Ekonomija
Gde je Srbija na vinskoj mapi: Za veći uticaj u svetu treba nam više i vinograda i boca
Tokom 2022. godine registrovana je proizvodnja od oko 30 miliona litara vina, a u Privrednoj komori Srbije kažu da postoji potencijal za proizvodnju 70 miliona litara godišnje
Sve najveće vinarije u regionu, ali i mnogi svetski poznati brendovi predstaviće se narednih dana na sajmu "Vinska vizija". U Beograd su došli i renomirani distributeri koji će domaćim vinarima otvoriti put ka novim tržištima.
Stručnjaci kažu da naša zemlja ima proizvode koji po kvalitetu zadovoljavaju ukuse i najzahtevnijih vinopija, ali da su i dalje nedovoljne količine ovog pića problem koji će Srbija morati da prevaziđe da bi zauzela značajniju poziciju na vinskoj mapi Evrope i sveta.
U Srbiji je registrovano 450 proizvođača vina koja se stavljaju u promet, a prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 poljoprivrednih gazdinstava.
Tokom 2022. godine registrovana je proizvodnja od oko 30 miliona litara vina, a u Privrednoj komori Srbije kažu da postoji potencijal za proizvodnju 70 miliona litara godišnje.
Srpsko vino u inostranstvu najviše piju Rusi
"Oko 19.970 hektara zemljišta u Srbiji je pod vinovom lozom, a površine imaju trend rasta u poslednjih nekoliko godina. U okviru rejonizacije vinogradarskih područja tri vinogradarska regiona obuhvataju ukupno 22 rejona sa 77 vinogorja. Prosečna starost vodećih vinograda je 10 do 20 godina. Srbija godišnje proizvede oko 160.000 tona grožđa, a prosečan prinos grožđa je osam tona po hektaru", kažu u Privrednoj komori Srbije za RT Balkan.
Pored domaćeg, Srbi najviše piju makedonsko vino, dok se srpsko vino u inostranstvu najviše pije u Rusiji.
Dominantan je izvoz na tržište Ruske Federacije, gde je prošle godine prodato 6,1 miliona litara vina, što je 35,1 odsto ukupne količine izvezenog srpskog vina. Najveće količine prošle godine, posle Rusa, od nas su kupili potrošači iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Tokom prošle godine je tržište Evropske unije imalo udeo od oko 18 u ukupnom izvozu ovog pića. Lane je, kao i prethodne godine, najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije.
Srbija je tokom 2022.godine izvezla vina u vrednosti od 21 milion evra, dok je uvoz znatno veći i realizovan je u vrednosti od 36,8 miliona evra.
Sekretar Udruženja vinara Župa Saša Paunović kaže da domaći proizvođači ne proizvode dovoljne količine ni za domaće potrebe, tako da teško da mogu da ispune zahteve kupaca u inostranstvu.
"Izvoz iz Župe je zanemarljiv, a i Srbija bi mogla da proda mnogo više vina, da ga ima. Problem su količine, jer mi ukupno imamo 12.000 hektara vinograda koji su pogodni za proizvodnju kvalitetnog vina i jasno je da nemamo dovoljno vina ni da zadovoljimo trećinu svojih potreba. To su sporadični slučajevi izvoza u Rusiju, Kinu i nešto po Evropi. Svi imaju mogućnost da prodaju u inostranstvu, ali nemaju dovoljnu količinu robe", kaže Paunović.
On kaže da je vino stranih proizvođača koji u svojim zemljama imaju subvencije, a ne plaćaju kod nas carine konkurentnije na našem tržištu.
"Distributeri uvoze jeftina vina iz Čilea, Portugalije, Severne Makedonije, Francuske, Španije, Italije, koja su lošeg kvaliteta i tamo koštaju 1,5 evra, a ovde ih prodaju i za 15 i 20 evra. Njih prodaju lepa pakovanja i poreklo na etiketi", kaže Paunović.
On napominje da u Srbiji kvalitetno vino morate lepo da spakujete da biste ga prodali, i dodaje da su cene ambalaže drastično skočile, zbog čega je domaće piće sve manje konkurentno.
"Boca, etiketa i čep koštaju oko 1,2 evra i to ako se kupuju na veliko. Za 0,75 litara vina je potrebno nešto više od kilogram grožđa, a ove sezone je ono minimalno zadovoljavajućeg kvaliteta koštalo 70 do 80 dinara po kilogramu. I ako se dodaju porezi, transport i marketing, bez zarade vinara, boca vina nas košta tri evra, a uvozno može da se dobije po ceni od dva do 2,5 evra i da piše da je proizvedeno u inostranstvu, a ogroman je problem što je nama sve strano bolje nego domaće", ukazuje Saša Paunović.
Podrum "Ćega" iz Banoštora na Fruškoj Gori spada u grupu malih proizvođača sa četiri hektara vinograda i oko 30.000 litara vina godišnje. Fokusirani su na prodaju restoranima, a dobar deo prodaju još na kućnom pragu - u podrumu.
"Može da se živi od vinogradarstva, ali mora da se radi 12 sati dnevno i dugo se čeka prvi rod, tri godine je potrebno. Što se tiče zarade, blizu smo nule. Ne možeš se mnogo širiti sa malom zaradom, nema preterano mogućnosti za povećanje zasada", kaže Dušan Rakić iz podruma "Ćega".
On navodi da su najtraženiji roze i italijanski rizling, a cena za litar je od 600 do 800 dinara za flaširana vina, dok je u rinfuzi litar oko 400 dinara.
Iz Privredne komore Srbije za RT Balkan kažu da država za sektor vinogradarstva i vinarstva izdvaja značajna finansijska sredstva za podsticaje za vinogradarstvo i proizvodnju vina koji se odnosi na podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze, investicije u preradu i marketing, proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i selekciju vinove loze.
Daje i subvencije za nabavku novih mašina i opreme, unapređenje kvaliteta vina, funkcionisanje udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla i osiguranje zasada i rasadnika, a značajna sredstva se obezbeđuju i iz IPARD programa.
Sekretar Udruženja vinara Župa Saša Paunović kaže da je berba bila loša, zbog nepogoda i suše, smrzavanja i da će ove godine biti mnogo manje vina nego inače. Trećina će nedostajati od onoga što se inače proizvede, a potrošači će tek videti da li će to značiti da će domaća vina zbog slabe ponude dodatno poskupeti ili će na tržište stići još veća količina pića bogova iz uvoza.
