Ekonomija
Protest poljoprivrednika: Otkud ratari ponovo na ulicama usred izborne kampanje
Poslednjih dana povela se polemika da li je poljoprivrednicima stvarno loše ili su njihovi novi protesti samo deo političkog predizbornog potkusurivanja
Nema šta se nije obrušilo na srpskog seljaka u protekle tri godine - pandemija i sukob u Ukrajini doneli su mu poskupljenje semena, đubriva i goriva, prošle godine je suša umanjila prinos, a ove sezone je jeftino ukrajinsko žito spustilo cene žitarica i potopilo njihovu zaradu.
Poslednjih dana povela se polemika da li je poljoprivrednicima stvarno loše ili su njihovi novi protesti samo deo političkog predizbornog potkusurivanja. Iz Ministarstva poljoprivrede tvrde da ratari kucaju na otvorena vrata, jer je država ispunila sve stavke dogovora iz maja, kada su održani prethodni protesti.
Danas je drugi dan obustave saobraćaja na nekoliko deonica u Srbiji. Subotički poljoprivrednici su laganom vožnjom blokirali saobraćaj kroz kružni tok na putu prema Starom Žedniku, odnosno graničnom prelazu Kelebija. Blokirani su i ulazi u Rafineriju nafte u Novom Sadu, a poljoprivrednici iz Udruženja "Stig", ponovo su se okupili sa traktorima na Đerdapskoj magistrali kod Požarevca.
Proteste su u ponedeljak započela četiri udruženja - Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac.
Tanasković: Ispunili smo sve zahteve
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković tvrdi da je država ispunila sve zahteve poljoprivrednika iz maja ove godine, koji su dogovoreni kada je okončan prethodni protest.
"Kažu da neće otići sa ulice dok se zahtevi ne ispune, a sve je ispunjeno. Koji deo od nas tražite da ispunimo, osim dela koji se tiče zakonodavnog okvira koji nisu u mogućnosti da ispunimo u tehničkom mandatu vlade? Tako da je to čista manipulacija. Ovo je čist politički protest", smatra Tanaskovićeva.
Ona navodi da poljoprivrednicima sleduje 18.000 dinara po hektaru, dok će 35.000 dinara po hektaru dobiti oni koji koriste sertifikovano seme. Napominje da je dogovoreno i da od 1. januara stupa na snagu refakcija, odnosno da će poljoprivrednicima biti vraćen deo novca za kupovinu dizela.
Ministarka je povodom zahteva u vezi sa izmenama zakona ili donošenja uredbi primetila da se to traži u trenutku kada skupština ne zaseda i dok je vlada u tehničkom mandatu što je, ističe, osnovno nepoznavanje sistema, dodajući da je to u ovom trenutku nemoguće.
Galetin: Konfuzija oko zahteva
Agroekonomista Žarko Galetin kaže za RT Balkan da je situacija prilično konfuzna, jer javnost nije dovoljno upoznata sa sadržinom prethodnih pregovora i dogovora između Ministarstva i poljoprivrednika.
"Razumem poljoprivredne proizvođače i to da je njihovo nezadovoljstvo eksplodiralo, ali se sve dešava u nezgodnom trenutku i svi koriste taj momenat da optuže jedni druge - da ne ispunjavaju svoje obaveze ili da su ispolitizovani. Odjednom se pojavljuju neke stvari i uslovi za koje prvi put čujemo. Nigde nisam video jasno, ni sa jedne ni sa druge strane, šta je tačno traženo, ni šta jeste, a šta nije ispunjeno. Svaka strana se drži svoje čvrste pozicije, s tim da je javnost nedovoljno dobro informisana i mi ne znamo ko je u pravu", kaže Žarko Galetin.
On, međutim, napominje da nije sporno da se poljoprivredni proizvođači nalaze u prilično nezavidnoj situaciji imajući u vidu da je ovo već treća vezana godina da oni imaju loš finansijski efekat i rezultat svog poslovanja.
