Svet
U srcu Islamske revolucije: Kako ostvariti san ajatolaha Homeinija
Na Zapadu, još nisu shvatili poruke Muhameda Mosadeka i Ruholaha Homeinija: Iranci mogu osloboditi svoju zemlju od anglosaksonske kolonijalne eksploatacije i čitav svet od zapadne kolonijalne dominacije, crpeći snagu za ostvarivanje ove revolucije iz svoje religije
Zapadnjaci potpuno pogrešno razumeju šta Iranci žele. To je, zapravo, narod o kome ne znaju ništa. Iranski narod je na Zapadu ocrnjen, demonizovan još od vremena Islamske revolucije. I to se nastavlja sve do danas.
Bivši, ubijeni premijer Muhamed Mosadek, koji je svrgnut u državnom udaru 1953. godine, pokazao je da je moguće povratiti nacionalnu imovinu: on je nacionalizovao naftnu industriju, Do tada je Iranom praktično vladala "Anglo-iranska naftna kompanija" (AIOS).
"Decenijama su Britanci bukvalno otimali iransku naftu", konstatuje iranski publicista Bahman Nirumand.
Dok je Iranom upravljala ova kompanija, novac koji je Iran dobijao od nafte prelivao se uglavnom u džepove šaha i malog broja ljudi u njegovom okruženju.
Svrgnut je od strane CIA i MI6, u operaciji "Ajaks", uz šahovo saučesništvo, ali ono što je postigao nije bilo moguće poništiti. Mosadek je probudio eksploatisani narod. Ideje se ne mogu ubiti, zapisao je francuski publicista Žan-Pjer Paž Paž: sećanje na Muhamed Mosadek i dalje živi u Iranu.
Jer, američki rat protiv Irana, upozorava Paž, nije slučajnost ni puka epizoda. Najpre, Iran je sasvim drugačija zemlja od one koju predstavljaju površni zapadni mediji: "Iran danas pokazuje visok nivo razvoja, koherentnosti i društvene kohezije, daleko od fantazija koje propagiraju medijske karikature i rasistička, neokolonijalna, arogantna retorika".
Iran uopšte nije zemlja u kojoj vlada "režim nepismenih mula", već, pre svega, veoma napredna, visokotehnološka civilizacija.
Tajni plan Pentagona za rat protiv Irana
Potom je, 1979, usledila Islamska revolucija. Godinama je Rukolah Homeini sanjao da svaki musliman može da sledi primere proroka Alija i Huseina i da posveti svoj život pravdi, piše Mejsan Tijeri na sajtu "Volter net", i dodaje: "Zato je savremeni Iran danas svestan da je decenija strašnog rata (1980-1988), koji su protiv njega vodili Irak i Zapad, bila samo preludijum pravog sukoba".
Cilj je Anglosaksonaca je tada bio sprečiti uspostavljanje Islamske Republike. Sada je Irancima cilj ostvariti san ajatolaha Homeinija.
Još u aprilu 2006, novinar Sejmur Herš je u "Njujorkeru" obelodanio "tajni plan Pentagona za rat sa Iranom", koji je uključivao i upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.
Antiiranska retorika i pretnje ratom protiv Irana već decenijama čine konstantu američke politike i ujedinjuju sve značajne aktere na političkoj sceni SAD, uključujući i bivšeg predsednika Džozefa Bajdena i sadašnjeg Donalda Trampa.
SAD – Veliki Satana
Postrevolucionarni Iran je, za razliku od šahovog režima, smesta počeo da vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku, zasnovanu na "osporavanju dominacije jedne sile – SAD".
Njeni fundamentalni principi su odbacivanje strane dominacije, borba protiv anglosaksonskog imperijalizma i podrška muslimanima i potlačenima širom sveta. Oštrica te borbe od početka je usmerena ka Americi. Prema čuvenoj formuli ajatolaha Homeinija, koju će ponoviti i ajatolah Hamnei: "Amerika je Veliki Satana".
Sve u svemu, revolucija u Iranu bila je, pre svega, borba za socijalnu pravdu. Kako piše istoričar Mihael Aksorti: "Za razliku od šaha Pahlavija, koji je hvalio 2.500 godina monarhije, Homeini je govorio o 5.000 godina odricanja, nepravdi, klasne diskriminacije i ugnjetavanja".
Kako podvlače iranski publicisti Godrat Ahmadijan i Moktar Nori: "Imamova misao se zasnivala na neprijateljstvu sa Amerikom, insistiranju na nezavisnosti, i na nužnosti oslobađanja od Zapada i od pozapadnjačenja".
Zapad porađa životinju-zver, ubicu čoveka, ljudoždera...
