Američki dug se otima kontroli: 660 umesto očekivanih 442 milijardi dolara za kamate

Rast kamatnih stopa postaje rizik za najvažniju svetsku ekonomiju. Planina američkog duga raste, a troškovi kredita vrtoglavo rastu. Tako je, ukratko, nemaški "Špigl" objasnio problem američkog duga.

Porast kamatnih stopa na dugoročne obveznice sa jedne strane može da se posmatra kao poruka puna nade o snazi američke ekonomije, a sa druge kao zvono na uzbunu zbog neodrživih finansija SAD. Pošto su cene obveznica i njihovi prinosi obrnuto povezani, to je loša vest za investitore u obveznice, ali i za Ujka Sema.

Kada prinosi na obveznice rastu, troškovi finansiranja američkog duga - koji sada iznosi 33 biliona dolara i raste - takođe rastu. U fiskalnoj godini koja se završava 30. septembra 2023. godine, otplate kamata na američki dug iznosile su oko 660 milijardi dolara, u odnosu na 475 milijardi dolara prethodne godine. Još u maju 2022. Kongresna kancelarija za budžet (CBO) predvidela je da će takvi troškovi biti 442 milijarde dolara, ili 33 odsto niži, piše "Ekonomist".

To ne bi bio toliki problem da Amerika dovodi u red svoju fiskalnu kuću. Ali procene koje je CBO objavio 10. oktobra pokazuju da je savezni deficit narastao na 2 biliona dolara (7,6 odsto BDP-a) u godini do 30. septembra, u odnosu na 900 milijardi dolara (3,5 posto) prethodne godine.

Ako se kamatne stope i deficiti ne smanje, upozoravaju fiskalni jastrebovi, troškovi servisiranja američkog duga mogli bi da porastu, istiskujući drugu potrošnju. CBO procenjuje da će, čak i pod pretpostavkom pada stopa, troškovi kamata do 2028. godine dostići hiljadu milijardi dolara, ili 3,1 odsto projektovanog BDP-a – više nego što će biti potrošeno na odbranu, navodi "Špigl".

Ova opasna spirala je na dnevni red na Volstritu dovela zabrinutost koja se dugo ignorisala: da li je američki državni dug dugoročno održiv? "Imaćemo dužničku krizu u ovoj zemlji", rekao je "Špiglu" Rej Dalio, osnivač hedž fonda "Bridžvoter asošijejts". Jedino što se ne zna je koliko je vremena ostalo do tada.

"Špigl" navodi da nema znakova da je Amerika odlučna da stavi pod kontrolu rastuće deficite. Poslednji put kada je američka vlada primila više nego što je potrošila bilo je fiskalne 2001. godine. Pored toga, rastući troškovi državnog penzijskog i zdravstvenog osiguranja "Mediker" nisu izvodljivi.

Da bi ovde uštedeo novac, Kongres bi morao da donese dalekosežne pravne reforme, a to je u prošlosti uvek propadalo. Sigurno ne postoji politički konsenzus za povećanje poreza. "Fiskalna politika je izmakla kontroli", upozorava stručnjak za investicije Ed Jardeni.

Prema prognozama, za nekoliko godina izdaci za kamate će premašiti ceo budžet za odbranu ili obrazovanje SAD. Stručnjaci sa Vorton škole na Univerzitetu u Pensilvaniji, koji pripremaju redovne analize finansijske situacije, upozoravaju da je odnos američkog duga od više od 200 odsto bruto domaćeg proizvoda neodrživ. Ali, završavaju optimistično - još uvek ima vremena da se promeni kurs.

"U sadašnjim uslovima, SAD imaju još oko 20 godina da isprave kurs. Nakon toga neizbežno je kašnjenje najvažnijeg svetskog dužnika. Kolokvijalno to se zove: nacionalni bankrot".