Ekonomija
EU kandidati i BDP po glavi stanovnika: Gde je Srbija, a gde Ukrajina (GRAFIKA)
Ukrajina je među svim zemljama koje pretenduju da uđu u EU, ubedljivo najsiromašnija država, a po lošem rezultatu može da joj parira jedino tzv. Kosovo
Odluka Brisela da Ukrajini ponudi mogućnost da postane članica Evropske unije opravdano je naljutila pojedine zemlje na Balkanu, koje se već godinama trude da ispune visoke zahteve koji se pred njih postavljaju. Takav stav EU ogolio je proces pristupanja, odnosno pokazao je da uslovi nisu činjenice i rezultati, poput onih o rastu i napretku privrede, kao što zvanični Brisel tvrdi, već neki drugi aršini.
Zvanični podaci Međunarodonog monetarnog fonda (MMF) iz oktobra 2023. pokazuju da je BDP Ukrajine 5.220 dolara po glavi stanovnika, dok je srpski duplo veći i iznosi 11.300 dolara.
Ukrajina je među svim zemljama koje pretenduju da uđu u EU, ubedljivo najsiromašnija država, a po lošem rezultatu može da joj parira jedino tzv. Kosovo sa 5.910 dolara.
Crna Gora je sa 11.340 dolara jedina pretekla Srbiju, dok su sve ostale zemlje po ovom kriterijumu ispod naše zemlje. Tako je BDP po glavi stanovnika Albanije 8.060, BiH 7.780, Severne Makedonije 7.670, a Moldavije 6.410 dolara.
Prosek evropskih država je inače 34.710 dolara, dok je u Evropskoj uniji 41.110 dolara.
Kovačević: Prvi u regionu po paritetu kupovne moći
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izjavio je danas da je Srbija vodeća zemlja Zapadnog Balkana kada je reč o bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika, prema podacima "Evrostata" iz 2022. godine. On je rekao da je Srbija, prema podacima "Evrostata", sa BDP "per kapita", po paritetu kupovne moći, u 2022. bila na 44 odsto od proseka EU.
"Ako gledamo podatke koje objavljuje 'Evrostat', onda je ovih pet zemalja na Zapadnom Balkanu na nivou od 30 do 50 odsto bruto domaćeg proizvoda 'per kapita' prema paritetu kupovne moći. Kada kažemo paritet kupovne moći onda je reč o izračunavanju uporedivog bruto domaćeg proizvoda u evrima, zavisno od zemlje do zemlje", rekao je Kovačević za Tanjug.
Prema njegovim rečima, "Plan rasta za Zapadni Balkan" od šest milijardi evra koji je juče usvojila Evropska komisija, u periodu od 2024. do 2027. godine "može enormno da doprinese razvoju".
"Šest milijardi nije mala brojka za pet zemalja Zapadnog Balkana, u zavisnosti od kriterijuma raspodele novca, koji će takođe ići i u bespovratnu pomoć, odnosno donacije, ali i u jeftine kredite. Taj plan i taj novac imaju s jedne strane investicioni karakter, odnosno biće upotrebljeni kao investiciona baza, a sa druge strane za pospešivanje reformi i integracionih procesa prema EU", naveo je Kovačević.
Naglasio je da se Srbija i ove godine pokazala ekonomski "žilavija" nego evropsko okruženje, i dodao da će Srbija ove godine dostići rast od 2,5 odsto, iako je prognoza Međunarodnog monetarnog fonda bila dva odsto.
"Sada se u ovim mesecima, avgustu i septembru, pokazalo da je industrija rasla više nego što smo očekivali, kao i poljoprivreda i građevinarstvo", istakao je Kovačević.
