brisel ne libi da deli lekcije Srbiji i sugeriše kako zakonski da uredi porodične odnose. A baš takvo uređenje porodičnih odnosa, dovelo je do ovakve demografske slike u Zapadnoj Evropi.

Izmene Porodičnog zakona po uzoru na EU: Da li će deca moći da samostalno odlučuju o promeni pola?

U izmenama i dopunama srpskog Porodičnog zakona, koji je povučen iz procedure pod pritiskom javnosti, našle su se neke odredbe koje direktno vode ka ovom stanju koje danas gledamo u EU. Među njima su potpuna zabrana telesnog kažnjavanja dece, da za svaku "vaspitnu ćušku" roditelji mogu da se nađu na merama centra za socijalni rad. Prva verzija izmena predviđala je i uvođenje aplikacije putem koje bi deca prijavljivala roditelje, ali je pod pritiskom javnosti ta odredba povučena iz konačnog teksta dokumenta. 

Kritikovan je i član zakona koji predviđa da dete sa 15 godina može samostalno da da pristanak za medicinsku meru, što bi najšire moglo da se tumači da ono može odlučivati i o promeni pola. 

Jelena Sarafijan iz Udruženja "Roditelji za prava dece" iz Republike Srpske kaže da su kao Udruženje duboko zabrinuti zbog pravca u kome idu reforme porodičnog zakonodavstva u Srbiji i Republici Srpskoj, sa ciljem usklađivanja sa standardima EU u procesu pridruživanja.

"Podaci Eurostata o dramatičnom padu broja porodica sa decom u Evropskoj uniji i rastu samačkih domaćinstava ukazuju na ozbiljnu demografsku i porodičnu krizu, zbog čega smatramo da sva nova zakonska rešenja, te porodične i socijalne politike, moraju biti pažljivo analizirane sa stanovišta uticaja na porodicu, roditeljstvo i pravo deteta da se roditelji pre svih staraju o njemu", navela je Sarafijan za RT Balkan.

Dodala je da izmene i dopune Porodičnog zakona u Srbiji treba posmatrati i sa aspekta rizika od prekomernog institucionalnog mešanja u porodični život, kao i mogućnosti da široko postavljeni propisi mogu dovesti do lakšeg izdvajanja dece iz bioloških porodica.

"Dodatnu zabrinutost izaziva i oblast međunarodnog usvojenja, koja otvara pitanje širih i potencijalno štetnih posledica po pravo deteta da odrasta u sopstvenom porodičnom i nacionalnom okruženju. Zato smatramo da je neophodno kritički preispitati ova zakonska rešenja i sprovesti ozbiljnu analizu njihovih dugoročnih efekata, uz jasnu poruku da usklađivanje sa standardima EU ne može i ne sme biti automatsko, već mora uvažiti porodicu kao temelj društva", navela je Sarafijan.

Šta još stoji u izveštaju Evrostata

Od 76,6 odsto domaćinstava u Evropskoj uniji koja funkcioniše bez dece, najveći deo čine samačka domaćinstva- 37,5 odsto svih domaćinstava u EU, slede parovi bez dece sa udelom od 24,1 odsto, dok ostale vrste domaćinstava bez dece čine 15,1 odsto.

Izmene Porodičnog zakona: Kako se pod plaštom "evropskih vrednosti" razara srpska porodica

Nasuprot tome, domaćinstva sa decom značajno su ređa.

"Parovi sa decom čine 14,7 odsto u ukupnom broju domaćinstava, dok ostali tipovi domaćinstava sa decom čine 5,6 odsto, a samohrani roditelji tri odsto. Dugoročni trend dodatno potvrđuje promenu demografske slike Evrope. U periodu od 2016. do 2025. godine, broj samačkih domaćinstava bez dece u EU porastao je za 19,2 odsto, dok je broj parova bez dece porastao za 3,3 odsto, a broj parova sa decom istovremeno pao za 6,3 odsto", stoji u izveštaju Eurostata.

Razlike među državama članicama su značajno izražene. Najveći udeo domaćinstava sa decom zabeležen je u Slovačkoj 35,4 odsto, Irskoj 30,8 odsto i na Kipru 28,2 odsto, dok su najniže vrednosti zabeležene u Finskoj 18,2 odsto, Litvaniji 18,4 odsto i Nemačkoj 19,9 odsto.

Podaci pokazuju i da polovina domaćinstava sa decom u Evropskoj uniji, odnosno 50,2 odsto, ima samo jedno dete, dok 37,6 odsto ima dvoje dece, a 12,2 odsto troje ili više dece. Domaćinstva sa jednim detetom su posebno česta u Portugaliji, Bugarskoj i na Malti, dok su veće porodice sa dvoje ili više dece dominantnije u Švedskoj, Holandiji i Irskoj, navodi se na veb stranici Evrostata.

Prema najnovijem zajedničkom izveštaju OECD i Evropske komisije o socijalnoj ekonomiji i širem okviru evropskog tržišta rada, promene u strukturi domaćinstava- posebno rast udela samačkih i parova bez dece - imaju sve izraženiji uticaj na ekonomski rast Evropske unije.

Kakva je sutuacija u Srbiji

Srbija beleži decenijama unazad negativan prirodni priraštaj. Međutim, u odnosu na EU porodica se održala kao temelj društva. Prema rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji ima ukupno 1.904.314 porodica. Najzastupljenije su porodice tipa "bračni par sa decom" (43,35 odsto), slede porodice tipa "bračni par bez dece" (28,1 odsto), zatim porodice tipa "majka s decom" (16,8 odsto), "otac s decom" (4,7%), "vanbračni par sa decom" (4 odsto) i "vanbračni par bez dece" (3 odsto).

Izmene Porodičnog zakona na ledu: Ko je koga pogrešno shvatio i ko daje konačnu reč

Popis je pokazao da u Srbiji ima ukupno 1.311.712 porodica s decom (69 odsto od ukupno 1.904.314 porodica).  Najzastupljenije su porodice sa jednim detetom (54,3 odsto), slede porodice s dvoje dece (36,1 odsto), zatim porodice s troje dece (7,8 odsto), dok je udeo porodica sa četvoro i više dece manji od 2 odsto.

Problem radne snage u EU

Manji broj domaćinstava sa decom u EU znači sporiji rast buduće radne snage, što povećava pritisak na tržište rada, naročito u sektorima koji već pate od manjka radnika, poput zdravstva, industrije i usluga. OECD takođe upozorava da ovakvi demografski trendovi dugoročno utiču na održivost javnih finansija u EU, pošto rastu pritisci na penzione sisteme, zdravstvenu zaštitu i socijalne fondove. 

Zemlje EU nastoje na sve načine da privuku mlade ili parove sa decom sa Balkana. Potpisuju bilateralne sporazume o besplatnom školovanju dece i mladih sa Balkana.

Slovenija je sa Srbijom još 2016. godine potpisala Bilateralni sporazum o obrazovanju koji omogućava besplatno školovanje za decu i mlade koji dolaze iz Srbije. Takve sporazume Slovenija ima sa svim bivšim jugoslovenskim republikama koje nisu članice EU.

To je deo šireg projekta EU koji predviđa privlačenja mladih sa Balkana, koji se zapošljavaju ili usavršavanje nastavljaju u Sloveniji ili drugim zemljama EU - Austriji, Nemačkoj. Retki su oni koji se vrate u svoju domovinu.