NATO agresija, NATO tribunal i NATO Srebrenica vode NATO u poraz
Postoji (li) nada da će u Ujedinjenim nacijama, uz zajedničke i koordinirane napore Srbije, Rusije i Kine, svetska većina stati na stranu Srbije i sprečiti usvajanje rezolucije o Srebrenici
Za nas Srbe, NATO je sa razlogom postao sinonim (ili skraćenica) za najveće svetsko zlo našeg vremena, a možda i svih vremena. Oni koji nisu doživeli što i mi, za to zlo upotrebljavaju različite termine: "zapadna oligarhija", "Kolektivni zapad", "zapadni hegemonizam", "svetska zakulisa", "neokolonijalizam" itd.
A radi se, nesumnjivo, i to potvrđuju agresija na našu zemlju koja još uvek traje, genocidni napadi na Irak, Libiju i Gazu, podrška neonacistima i teroristima u Hrvatskoj, Bosni, Kosovu, Siriji i Ukrajini – o zlu jednakom ili čak većem od onoga koje su predvodili Hitler, Musolini i Hirohito.
Da bi čovečanstvo imalo budućnost, to zlo mora da doživi sudbinu Hitlera i Musolinija. Danas to zlo, preko svojih ubilačkih plaćenika u Ukrajini, na Bliskom istoku i na Balkanu, pokušava da ratom i ratnim pretnjama zaustavi početak nove ere i nastanak Novog sveta – pravednog, humanog i multipolarnog, sa zajedničkom budućnošću. U Novom svetu, koji predvode Rusija i Kina, a koji je inicirala Srbija, i u kojem je već svetska većina, na čelu sa BRIKS-om, nema mesta za to zlo, nema mesta za NATO.
"Rezolucija o Srebrenici" nas podseća da za nas Srbe, žrtve NATO-a, koje NATO nije uspeo da pobedi, sa NATO-om nema kompromisa. Ili slobodan, Novi svet ili NATO! A u prevodu na srpski, naša glavna parola ne može biti "Nećemo u NATO", nego "Nećemo NATO!". Samo tako ćemo pomoći da se oslobodi svet, a sa njim i Kosovo i Metohija, i Republika Srpska, i Istorijska Srbija, i Balkan, i Evropa. Posle svih uzaludnih pokušaja da se sa NATO-om nađe kompromis i zajednički jezik, dužni smo i sebi i svetu da odbacimo svaku vezu i saradnju sa najvećom zločinačkom organizacijom svih vremena.
NATO je podržao neofašiste i razbio Jugoslaviju, a za sve optužio – Srbe. NATO je organizovao i izveo tri agresije protiv Srba: "Oluju" i napad na Republiku Srpsku 1995. i napad na SRJ 1999. Za sve to, NATO je ostao nekažnjen jer je još 1993. naterao Savet bezbednosti UN da, kršenjem Povelje UN, osnuje NATO tribunal u Hagu, ispunjen NATO novcem i službenicima NATO službi.
NATO je osmislio i inscenirao srebrenički mit, kojim je podvalio svetu, pa čak i lakovernim Srbima, a srebreničku podvalu je "dokazao" i "presudio" NATO tribunal, rugajući se žrtvama, pravu i čitavom svetu. Svesni da će NATO tribunal, kao nelegalni zločinački instrument NATO propagande i tajnih službi, zbog svoje neviđene pristrasnosti, pa čak i ubistava, kad-tad biti osuđen i izbrisan kao najtamnija mrlja u istoriji OUN, a takođe u nizu svojih očajničkih postupaka, koji uključuju ratove u Ukrajini i Gazi, NATO je odlučio da srebreničku laž verifikuje glasanjem većine u Generalnoj skupštini UN.
Rusija pamti da je NATO tribunal 2006. ignorisao njene garancije za lečenje Slobodana Miloševića u Moskvi i skrivio njegovu smrt. Pošto zbog uskraćivanja lečenja slična sudbina sada preti i generalu Ratku Mladiću, Zaharova je 8. maja upozorila "rezidualni mehanizam" u Hagu da "snosi punu odgovornost za probleme sa njegovim zdravljem".
