Ekonomija
EPS za devet meseci zaradio više nego što je planirao: Koliko je daleko od "zelene grane"
U prva tri kvartala prihodi "Elektroprivrede Srbije" su povećani za osam odsto, dok su rashodi smanjeni za 10 odsto u odnosu na plan
Poslovni rezultati "Elektroprivrede Srbije" za prvih devet meseci pokazuju da se ovo preduzeće konačno oporavlja posle prošlogodišnjeg stanja koje je pretilo da dovede do kolapsa. EPS je u prvih devet meseci ove godine ostvario profit od 87,4 milijardi dinara (oko 745,7 miliona evra), što je dva i po puta više nego što je bilo u planu poslovanja ovog preduzeća.
Stručnjaci kažu da su ovom pozitivnom rezultatu, ove godine kumovale gotovo iste okolnosti koje su ga prošle godine povukle ka dnu, samo što su sada sve bile na strani EPS-a. Za razliku od prošle sezone, koja je bila sušna, ove godine su hidroelektrane radile punom parom, troškovi nabavke uglja su smanjeni, a umesto uvoza, EPS je počeo da izvozi struju. Dobrom rezultatu su, kažu, doprineli i građani, zbog računa za električnu energiju koji su od početka godine povećani tri puta - u januaru, maju i novembru.
"Za devet meseci ove godine EPS AD ostvario je dobit od 87,4 milijardi dinara, a ranije je planiran pozitivan rezultat od 34,2 milijarde dinara. Poslovni uspeh rezultat je dobre hidrologije i spremnosti elektrana EPS, kao i manjih troškova nabavke eksternog uglja za rad termoelektrana, dobiti od izvoza električne energije i smanjenja troškova", kažu za RT Balkan u "Elektroprivredi Srbije".
Navode da su stabilna proizvodnja, povoljni hidrološki uslovi i dobro planiranje omogućili da EPS prodaje viškove na berzi i slobodnom tržištu. U prva tri kvartala prihodi su im povećani za osam odsto, dok su rashodi smanjeni za 10 odsto u odnosu na plan.
Oporavak posle teških havarija
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RT Balkan da je ovaj rezultat bio očekivan s obzirom na meteorološku situaciju - nije bilo velikog opterećenja, potrošnja je bila prilično umerena, bilo je prostora za izvoz električne energije, a cene na berzama su i dalje visoke tako da je EPS ostvarivao dobre prihode, po osnovu prodaje električne energije.
"Cena u domaćinstvima nije toliko atraktivna za EPS, koliko prodaja privredi i kroz izvoz na organizovanim tržištima. S te strane gledano, očekivano je da rezultat bude pozitivan. Posle kolapsa u kojem je bio i poslovanja u minusu, krajem prošle godine je EPS počeo da se vraća na ''zelenu granu'", smatra Željko Marković.
EPS je inače teško prebrodio zimu 2021/2022. zbog kolapsa u TE "Nikola Tesla" i niza havarija koje su usledile i koje su dovele do smene rukovodstva. EPS je završio 2022. godinu sa minusom od 72,7 milijardi dinara.
Loši finansijski rezultati prošle godine posledica su havarija u obrenovačkim termoelektranama i na kopovima Rudarskog basena Kolubara, što je dovelo do smanjene proizvodnje uglja i električne energije, čiji je manjak za domaću potrošnju nadoknađivan kupovinom na tržištu, često iz uvoza i po ekstremno visokim cenama.
Od smene v.d. direktora Milorada Grčića, vodi se polemika o sudbini "Elektroprivrede Srbije" da li je rešenje profesionalni državni menadžment ili privatizacija. U toku prvog polugodišta ove godine završena je transformacija ovog javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
Premijerka Ana Brnabić izjavila je u Narodnoj skupštini Srbije da EPS neće biti privatizovan pošto predstavlja nacionalno blago i da će bolje funkcionisati kao akcionarsko društvo. U međuvremenu su u Nadzorni odbor EPS-a imenovani i norveški stručnjaci, a potom je raspisan i konkurs za novog direktora preduzeća.
Željko Marković smatra da se pozitivan rezultat u poslovanju u prva tri kvartala ne može pripisati novom menadžmentu, već dobroj proizvodnji i plasmanu.
"Ova godina je bila hidrološki jedna od najboljih, prošla je bila jako sušna. Moglo je da se proizvodi dovoljno energije i za izvoz. Što se tiče profesionalizacije, EPS je i ranije imao donekle profesionalni menadžment, jer ne možemo gledati samo direktora, već ljude koji su ispod i koji su bili stručni. Ali, kada menadžment donosi odluke u funkciji politike, on ne donosi odluke koje su dobre za posao, već koje su dobre za politiku", ukazuje Marković.
On napominje da su u Nadzornom odboru i pre sedeli profesori, ali da rezultati zavise od toga koliko oni imaju mogućnost samostalno da odlučuju i da upravljaju.
"Tranzicija je još u toku, trebalo bi da sačekamo da se okonča ovaj konkurs, koji će verovatno da se razreši posle izbora. Nadamo se da se neće ponoviti havarije koje su potresle EPS. Ostaje nam da verujemo onome što su oni rekli, da su radili na tome da se situacija popravi", kaže Marković.
Dodaje da će proizvodnja uglja i ove godine biti ispod planiranih vrednosti i da onaj iz Kolubare i dalje nije dovoljno dobrog kvaliteta, ali kaže da ne očekuje veće probleme tokom zime.
