Ekonomija
Kriza na pomolu: Dugovi razvijenih zemalja dostigli nivo s kraja Drugog svetskog rata (GRAFIKA)
Poslednjih meseci drastično su povećane kamate, što znači da je zaduživanje poskupelo i da će države morati da izdvoje mnogo više novca da bi otplatile svoje dugove
Bogate zemlje Kolektivnog zapada, za razliku od onih u razvoju, mogu sebi da dozvole da se više zaduže, ali ekonomisti upozoravaju da je kriza na pomolu i da kolaps sada preti da ugrozi i najrazvijenije ekonomije, ukoliko nastave da troše i pozajmljuju ovim tempom. Njihovi dugovi, pre svega američki, rastu brzinom koja do sada nije viđena i dostižu rekordne iznose kakvi su poslednji put zabeleženi u periodu posle Drugog svetskog rata.
Ovo naročito zabrinjava, jer su poslednjih meseci drastično povećane kamate, što znači da je zaduživanje poskupelo i da će države morati da izdvoje mnogo više novca da bi otplatile svoje dugove.
Grafikon Međunarodnog monetarnog fonda pokazuje da je odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda razvijenih zemalja u 2020. godini dostigao vrhunac i da je iznosio 124 odsto, dok je do 2023.godine zabeležen minimalan pad na 112 odsto. To se podudara sa prethodnim rekordom koji je postignut, posle Drugog svetskog rata, dok se ovaj najnoviji vrhunac desio u mirnodopsko vreme.
Na rekordnom nivou je i dug zemalja u razvoju koji je dostigao 69 odsto njihovog BDP-a, prenosi "Fajnenšel tajms".
Olivije Blanšar, bivši glavni ekonomista MMF-a, sada u Institutu Peterson za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu, nedavno je u svom blogu podsetio na mehanizme i rizike duga. On je istakao da je kod duga važan odnos budžetskog deficita u odnosu na BDP i da je najvažnije da dug ne sme naglo da raste.
On napominje da, što je početni odnos veći i brže se povećava, to je manje verovatno da je dug održiv. Blanšar tvrdi da "razvijene ekonomije mogu da podnesu veći odnos duga od siromašnih, ali samo dok on ne eksplodira". Sa rastom kamatnih stopa dinamika duga će postati sklonija eksploziji.
Da bi dug bio stabilan, stopa ekonomskog rasta mora biti jednaka prosečnoj stopi kamate - što sada nije slučaj, naprotiv.
Drugim rečima, dugovi su sve veći a njihovo otplaćivanje, zbog povećanih kamatnih stopa, postaje sve skuplje. I pritom dalje produbljuje deficit, jer povećane troškove duga nije moguće nadomestiti nedovoljnim rastom BDP-a već daljim zaduživanjem. To ove ekonomije vodi dalje u eksplozivnu spiralu sve teže održivog duga.
Koliko su zadužene razvijene zemlje?
Dugovi razvijenih zemalja su danas daleko veći nego pre dve decenije. MMF prognozira da će odnos duga prema BDP-u u 2024. godini u Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD biti blizu 100 odsto, u Italiji 133 odsto u Italiji i 156 odsto u Japanu.
Nasuprot tome, 2001. godine odnosi su bili ispod 50 odsto u Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD, 75 odsto u Japanu i 100 odsto u Italiji. Ovi skokovi su se dogodili uprkos niskim kamatnim stopama.
Nije iznenađenje što su primarni deficiti bili veliki: između 2008. i 2023. godine, prosečno su iznosili 5,3 odsto BDP-a u SAD, 5,2 odsto u Japanu, 4,1 odsto u Velikoj Britaniji i 2,9 odsto u Francuskoj. Italija je imala prosečni primarni deficit od samo 0,2 odsto BDP-a. Ali to nije bilo dovoljno da potpuno zaustavi rast duga, jer su kamatne stope bile visoke tokom krize u evrozoni. To je bila kazna za ranije rasipništvo. Ali Nemačka je uspela da ostvari mali primarni suficit u proseku od 0,3 odsto BDP-a.
Da li će brže rasti privreda ili kamate?
Kamatne stope su značajno skočile. Prinosi na desetogodišnje nominalne državne obveznice su porasli između 3 procentna poena u Kanadi i 3,9 poena u Velikoj Britaniji tokom poslednje tri godine.
Prognoze Međunarodnog monetarnog fonda za period od 2024. do 2028. pokazuju da će realni rast prosečno iznositi 1,9 odsto u Americi, 1,8 odsto u Kanadi, 1,6 odsto u Velikoj Britaniji i Francuskoj, 1,4 odsto u Nemačkoj, 0,9 odsto u Italiji i 0,6 odsto u Japanu. Ove stope rasta su izrazito niske u poređenju sa današnjim realnim kamatnim stopama, tako da pred vladama stoje teške odluke.
Ako žele da izbegnu opasnosti povezane sa naglim porastom duga, a istovremeno izbegnu iznenađujuću inflaciju ili finansijska ograničenja, možda će morati da se pozabave trenutno prevladavajućim izuzetno popustljivim fiskalnim politikama. Međutim, pitanje je da li će biti spremne da preduzmu takve korake, posebno u društvima koja stare, suočena sa sporim ekonomskim rastom i rastućim troškovima odbrane.
Iako bi brži ekonomski rast mogao ublažiti neke pritiske, nedavna iskustva, poput onih koja su primećena pod vladom Liz Tras u Velikoj Britaniji, ukazuju da ne postoje laka rešenja ili čarobni lekovi za postizanje toga. Izgleda da predstoje teške fiskalne odluke, zaključuje "Fajnenšel tajms".
