Svet
Iran čeka, na potezu je Tramp: Nema dobrih opcija za SAD
Kao što je rekao iranski savetnik Madi Mohamadi: "Trampovo produženje primirja ne znači ništa. Strana koja je izgubila rat ne može da diktira uslove"
Cena nafte je i dalje u porastu zbog "neizvesnosti" u Ormuskom moreuzu. I nastaviće, nema sumnje, da raste. Predsednik SAD Tramp tvrdi da je Iran u "stanju kolapsa" i da je od Teherana zatražio da se moreuz što pre otvori. Iz Irana poručuju da će posle rata dozvoliti prolaz Ormuskim moreuzom, ali samo u skladu sa sopstvenim pravilima.
Tramp je, prenose agencije, naložio saradnicima da se pripreme za produženu blokadu Irana, sa ciljem ekonomskog pritiska na Teheran, objavio je nedavno list "Volstrit džornal".
Tramp može da priča šta god hoće. Ali vreme je, kao u pesmi "Rolingstonsa", na strani Irana. Iran komanduje Ormuskim moreuzom, SAD su na moru. Sve što Iran treba sada da uradi jeste da čeka. Naravno, sa prstom na obaraču. Sve poteze koje je trebalo da povuče, Iran je već povukao.
Sada je preostalo veoma malo vremena da sačekamo posledice. Iran, tvrdi pisac sa Šri Lanke Indradžit Samaradživa na svom blogu, mirne duše može da čeka eksploziju globalne ekonomije, koja će neminovno uslediti.
I, kako dodaje Samaradživa, te posledice možemo da očekujemo svakog trenutka.
Svi Trampovi blefovi
Tramp preti i da će američka armija ponovo otvoriti Ormuski moreuz. Ali, sa čime? Američke baze i radari u regionu već su (uglavnom) uništeni. Američki brodovi, nastavlja ovaj autor, moraju da se kriju 1.000 kilometara od Irana. Ratno vazduhoplovstvo? Gde bi ti avioni trebalo da sleću? Ne postoji čak ni mogućnost leta bez dopunjavanja gorivom, a avioni za snabdevanje su mnogo lakše mete...
Kao što je rekao iranski savetnik Madi Mohamadi: "Trampovo produženje primirja ne znači ništa. Strana koja je izgubila rat ne može da diktira uslove."
Zato, piše Samaradživa, američki predsednik Tramp toliko očajnički želi dogovor, bilo kakav dogovor. I zato ga Iran ostavlja na čekanju, jer vreme samo jača njihovu poziciju.
Kako je nedavno izvestio Si-En-En: "SAD su poslale Iranu listu opštih tačaka sporazuma na koje Teheran je trebalo da unapred pristane. Ali prolazili su dani, a SAD nisu dobile odgovor."
Tramp je u Islamabad poslao potpredsednika SAD Džej Di Vensa, primećuje indijski pisac, da čeka na aerodromu kao advokat koji ide da podmiti porno-zvezdu, ali on je čekao celu noć i Iran mu nije odgovorio.
Stezanje ludačke košulje
Iran ne žuri da sklopi, ili da prekine, ovo primirje. Njihovi hici su već ispaljeni i samo treba da sačekaju da Amerika to shvati, kaže Samaradživa, i dodaje: "Amerikanci mogu malo da odlože suočavanje sa stvarnošću koristeći tržište fjučersa, ali, na kraju, budućnost postaje sadašnjost, i šta onda?"
U stvari, sve što Amerikanci još mogu da urade jeste da još više zatvore moreuz, što samo još više steže Trampovu ludačku košulju. Amerika, smatra ovaj autor, mora da pomera planine da bi promenila svoju sudbinu, ali sve što Iran treba da uradi jeste da se ne pomera.
Iranski hici već su ispaljeni, iako će biti potrebno još neko vreme da signal stigne do prigušenog, stimulansima poremećenog mozga koji nazivaju"tržištem". Poslednji tankeri koji su prošli Ormuzom upravo su istovareni. Šta posle?
Tramp je ispalio metak sa šupljim zrnom, piše Samaradživa. Zaista, ko ga je nagovorio da počini takvu glupost, pita se ovaj autor. Možda Benjamin Netanjahu? Ali to pitanje više nije ni bitno. Bitne su posledice ovog zaista glupog čina.
Sve u današnjem svetu zavisi od nafte. Čak ni Amerika nije energetski nezavisna, već duboko zavisna od mnogih globalnih proizvoda. Posledice tog "glupog čina" će se ubrzo osetiti širom sveta. Tramp će imati dovoljno vremena da razmisli zašto se na napad na Iran nije odlučila nijedna prethodna američka administracija.
