Ekonomija
RT Balkan istražuje: Hrana u Srbiji (ni)je skuplja nego u regionu
Od potrošača u Srbiji koji moraju da izdvoje oko 160 dinara za litar, jedino Crnogorci piju skuplje mleko i to za oko 20 dinara, dok je u svim ostalim zemljama jeftinije, a najpovoljnija cena je u Sloveniji, gde košta oko 104 dinara
Većinu osnovnih životnih namirnica potrošači u Srbiji plaćaju manje od kupaca u regionu i Evropi, ali neki proizvodi su značajno skuplji na rafovima u domaćim prodavnicama. To je pokazala analiza koju je RT Balkan sproveo poredeći cenovnike u pet zemalja - Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Austriji i Sloveniji.
U odnosu na trgovinske lance u Srbiji, šećer je jeftiniji samo u Crnoj Gori, dok je cena brašna poprilično ujednačena u svih pet zemalja, ali je sa 99 dinara ono najskuplje u Austriji. Potrošači u toj zemlji najviše moraju da izdvoje i za paradajz i ulje koje plaćaju skoro 300 dinara. Slovenci, međutim, u poređenju sa potrošačima iz ostalih država, pa i Srbije, plaćaju najmanje za ulje, jaja, crni luk, mleko i jogurt. Od 11 namirnica čije cene su obuhvaćene analizom, samo paradajz, paprika i šećer skuplji su u Sloveniji, u odnosu na Srbiju.
Od potrošača u Srbiji koji moraju da izdvoje oko 160 dinara za litar, jedino Crnogorci piju skuplje mleko i to za oko 20 dinara, dok je u svim ostalim zemljama jeftinije, a najpovoljnija cena je u Sloveniji, gde košta oko 104 dinara.
Momirović: Među najjeftinijim smo u Evropi
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović ističe da su osnovne životne namirnice u Srbiji najjeftinije ili među najjeftinijim u Evropi.
"Hleb, brašno, šećer i ulje su najjeftiniji u Evropi ili među najjeftinijima. Mi kao Vlada ne možemo u demokratskom društvu da regulišemo cene. Radili smo to u poslednjih godinu dana, usled velike krize i rata na istoku Evrope. Polako moramo da omogućimo privredi i tržištu da funkcionišu, pratimo cene, i mogu reći da su cene osnovnih životnih namirnica u blagom padu i najjeftinije ili među najjeftinijima", kaže Tomislav Momirović za RT Balkan.
Ministar napominje da na cene značajan uticaj ima rast korporativnih profita, ali da su dubinske analize Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazale nešto drugo, odnosno da u trgovinskim lancima marže nisu baš tako velike i da im je profitna stopa relativno niska.
"Jednostavno, ovo je takvo vreme, vreme visoke inflacije, koja nije izazvana ponašanjem Narodne banke Srbije, već je prisutna u celoj Evropi. Naravno na zapadu malo manje, na istoku malo više. Pratimo Evropu i u ovim okolnostima. Ne možemo, nije realno, da imamo nisku inflaciju u našem regionu. Voleli bismo da je takva situacija, ali nije", rekao je Momirović.
Za potrošače koji moraju iz novčanika da izvuku sve više novca svaki put kad stignu na kasu slaba je uteha da je nešto u inostranstvu još skuplje.
Potrošači: Nesklad statistike i relanosti
Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je statistika jedno, a realan život nešto sasvim drugo i da je razlika u cenama problem koji je godinama prisutan.
"Ako pogledamo stepen inflacije za prošlu godinu i najavljeni za ovu, Srbija je rekorder po poskupljenju osnovnih životnih namirnica. Taj trend se potvrđuje i na osnovu prigovora potrošača, jer mi u poslednje vreme beležimo sve veći broj prigovora koji se odnose na cene, a ranije su oni bili na nivou statističke greške. Obavlja se pametnija kupovina, na akcijama i samim tim se povećava i broj prigovora. Potrošači su počeli više da obraćaju pažnju na cene robe i osnovnih životnih namirnica", kaže Mladen Alfirović.