U svojim govorima, ajatolah Homeini je upozoravao da "Zapad porađa životinju, i to ne bezazlenu životinju, već životinju-zver, ubicu čoveka i ljudoždera. Napredak na Zapadu nije humanistički napredak… Na Zapadu nema ničeg osim zločina i izdaje".
Ubica čoveka, ljudožder? Homeini je predvideo stvaranje "Epstinove civilizacije", zloglasnog Epstinovog arhilepaga. Civilizacije ubice ljudi i kanibala.
Zličin i izdaja? Savremeni događaji u Iranu bacaju novo svetlo na reči ajatolaha. Po naređenju američkog predsednika Trampa, u januaru 2020, u Bagdadu u Iraku, u terorističkom napadu dronom ubijen je iranski general Kasim Sulejmani.
Iran je već prethodno bio na udaru terorista takozvane Islamske države – ISIS-a (čitaj: Amerike), kao što je napad iz 2017. na Parlament u Teheranu i na svetilište posvećeno ocu savremenog Irana, ajatolahu Homeiniju. Ipak, to nije sprečilo SAD da optužuju Iran da je "sponzor terorizma".
Iran želi novi i pravedniji svetski poredak
Iranci nisu zainteresovani za pregovore o okončanju neprijateljstava, već za uspostavljanje novog međunarodnog poretka. Spremni su da i dalje da pate kako bi unapredili svoju agendu, tvrdi Mejsan. Vašington možda i može da ih pobedi u vojnom smislu, ali to neće ništa bitno promeniti.
Predsednik Tramp, a sa njim i svi zapadni politički lideri i komentatori, veruje da bi se Iranci trebalo da žele da se spasu od bombi Pentagona i prihvatljiv životni standard. I da će zbog toga napustiti svoj nuklearni program i otvoriti Ormuski moreuz.
Međutim, to očigledno nije prioritet Teherana, kaže Mejsan. Na Zapadu, u zapadnim medijima, još nisu shvatili poruke Muhameda Mosadeka i Ruholaha Homeinija: Iranci mogu osloboditi svoju zemlju od anglosaksonske kolonijalne eksploatacije i čitav svet od zapadne kolonijalne dominacije, crpeći snagu za ostvarivanje ove revolucije iz svoje religije.
Saučesnici u američkoj agresiji
Od samog početka, Iran je bio svestan da ne može se suprotstavi superiornom izraelsko-američkom vazduhoplovstvu. Umesto toga, Iran govori svojim arapskim saveznicima u Persijskom zalivu da ih kolonijalne, anglosaksonke sile eksploatišu. Iran je napao američke vojne baze u Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jordanu, Kuvajtu i Kataru.
Svakoj od tih država pokušao je da objasni da su saučesnici u američkoj agresiji jer su ustupile delove svoje teritorije Pentagonu, koje se koriste za agresiju na suverenu zemlju.
Slučaj Sultanata Oman je donekle drugačiji, kaže Mejsan. To je neutralna država, koja ne poseduje nikakve strane vojne baze. Međutim, 12. i 13. marta dozvolila je američkim bombarderima i bespilotnim letelicama da lete iznad njene teritorije kako bi napali Iran.
Oman je, posle žestoke rasprave sa Teheranom, najzad prekinuo ove napade. Nasuprot tome, ostale države Zaliva nisu mogle da promene svoj stav.
U to vreme, niko nije razumeo šta se dešava, piše francuski novinar. Zapadni analitičari su se podsmevali "ludosti Iranaca", koji napadaju arapske temelje Persijskog zaliva, podseća Mejsan. Ali, s vremenom, svaka od ovih šest država je počela da se pita šta je pravi razlog da postanu mete Irana. One su se ponašale kao plaćenici Zapada.
Iran se sada obraća svima na Zapadu
Zatim su Iranci upozorili na saučesništvo većine država sveta – izuzev Rusije, Belorusije i Kine, koji su saveznici Teherana – zbog krađe iranske imovine u inostranstvu i opsade iranskih banaka.
Međunarodni komentatori su se čak rugali navodnoj "gluposti Iranaca", koji su počeli da naplaćuju putarinu kroz Ormuz.
Međutim, uskoro je brodarske kompanije obuzela panika. Kako se Iran usuđuje da se suprotstavi američkom Ministarstvu finansija, koje ga je još pre 30 godina isključilo iz globalnog bankarskog sistema?
Ovog puta Iran se obraća svima nama i na Zapadu, piše ovaj novinar, koji smo postali saučesnici u agresiji na Iran.
Ubuduće, moraćemo da biramo, zaključuje Mejsan: ili da nastavimo da izgladnjujemo i mučimo Irance, da se pretvaramo se da o svemu ne znamo ništa, ili da se oslobodimo od ropstva Sjedinjenim Američkim Državama.
Live