Niko u našem svetu nije ostrvo, zaključuje ovaj pisac, pa čak ni Amerikanci. Oni su samo vrhunski parazit u veoma složenom lancu ishrane.
Efekti naftnog šoka
Kao što je upozorio iranski predsednik Parlamenta Mohamed Bager Galibaf još 13. aprila: "Uživajte u trenutnim podacima sa benzinskih pumpi. Sa takozvanom (američkom) blokadom, uskoro ćete biti nostalgični za benzinom od četiri ili pet dolara."
To što se dogodilo, međutim, nije ograničeno samo na cene nafte. Funkcija cena nafte utiče na sve cene, tako da je funkcija funkcije nafte veća od jednostavnog rasta cena nafte. To jest, efekti drugog reda naftnog šoka biće ogromni i osetiće ih čitav svet, ali neki više nego drugi.
Posledice se neće ograničiti samo na cene na pumpama, već treba da očekujemo nešto slično Velikoj depresiji. Samo što će ovog puta sve biti još mnogo gore.
Konačno, sve što Tramp govori ili radi samo pogoršava stvari. Drugim rečima, dodaje Samaradživa: "Nema više kokaina; možda se trenutno osećate dobro, jer još imate kokain u krvotoku, ali diler je uhapšen i više se neće vratiti..."
Tramp može može da pomera tržišta, zaključuje ovaj pisac, ali ne može da pomera planine. A globalna lavina je već počela...
Amerikanci više nemaju dobre opcije
Globalna ekonomija, što zapravo znači zapadna, imperijalna ekonomija, uskoro će se srušiti. Ponovo smo to već osetili pod čizmom imperije (Šri Lanka već ima racionalizaciju goriva), ali sada će to pogoditi i one koji su do sada imali sreće.
Fizička cena barela dizela (ne sirove nafte) dostigla je 286 dolara u Šri Lanki, a mi nismo idioti, kaže ovaj pisac: "Zapravo, naša vlada je prestravljena da ćemo ostati bez goriva."
Ali Vlada Šri Lanke se ponaša kao da je nije briga. Stalno se pretvara da će njihov tanker uskoro doći, ali nijedan brod nije na vidiku.
"Lufthanza" u Nemačkoj je već dramatično značajno smanjila broj letova, a Evropa, prema rečima šefa Međunarodne agencije za energiju, ima mlaznog goriva za "možda još šest nedelja", i to nipošto nije izolovan slučaj.
Ovde možemo videti kako deluje funkcije unutar funkcija, piše Samaradživa. Sve se, u stvari, svodi na sirovu naftu.
Anglosaksonska imperija je sada gola, tvrdi ovaj autor. Kao što je profesor Sajed Muhamed Marandi nedavno izjavio: "Amerikanci nemaju dobre opcije.... Nastavak borbe protiv Irana će samo pogoršati stvari za SAD."
Trampovo delo
Ono što Iran ima u Ormuzu je oružje za masovno ekonomsko uništenje na koje su se pripremali tokom godina sankcija. Ovo je, zapravo, u terminima Samaradžive sredstvo za borbu protiv onoga što muči globalnu ekonomiju – "bela hegemonija" – i protivotrov za "belu imperiju" (SAD), koja je zavisna od cena sirove nafte kao narkoman od svog dilera.
Ako se imperija sada povuče, ekonomija će se srušiti, ali to je već činjenica. Ali ako SAD ponovo pokrenu novi rat, slom će biti još brži. U stvari, kako kaže profesor Marandi, koji je blizak iranskoj vladi:
"Mislim da bi sada mornari na brodovima u Persijskom zalivu trebalo da pobegnu, jer, ako dođe do gužve, ti brodovi neće preživeti... Posebno brodovi koji se približe Ormuskom moreuzu. Svi će biti uništeni..."
Tako se sve brže krećemo ka globalnoj ekonomskoj depresiji. Neće biti nafte, ni gasa, ni helijuma, ni đubriva, ni bilo čega iz regiona Persijskog zaliva... A to je Trampovo delo.
Niko ne bi trebalo da zaboravi da cionisti, Netanjahu, izraelski režim, ti koji guraju SAD u rat, a naravno, ne Tramp, koji im je iz nekog razloga poslušan. To je rak rana američke, "bele imperije". Krivi su za ono što se sada već dešava i za ono što će se tek dešavati, od sada pa nadalje.
Vreme je na strani Irana, a sve što "belo carstvo" može da uradi jeste da se prevrće u krevetu. Njihove baze u Zalivu se neće vratiti, cela njihova osnova globalne, pomorske moći je, takođe, uništena.
Odeća imperije je napravljena od poliestera, kaže Samaradživa, a ona upravo gori. Samo treba sačekati. Još neko vreme...
Live