On smatra da ne možemo da kažemo da je kod nas najjeftinije, ali ni najskuplje, ako posmatramo samo cene, ali da je, ako poredimo generalno životni standard, pitanje koliko tih artikala može da se kupi za prosečnu platu.
Prosečna plata u Srbiji je u maju bila 86.220 dinara (735 evra), dok je u Crnoj Gori, prema podacima Monstata, 793 evra. Radnik u Republici Srpskoj u proseku zaradi 643 evra, dok prosečan Slovenac može da računa na zaradu od oko 1.400 evra, a Austrijanac na još 300 evra više.
"Bez obzira na cene, u tim zemljama sa kojima se poredimo, mnogo više može da se kupi od prosečne plate u odnosu na situaciju koja je na našem tržištu", ukazuje Alfirović.
On smatra da itekako ima prostora za pojeftinjenje i napominje da ima više razloga zbog kojih je hrana skupa.
"Delom su to domaći problemi, delom uvezena inflacija, ali i to što smo nekonkurentno tržište i što se vodi ne baš dobra poljoprivredna politika, a subvencije poljoprivrednicima su dosta manje u odnosu na Evropsku uniju, pa su zato domaći proizvodi skuplji. Uvoznički lobi je takođe jak, a udeo ima i sistematsko uništavanje domaće proizvodnje. Osim toga, i gorivo je najskuplje kod nas, a uz ostale stavke takođe utiče na formiranje cena osnovnih životnih namirnica, a najčešće hrane. Sve su to faktori koje proizvođači ukalkulišu u cenu svojih osnovnih proizvoda", objašnjava sagovornik RT Balkan.
Alfirović kaže da se može reći da su marže visoke, ali da je, s druge strane, to stvar slobodnog tržišta i da trgovinski lanci imaju svoju računicu, koliko im se isplati da podižu cene, a da im se to ne vrati kao bumerang u smislu da bude manji promet, pa da samim tim manje i zarade. On napominje da trgovci rade ozbiljne kalkulacije pre donošenja odluke da li će određeni proizvod poskupeti.
Ekonomista: Marže skoro udvostručene
Ekonomista Dragovan Milićević već godinama prati marže u trgovinama u Srbiji i napominje da su one od nedavno značajno veće.
"Nekada se marža kretala između 22 i 23 odsto, a sada je stigla do 40 odsto. Na tržištu nema mnogo učesnika, nije neka konkurencija i te marže su približne kod svih. Značajan uticaj na rast cena ima upravo ta činjenica. To vidite i po tome što ste ranijih godina išli u velike sisteme u nabavke, koji su bili jeftiniji i imali veliki asortiman. Sada su u mnogo čemu male komšijske radnje jeftinije. Ljudi po navici idu u velike markete, jer im je komfornije. I cene po tim lancima se skoro i ne razlikuju", objašnjava Dragovan Milićević.
Agroekonomista Milan Prostran napominje da je udeo hrane u inflaciji veliki, jer kod nas hrana u budžetu četvoročlane porodice učestvuje sa oko 40 odsto, dok je u zemljama EU do ove aktuelne krize to učešće bilo 12 do 15 procenata, dok je sada oko 22 odsto.
"Kod njih je i dalje to lakše izdrživo, jer manji deo prihoda odlazi na hranu i manje je zastupljena u strukturi inflacije. Kod nas je potrošnja na hranu dominantna u dohotku porodice. Na cene utiču i visoke trgovačke marže koje za neke proizvode idu i iznad 30 odsto", kaže Milan Prostran.
Dodaje da će poljoprivrednici verovatno morati da zadržaće visok nivo cena voća i povrća da bi pokušali da nadoknade slabiji rod zbog vremenskih neprilika.
"S obzirom na loše okolnosti i olujno nevreme koje je pogodilo neke delove Srbije, rod će biti nešto slabiji i plašim se da naši proizvođači nemaju mnogo prostora da spuštaju cene. Jedino zbog činjenice da ti poljoprivredni proizvodi imaju kratak rok trajanja, možda će ipak morati. Da li će potrošači to moći da prihvate i priušte, to je sad druga priča. Ljudi kupuju i na pola kilograma i na komad, samo da probaju", kaže Milan Prostran.