Sve što NATO sada čini, veoma brzo, već narednih meseci će mu se vratiti kao bumerang. I zato svi časni i razumni ljudi i narodi ne smeju da dozvole svojim vladama da upadnu u još jednu klopku NATO-a. Te klopke su smrtonosne i pad u njih je veoma teško preživeti.
U telefonskom razgovoru Sergeja Lavrova sa Anom Brnabić, Ivicom Dačićem i Markom Đurićem 6. maja "konstatovano je jedinstvo u razumevanju neophodnosti oslanjanja na međunarodno pravo i fundamentalne rezolucije Saveta bezbednosti UN 1031 (Dejtonski sporazum – prim. aut.) i 1244" i dogovorene su koordinirane aktivnosti u UN.
"Rezolucija je pokušaj da se izvrši pritisak na srpski narod", ocenio je 25. aprila tadašnji sekretar Saveta bezbednosti RF Nikolaj Patrušev i naglasio da je neverovatno što takva inicijativa dolazi od zemlje (Nemačke – prim. aut.) koja je tokom Drugog svetskog rata "istrebila desetine miliona ljudi i koja je počinila nebrojene zločine protiv čovečnosti koji ne zastarevaju".
"Sasvim nedavno smo se prisećali brojnih žrtava varvarskog NATO bombardovanja Jugoslavije", rekao je tada Patrušev i dodao da su se učesnici međunarodne konferencije o bezbednosti u Sankt Peterburgu pitali "kakvo moralno pravo ti ljudi uopšte imaju da osuđuju one koje su nedavno nemilosrdno uništavali".
Na vanrednoj sednici SB UN o BiH, koji je Rusija sazvala na molbu Republike Srpske, stalni predstavnik Rusije Vasilij Nebenzja je 30. aprila naglasio da "događaji poslednjih godina, a posebno meseci, očigledno svedoče o sistematskom i besramnom kršenju osnovnih postavki Mirovnog sporazuma", što se odnosi i na predlog rezolucije o Srebrenici. "Deluje krajnje cinično", dodao je on, "da je Nemačka, zemlja koja je u 20. veku počinila najveći genocid u čitavoj istoriji čovečanstva, tokom Drugog svetskog rata, preuzela vođstvo u promociji ovog izuzetno opasnog dokumenta".
Marija Zaharova je 3. maja iznela sledeću ocenu: "Predlog da se uspostavi Međunarodni dan sećanja na žrtve 'genocida' u Srebrenici je ispolitizovana inicijativa koju promoviše stalni predstavnik Bosne i Hercegovine pri UN u Njujorku Zlatko Lagumdžija, uz podršku zemalja NATO. I to uprkos činjenici da su upravo članice NATO te koje snose glavnu odgovornost za tragične događaje u Jugoslaviji, koji su doveli do pogibije ljudi različitih etničkih i verskih pripadnosti, uključujući i u Srebrenici i okolini."
Posle razgovora kineskog predsednika Si Đinpinga i srpskog predsednika Aleksandra Vučića 8. maja u Beogradu, dve strane su potpisale "Zajedničku izjavu Republike Srbije i Narodne Republike Kine o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri", u kojoj se između ostalog obavezuju na "plodonosnu koordinaciju na multilateralnom planu".
Srbija se, dakle, i formalno uključila u Novi svet (Pravedni multipolarni sistem – po ruskoj, odnosno Zajednica zajedničke sudbine čovečanstva – po kineskoj definiciji) i u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i međunarodnog prava od NATO agresije, ima na svojoj strani dve najveće svetske sile – Rusiju i Kinu. Zato se s pravom nadamo da će i u Ujedinjenim nacijama, uz zajedničke i koordinirane napore Srbije, Rusije i Kine, svetska većina stati na stranu Srbije i sprečiti usvajanje rezolucije o Srebrenici, koja ima tri cilja: skrivanje NATO zločina, kažnjavanje Srba i izazivanje novog sukoba na Balkanu.
Posle toga, glavna svetska zločinačka organizacija – NATO, mora da napusti srpske teritorije i mora prestati da postoji.
