Šta je Tramp tražio a šta dobio u Pekingu: Strukturne mega-rupe "nezamenljive nacije"

Tramp nema karte. Zapravo, Tramp nema nijednu kartu u rukama. Do njegovog sastanka sa predsednikom Narodne Republike Kine nije moglo doći u gorem trenutku.

Šta je Tramp uopšte tražio u Pekingu?

Počnimo od njegovih domaćih prilika: sa "površnim američkim brigama", kako ih naziva brazilski geopolitičar Pepe Eskobar. Tramp je izgubio svoju biračku bazu, pokret MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom). Razbio ga je na sitne komadiće, među kojima su i okoreli "trampisti" – mistična i malobrojna sekta, koja mu, iz nekog razloga, i dalje veruje.

Takozvani trampisti su prilično lakoverni Amerikanci, koji i dalje veruju u njegova prazna obećanja, pre svega da će prekinuti sa vođenjem "beskrajnih ratova". Ostatak MAGA pokreta se sve većom brzinom udaljava od Trampa.

"U stvari, on se plaši da će postati debela, hroma patka posle srednjoročnih izbora", piše Eskobar na sajtu "Fondacija strateške kulture".

I zato je mogao da traži od Pekinga da kupuje više soje kako bi umirio svoju bazu na Srednjem zapadu. I da pritiska Peking da izvozi svoje retke zemne minerale, kako bi umirio industrijsko-vojni kompleks.

Naravno, tu je pitanje i Ormuskog moreuza. On je, verovatno, tražio od Sija i da izvrši pritisak na Teheran da otvori Ormuski moreuz, kako bi cene nafte pale, kao i inflacija, a FED smanjio kamatne stope.

Tramp ne samo da nema karte, on nema ni diplomatiju

Problem sa tim je, nastavlja Eskobar, što Tramp nema nikakve karte za postizanje ove agende. Diplomatija je složena umetnost, u kojoj treba nešto da date da biste dobili ono što tražite. A Tramp ne samo da nema karte, on nema ni diplomatiju. Osim ako u diplomate ne računate njegovog državnog sekretara Marka Rubija. Ali on je samo "mali od palube".

U tehnološkom ratu, koji je već uveliko u toku, nastavlja Eskobar, njegov "maksimalni pritisak" je doveo do toga da je Kina spektakularno zaobišla američke dobavljače. U trgovinskom ratu, Kina je diverzifikovala izvoz i čak ostvarila rekordni trgovinski suficit.

Naš izbor

Uzdiže se novi poredak u Zapadnoj Aziji: Ratna magla oko Irana

Donald Tramp, ili kako ga naziva brazilski gepolitičar "imperator Varvarije" je u "Peking došao go".  

Naravno, Iran ostaje ključno pitanje. Ali rat u Iranu je samo pokazao čitavoj planeti, piše Eskobar, očigledne strukturne mega-rupe "nezamenljive nacije".

Pa, šta je Tramp mogao da uradi? Da preti Siju, zato što Iran koristi kineski satelitski sistem Bejdou, koji je, de fakto, sveo celu Zapadnu Aziju na staklenu kuću za iranske balističke rakete?

"Briljantna" ideja o gušenju kineskih lanaca snabdevanja naftom

Kina danas podseća na električno vozilo koje juri punom brzinom. Atmosfera oko nje je naelektrisana. Sve odluke koje se donose u Pekingu će značajno uticati na ceo Globalni jug.

Iran nikada nije izgubio koridor za povezivanje sa Kinom, otkada je "imperator Varvarije", dodaje Eskobar, smislio "genijalnu" blokadu Ormuza. Protok se i dalje odvija putem mreže "tankera u senci", koji plovi blizu iranskih i pakistanskih teritorijalnih voda, putem transfera sa broda na brod, i uz pomoć kineskih rafinerija, kojima je Peking naložio da apsorbuju rizik američkih sankcija. Odnosno, da se na sankcije ne obaziru.

Poslednji dan posete: Sastanak Trampa i Sija u kompleksu rukovodstva KP Kine

To je borba koja se upravo vodi duž čitavog evroazijskog kontinenta, kopnenim putevima, a ne samo duž uobičajenih pomorskih ruta. Putem evroazijskog železničkog koridora, vozovima koji saobraćaju od Siana do Teherana.

"Briljantna" američka ideja o gušenju kineskog lanca snabdevanja naftom – od Venecuele do Ormuza – plus sankcionisanje kineskih rafinerija, samo je dovela do toga da se Kina pojavila kao jedan od ključnih posrednika tokom primirja u Iranu, i to zajedno sa Rusijom, primećuje ovaj analitičar.

Igre oko Ormuza i Tajvana

Čitava "Ormuska igra", koju je Iran odigrao do savršenstva, imala je vrlo mali uticaj na kineski uvoz, kao što je ograničavanje izvoza "Envdia" H100 i H200 radi "kontrole" kineske veštačke inteligencije, koji nije imalo gotovo nikakav uticaj, dodaje brazilski analitičar. Model "DipSik V4" koristi lokalne čipove. A H200 se ne prodaje u Kini.

Si nije čak ni morao da kaže Trampu da će, ukoliko insistira na pokretanju finansijskog rata, Peking pokrenuti sveobuhvatni ekonomski rat punih razmera.

Tajvan nije jedina preostala karta, kaže Eskobar; u stvari, Tajvan čak nije ni karta. Tajvan je za Peking pitanje unutrašnje bezbednosti. Si nije mogao da bude impresioniran ničim od onoga što je Tramp ponudio Kini. On zna da su, prema maksimi ruskog ministra spoljnih poslova, SAD jednostavno "nesposobne za sporazum".

U svetu se danas vodi pravi rat, usmeren na esencijalnu globalnu infrastrukturu, trgovinu i energiju, koji želi da sruši stari poredak i uspostavi pravo "veliko resetovanje", na mnogo profitabilniji način.

U tom ratu su s jedne strane cionisti, uključujući i američke "hrišćanske cioniste", s druge Rusija, Kina i Iran. Si, u tom nevidljivom ratu, neće odstupiti ni milimetar, tvrdi ovaj novinar.

Šta je Peking hteo da kaže: Hram neba nije slučajno odabran za Trampovu posetu

Predsednik NR Kine se rukovodi novim kineskim petogodišnjim planom od 141 stranica. Takođe, ovaj petogodišnji plan predviđa "vanredne mere" za prodaju retkih zemnih minerala i poluprovodnika – bez kojeg američka vojska jednostavno propada. Ovaj plan se direktno suprotstavlja politici SAD, čija je ekonomija, uostalom, već bankrotirala.

Verovati da bi Tramp mogao da promeni kinesku politiku gomilom praznih obećanja, obećanja da će Kina i SAD "imati fantastične odnose", više je nego suludo. To neće promeniti ni gušenje Kine putem "blokade" Ormuza, a ni bacanje čitave Zapadne Azije u ratni plamen, dodaje Eskobar.

To je samo neostvarivi plan zabludele američke "duboke" ili "još dublje duboke države", tvrdi brazilski analitičar.

Predsednik Kine Si Đinping se na to neće čak ni osvrnuti. On može samo da slegne ramenima.