Novi politički haos u Rumuniji: Vlada na ivici pada, raste podrška Đorđu Simionu

Rumunija se suočava sa novom političkom krizom koja bi mogla imati dalekosežne posledice ne samo po zemlju, već i po Evropsku uniju, piše "Politiko".

Gde su "dokazi": Rumunske vlasti opet odložile predstavljanje izveštaja o poništavanju izbora

Nepunih godinu dana nakon predsedničkih izbora koji su poništeni zbog izmišljene priče o navodnom ruskom uticaju na izborni proces Đorđe Simion, koji je tada osvojio nešto manje od 14 odsto glasova, sada beleži snažan rast podrške i izaziva ozbiljne potrese u parlamentu.

Simionova stranka pokrenula je inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi, što bi već naredne nedelje moglo da dovede do pada premijera Ilije Boložana i otvori novi period političke nestabilnosti.

U igri je i ekonomska stabilnost zemlje, jer Rumunija mora do avgusta da sprovede reforme kako bi dobila oko 11 milijardi evra iz fondova EU.

Kriza je izbila nakon što su socijaldemokrate napustile vladajuću koaliciju i pridružile se inicijativi za smenu vlade, zajedno sa Simionovom Alijansom za ujedinjenje Rumuna (AUR).

Sukob između Bolojana i lidera socijaldemokrata Sorina Grindeanua dodatno je produbio političke podele.

Predsednik Rumunije Dan o poništavanju izbora: Ko nam je šapnuo da Đorđesku "radi" sa Rusima

"Ovo je veoma opasno za demokratiju", upozorio je politikolog Kristijan Pirvulesku, ističući da saradnja umerenih stranaka sa krajnjom desnicom može legitimizovati i normalizovati te političke opcije.

Šta se dešava u Rumuniji?

Glasanje o nepoverenju zakazano je za 5. maj, a za obaranje vlade potrebno je 233 glasa.

Ako vlada padne, predsednik Nikušor Dan imaće zadatak da pokrene konsultacije o formiranju nove koalicije.

Posle izveštaja TikToka i Kongresa: Simion poziva na nove izbore u Rumuniji

Jedna od opcija je formiranje tehnokratske vlade, dok druga podrazumeva nastavak manjinske vlade Boložana. Ipak, odnosi između stranaka su ozbiljno narušeni, što komplikuje svaki dogovor.

Širi značaj za Evropu

Sa oko 19 miliona stanovnika, Rumunija je važan faktor u EU i ključna zemlja na istočnom krilu NATO-a. Ona ima stratešku ulogu u podršci Ukrajini, kao i u regionalnoj bezbednosti, uključujući američki protivraketni sistem u Deveseluu.

Ukoliko bi Simion došao na vlast, postoji bojazan da bi mogao da obustavi pomoć Ukrajini i zauzme tvrđi stav prema Briselu, posebno u pogledu budžetske politike i migracija.

Još jedan veliki izazov predstavljaju finansije.

Rumunija je 2024. imala najveći budžetski deficit u EU – oko 9 posto BDP-a. Stroge mere štednje, uključujući povećanje poreza i zamrzavanje plata, izazvale su pad popularnosti vlasti.

Analitičari upozoravaju da bi produžena politička nestabilnost mogla dovesti do snižavanja kreditnog rejtinga.

"Ne možemo sebi da priuštimo takav scenario", ocenio je politički analitičar Radu Magdin.

Simionova stranka trenutno ima oko 35 procenata podrške u anketama, ali analitičari smatraju da on u kratkom roku nema realne šanse da postane premijer, delom i zbog stava predsednika Dana da neće podržati antievropske stranke.

Ipak, dugoročno, desnica jača, podstaknuta nezadovoljstvom građana zbog korupcije, ekonomskih mera i političke nestabilnosti.

Kako je došlo do krize?

Boložan je na vlast došao pre manje od godinu dana sa zadatkom da smanji budžetski deficit.

To je podrazumevalo nepopularne mere – povećanje PDV-a, oporezivanje penzija i zamrzavanje plata u javnom sektoru.

Iako su mere donekle stabilizovale finansije, politička cena bila je visoka. Dodatne tenzije unutar vlasti i navodi o nefleksibilnom stilu upravljanja premijera doprineli su sadašnjoj krizi.

U pozadini svega ostaje i dublje nepoverenje građana u institucije, podstaknuto korupcionim skandalima i kontroverzama oko poništenih izbora 2024. godine.

Rumunija se sada nalazi na raskrsnici – ishod glasanja o nepoverenju mogao bi odrediti ne samo budućnost vlade, već i pravac u kojem će se kretati jedna od ključnih zemalja istočne Evrope.