Bugarima uvek dobro: Uveli namet na ruski gas, a sada će nam preko njih stizati skuplji iz SAD
Radovi na izgradnji gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, koji bi trebalo da omogući diversifikaciju izvora snabdevanja, biće završeni početkom novembra, dok se izdavanje dozvola i početak rada očekuju nekoliko nedelja nakon toga.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović danas je, tokom obilaska gradilišta u mestu Trupale kod Niša, izjavila da očekuje da će Memorandum o razumevanju između ministarstava energetike Srbije i Azerbejdžana, kao i komercijalni ugovor azerbejdžanskog snabdevača i JP Srbijagas, biti potpisan do kraja novembra, a da očekuje da snabdevanje prirodnim gasom interkonektorom počne do kraja godine.
U toku su pregovori sa kompanijom iz Azerbejdžana o snabdevanju, dok je Srbijagas u fazi pregovora o zakupu dela LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj. Tanjug prenosi da je planiran zakup oko 300 miliona kubnih metara gasa na godišnjem nivou kada terminal počne sa radom. Ministarstvo očekuje da će snabdevanje prirodnim gasom preko interkonektora početi do kraja ove godine.
Tako će Bugarska, koja je nedavno uvela Srbiji i Mađarskoj naknadu za transport ruskog gasa, uskoro omogućiti dotok ovog energenta iz Azerbejdžana, Norveške, Amerike i drugih država, čija cena je veća u odnosu na prirodni gas iz Rusije.
Tanjug prenosi da bi izgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska trebalo da omogući diversifikaciju izvora snabdevanja, veću energetsku stabilnost i da oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa, ali to podrazumeva kupovinu skupljeg tečnog prirodnog gasa (TNG), koji do grčke luke stiže tankerima, a potom se mora pretvoriti iz tečnog u gasno stanje da bi se transportovao gasovodom.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je ranije izjavila da je gasni interkonektor Srbija - Bugarska od strateškog interesa i za Evropsku uniju, jer će Srbija time postati tranzitna zemlja za dopremanje gasa do EU.
Tanjug navodi da je gasni interkonektor ključan za energetsku diversifikaciju u Srbiji, jer će država dobiti infrastrukturu preko koje će moći da se snabdeva gasom iz različitih izvora. Završetkom izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, Srbija će dobiti mogućnost za povezivanje sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke, uključujući gas iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona i LNG terminala u Grčkoj.
Ipak, čak i da Srbija uspe da novom rutom dopremi maksimalnu godišnju količinu od 1,8 milijardi kubika, koliko je ranije najavljivano, to je i dalje značajno manje u odnosu na više od tri milijarde kubika koliko godišnje stiže iz Rusije. U najboljem slučaju, novi pravac bi mogao da obezbedi povećanje kapaciteta za 60 odsto.
Kad je reč o tečnom prirodnom gasu, LNG terminal u Aleksandropolisu u Grčkoj može da prima gas iz celog sveta, pa bi tako među snabdevačima mogli da budu Katar, Norveška ili američke kompanije, prenosi Tanjug.
Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU - Južnog gasnog koridora, čiji je cilj da se smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa. Ovaj projekat je pogurala Evropska unija nakon što je počeo sukob u Ukrajini, zbog čega evropske zemlje teže da smanje zavisnost od ruskog gasa.
EU je, naime, kroz IPA fondove za Srbiju izdvojila 49,6 miliona evra bespovratnih sredstava za projekat gasni interkonektor, čija je ukupna vrednost 85,5 miliona evra. I Bugarska je za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od EU dobila grant od 27,6 miliona evra.
Ostatak novca Srbija je obezbedila kroz kredit Evropske investicione banke, a iz budžeta je izdvojeno 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.
Ukupna dužina gasovoda Srbija-Bugarska kroz obe države biće 170 kilometara i celom dužinom će biti dvosmeran. Gasovod u Srbiji će biti dužine 109 kilometara.