Ekonomija
Nova era u trgovini sa Pekingom: Kineske investicije podstiču rast srpske ekonomije
Jako dobra vest za građane Bora je što ta kompanija ima sada već strateško partnerstvo sa korporacijom 'Ziđin' i razgovaramo o investicijama većim od dve milijarde evra u naredne tri godine, rekla je premijerka Ana Brnabić u Šangaju
Robna razmena između Srbije i Kine je za poslednje četiri godine porasla skoro tri puta, a rast izvoza je drastično povećan, čak 12,7 puta. Sve je veći i uticaj kineskih investicija na srpsku ekonomiju. Premijerka Ana Brnabić izjavila je u Šangaju, gde je zvanično otvoren 6. Kineski međunarodni sajam uvoza da su kineski investitori najveći izvoznici.
Ona je navela da kineske kompanije zapošljavaju više od 28.000 ljudi u Srbiji, a uverena je i da će se u budućnosti saradnja intenzivirati.
"Dolaskom 'Ziđin Majninga' desile su se značajne promene i Srbija je postala drugi proizvođač bakra u Evropi. Pozitivan uticaj kineskih investicija na srpsku ekonomiju je nemerljiv. Kina je izbila na prvo mestu među investitorima u Srbiji i tu poziciju je imala 2021, 2022, kao i u prvom polugodištu 2023. godine, rekla je Brnabić i dodala da je to podstaklo ekonomski razvoj naše zemlje.
Premijerka je ocenila i da je imala jako dobre sastanke sa kineskim kompanijama, među kojima je i "Šangaj gengling rinjuabl" koja ima strateško partnerstvo sa "Ziđinom".
"Jako dobra vest za građane Bora je što ta kompanija ima sada već strateško partnerstvo sa korporacijom 'Ziđin' i razgovaramo o investicijama većim od dve milijarde evra u naredne tri godine", rekla je Brnabić u Šangaju.
Ona je navela da će te investicije uglavnom biti u oblasti zaštite životne sredine, zelene energije i energetske tranzicije.
"Ako implementiramo to o čemu smo razgovarali jutros, Srbija može da bude jedan od lidera u Evropi u proizvodnji zelenog hidrogena iz zelene energije", rekla je Brnabić dodajući da se raduje povratku u Srbiju da se na tome radi "punom parom".
Sporazum o slobodnoj nova era u trgovini sa Kinom
U Kini je nedavno potpisano 18 sporazuma, među kojima je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Ukazala je da, kada je reč o ekonomiji, potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini predstavlja otvaranje nove ere. Premijerka je rekla da su do sada potpisani protokoli o fitosanitarnoj inspekciji za tri vrste proizvoda, za med, proizvode od meda, sveže jabuke i za hranu za kućne ljubimce. Napomenula je i da su pri kraju pregovori oko protokola u vezi sa izvozom pilećeg mesa u Kinu i suvih šljiva.
"Pred nama su i nove oblasti saradnje kao što su digitalna ekonomija, nauka, tehnološke inovacije", rekla je Brnabić i pozvala okupljene da posete Srbiju i da učestvuju na međunarodnoj izložbi "Belgrejd ekspo 2027".
Brnabić je ocenila da prisustvo država iz celog sveta na Kineskom međunarodnom sajmu pokazuje i domete inicijative “Pojas i put” predsednika Kine Si Đinpinga, dodajući da Kina otvara svoja vrata. Ona je istakla da je Srbija jedna od prvih zemalja koja je shvatila značaj međunarodnog uvoznog sajma i od tada smo, kaže, prisutni sa mnogobrojnom ponudom.
Trgovinska razmena raste
Trgovinska razmena između Srbije i Kine ima sve veći značaj za srpsku privredu. Kina je poslednjih decenija postala jedan od važnih trgovinskih partnera Srbije, a potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini je nova značajna prekretnica u saradnji dve zemlje. Stručnjaci ukazuju da bi domaći privrednici mogli imati koristi zbog povećanog obima trgovine, smanjenja carina, veće konkurencije, ali i zbog šanse za veći priliv investicija iz Kine. Privrednici se nadaju boljem prodoru svojih proizvoda na ogromno kinesko tržište, a potrošači nižim cenama kineske robe u radnjama u Srbiji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od januara do avgusta ove godine robna razmena između dve zemlje je bila oko 3,7 milijardi evra, od čega je čak 2,2 milijarde uvoz iz Kine, dok je oko 750 miliona evra vrednost robe koju su domaći privrednici u prvih osam meseci ove godine prodali na kineskom tržištu.
Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2016. godine, kada je došlo do ubrzanja investicija iz Kine, zaključno s prvim tromesečjem ove godine, ukupna vrednost direktnih investicija iz Kine u našu zemlju dostigla je 4,1 milijardu evra. Iz NBS navode da od 2016. godine investicije iz Kine ubrzavaju i da je u periodu od 2016. do marta 2023. uloženo oko 95 odsto svih ulaganja iz Kine.
Gotovo petina stranih direktnih investicija je u periodu od 2018. do 2022. dolazila iz Kine, s obzirom na to da je njihovo učešće u ukupnim stranim direktnim investicijama iznosilo 19 odsto, a Kina se u svakoj godini nalazila među pet najznačajnijih investitora.
Kada je reč o sektorskoj strukturi stranih direktnih investicija iz Narodne Republike Kine, najveći prilivi su zabeleženi u prerađivačkoj industriji, najvećim delom u proizvodnji delova za automobile i proizvodnji osnovnih metala, eksploataciji ruda, građevinarstvu i finansijskom sektoru.