"Prošle godine to su bili loši prinosi i skupi inputi, od goriva do veštačkog đubriva, a ove godine su to loše cene. Kada imate toliko dug period loših rezultata, onda nije ni čudno što seju tavansko seme i što primenjuju redukovanu agrotehniku. Oni su definitivno u problemu i sada država mora da se skoncentriše da im pomogne oko finansiranja inputa, a tu pre svega mislim na dizel gorivo i na mineralno đubrivo. Treba naći način kako da im se pomogne da prevaziđu taj problem u koji su upali, jer s druge strane tu su i krediti koji nisu vraćeni", navodi Galetin.
A kao što nije potpuno jasno šta je ranije dogovoreno, ni sada zahtevi nisu u potpunosti usaglašeni. Oni koji su najglasniji među poljoprivrednicima kažu da traže subvencije po hektaru od 300 evra i "plavi dizel" bez akcize za 100 litara po hektaru, ali i da se uredi tržište žitarica.
Galetin smatra da zahtevi koji se sada ispostavljaju imaju smisla, ali napominje da tajming nije dobar, ne samo za nadležne, zbog izbora u decembru, već da nije ni za poljoprivrednike, jer je vlada u tehničkom mandatu i ne može da ponudi neko dugoročno rešenja.
Problemi mnogo dublji
Poljoprivrednici, međutim, tvrde da su problemi mnogo dublji i da povećanje subvencija može samo da ih "zamaskira", ali ne i da doprinese da se prevaziđu.
"Svi rade za neku zaradu, a mi smo na svim kulturama ove godine izgubili novac. Niko ne može da kaže da je to normalno. Nama su kukuruz 'oteli' za 13,5 dinara. Znamo da proizvodimo naše ratarske kulture, a oni bi trebalo da nađu rešenje da tržište funkcioniše i da od poljoprivrede može da se živi. Pitanje je da li su poljoprivrednici ili država krivi što je tržište u ovakvom stanju. Mene je hektar kukuruza koštao 165.000 dinara, imao sam dobar prinos i zaradio sam 130.000 dinara. Gubim 30.000 dinara sa dobrim prinosom. To nikad nije bilo", kaže Nedeljko Savić, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Stig" iz Požarevca.
On priznaje da su subvencije povećane sa 9.000 na 18.000 dinara, ali ukazuje da ništa nije urađeno po pitanju uređenja tržišta.
"Pričali smo još u maju i upozoravali da ne bismo došli u ovu situaciju. Nama nude nove ugovore za setvu, a mi još stare nismo razdužili. Ne znam šta mi radimo, imamo porodice, kako da preživimo. Za sve one koji se pitaju zašto smo na ulici neka zamisle da posle godinu dana krvavog rada na njivi, nismo ništa zaradili. Mali poljoprivrednici, koji su radili do pet hektara su masovno odustali od ratarstva, sada smo ostali još mi koji imamo od 100 do 200, a pogodiće to i one najveće. Opstanak je nemoguć", kaže Nedeljko Savić.
On tvrdi da ne postoji nijedna politička partija koja može da istera seljaka na ulicu, ako je njemu dobro.
Bez obzira na motive poljoprivrednika, opozicione stranke su svakako jedva dočekale njihove proteste u sred izborne kampanje, kako bi poslali saopštenja podrške i prikupile po neki jeftin poen.
"Mi ne političarimo. Svaki sat nam je propao, ako nismo na njivi. Ne želimo na teren politike, već ekonomije. Protestovali smo više puta, nezavisno od izbora i kampanja. Proše godine u februaru, u maju smo bili protiv zabrane izvoza, pa zbog suncokreta i poslednji put u maju kada je postignut dogovor. Ja ne znam da li je sada pravo vreme ili nije, ali znam da nas politika ne zanima, hoćemo da živimo i da hranimo svoje porodice", kaže predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Stig".
On napominje da su nadležni samo načelno ispunili obećanje, ali da suštinski zapravo nisu.
"Potpisali su da se gorivo sipa na pumpama bez akciza, a oni nam nude da mi sipamo i platimo, a da nam oni posle kada budu imali para u budžetu, vrate deo novca. To nije ispunjen zahtev, jer mi onda moramo da finansiramo kupovinu dizela po pravoj ceni, a da onda čekamo da nam država to nadoknadi. Nismo se tako dogovorili", kaže Nedeljko Savić.
