Ekonomija
Kamate prazne američku kasu: Trećina istorijskog duga dospeva sledeće godine
Sumu trećine američkog duga, oko 7,6 biliona dolara, koja dospeva na naplatu u narednih 12 meseci, moraće da refinansiraju novim kreditima, ali sada po mnogo višim kamatnim stopama
Godišnje kamate na dug američke vlade su, prema podacima Američkog biroa za ekonomske analize, blizu rekordnog i ekstremno visokog nivoa od čak bilion (hiljadu milijardi) dolara, a prema analizi "Blumberga" prošlog meseca su već dostigle taj iznos. On se inače udvostručio u proteklih godinu i po dana i ima udeo od 15,9 odsto celokupnog budžeta za fiskalnu 2022. godinu.
Zbog ovolikog rasta cene otplaćivanja američkog duga uštede će neminovno morati da se potraže na drugim stavkama u budžetu, od socijalnih davanja do odbrane. Povrh toga, sva je prilika da će iduće godine situacija biti i dodatno pogoršana, jer gotovo trećina američkog duga, oko 7,6 biliona dolara, dospeva na naplatu u narednih 12 meseci. Tu sumu će morati da refinansiraju novim kreditima, ali sada po mnogo višim kamatnim stopama.
Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić kaže za RT Balkan da je prva negativna činjenica da dug raste i to tempom koji do sada nije zabeležen, a da "ulje na vatru" dodaje ročna struktura tog duga, koja Americi ne ide u prilog, jer dobar deo duga ima dospeće u narednih godinu do dve dana.
"Kada dug dospe na naplatu, po osnovu kratkoročnih hartija od vrednosti, oni moraju investitorima da isplate glavnicu ili nominalnu vrednost, na onu po kojoj dospeva ta obveznica. Znači da sada imaju mnogo veći izdatak prema investitorima.
Situacija nije optimistična, zato što taj dug mora da se "roluje", odnosno da se obnavlja sa aktuelnim kamatnim stopama, koje su na rekordno visokom nivou, između 4 i 4,5 odsto", objašnjava profesor.
On napominje da će troškovi duga u vidu kamata samo rasti u narednom periodu, zbog toga što ročna struktura nije optimalno planirana i nije ravnomerno raspoređena na periode od pet, deset ili 30 godina, već dosta toga gravitira ka kratkoročnim hartijama od vrednosti.
"To u prevodu znači veći izdatak za kamate, ali i neophodnost da Amerika nastavi da se zadužuje po trenutno nepovoljnim stopama", kaže Nikola Stakić.
Nova "zamka" pred američkom privredom
Ekonomista Branko Pavlović za RT Balkan navodi da Amerika kratkoročno ne može ništa da uradi, već mora novim zaduživanjem da pokrije stare dugove. Takođe ističe, da će ta nova zaduživanja biti po neuporedivo većim kamatama, nego dugovi koje vraćaju.
"Njihovo zaduživanje ide iz dva pravca. Problem je u tome što njihov sistem, zbog budžetskog deficita, koji je dostigao 1.700 milijardi dolara, generiše potrebu za novim zaduživanjem, a s druge strane moraju da uzmu nove kredite da bi vratili dugove koji mi dospevaju, ali sada za to plaćaju mnogo veću kamatu", kaže ekonomista.
Branko Pavlović ukazuje da neprekidno gomilanje duga iz različitih pravaca, vodi ka tome da će morati da daju sve veće kamate na državne obveznice da bi investitori uopšte hteli da ih kupuju. Tu je onda nova "zamka", jer ako dajete visoke kamate za državne obveznice, onda će investitori mnogo manje finansirati sve drugo u privredi, jer im se više isplati da dobiju tu kamatu, nego da ulažu u privredu.
"To je zapravo jako opasno, jer izvlači novac iz realnih privrednih tokova. Ostaje manje za finansiranje privrede i ona mora da ponudi još veću kamatu, a to je onda opterećuje i tera u bankrotstvo", napominje Branko Pavlović.
Crvena linija zaduživanja
Profesor Nikola Stakić kaže da je teško proceniti gde je crvena linija američkom zaduživanju, jer su SAD u specifičnoj situaciji zbog dolara, koji je rezervna valuta - gde je kraj tome, to niko ne zna.
"Ono što je sigurno je da najveći investitori duga polako smanjuju svoje devizne rezerve i povlače se iz dolara. Američka valuta je i dalje zaista neprikosnovena, ali se taj primat polako smanjuje između dolara i drugih valuta. Primera radi, Kina je izvukla iz Amerike nekoliko stotina milijardi svojih deviznih rezervi, Rusija je to radila fazno, u prethodnih deset godina i neke druge zemlje polako smanjuju svoje plasmane", navodi profesor.
On napominje da Amerika to može da radi sve do onog trenutka dok postoji poverenje u američki dolar i američku ekonomiju i dodaje da niko ne zna kada je tome oročeno kraj.
Branko Pavlović ukazuje da Amerika ulazi u recesiju i inflaciju i procenjuje da će to biti posebno opasno u drugoj polovini sledeće godine, u finišu predsedničke kampanje.
"Oni će opet ući u vrlo ozbiljne ekonomske probleme i to će trajati ko zna koliko dugo. Da biste se uhvatili u koštac sa problemom, morate da smanjujete budžetski deficit, a to znači da Amerikane može basnoslovno da troši za zdravstvo, vojsku...Da biste to izmenili, ulazite u restrukturiranje celog sistema, i nesagledivo je kako će se uopšte izvući iz cele priče", navodi ekonomista.
Podseća i da Amerika praktično više ne može da koristi nijednu od poluga na koje se do sada oslanjala - štampanje para i nulte kamatne stope.
"Te mere su već maksimalno iskoristili, a uprkos tome imaju ovako loš rezultat. To sve ide nizbrdo", smatra Branko Pavlović.
