Moskva: Evropa može da nam zavidi, i Svetska banka priznala da smo najjači u Evropi

Zvaničnici Evropske unije pažljivo prećutkuju njihovo realno ekonomsko stanje, koje je rezultat sankcione politike Brisela protiv Rusije, kaže danas portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, komentarišući izjavu šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja, koji tvrdi da nije istina da sankcije nemaju efekta.

Borelj o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu: Savet EU nije tok-šou, a ja nisam astrolog

Zaharova podseća javnost na realne pokazatelje ruske ekonomije, koja je, za razliku od evropske, uspela da se adaptira novim uslovima, preorijentiše na nova tržišta, i uprkos negativnim prognozama Zapada ove godine čak registruje i rast.

Tako na primer, prema podacima Svetske banke, na kraju 2022. godine ruska ekonomija je po ključnom pokazatelju BDP-a, paritetu kupovne moći, postala najveća u Evropi, ispred Nemačke. 

Stoga, kaže ona, Evropljani "i imaju šta da prećutkuju", jer je, podseća, "od drugog kvartala 2023. godine ekonomski rast u EU konačno 'izdahnuo' - on je faktički na nuli". 

"U Nemačkoj, nekada 'lokomotivi' privrede EU, BDP je pao za 0,4 odsto u trećem kvartalu, a industrija za 3,7 odsto u septembru 2023. Većina zemalja EU ima hronični budžetski deficit i prevelik javni dug (u EU on u celini iznosi 83,5 odsto BDP-a, dok je u pojedinim zemljama on i preko 140 odsto). Osnovni udar sankcija u EU na sebe su preuzeli evropska automobilska industrija, hemijska i farmaceutska industrija, proizvodnja metala, mineralnog đubriva, industrija celuloze i papira, cementa. Prema podacima Evrostat-a, u avgustu 2023. industrijska proizvodnja je u EU opala za 4,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a preduzetnici očekuju dalji pad. Deindustrijalizacija Evrope se pogoršava prelaskom proizvodnje iz EU u SAD", navodi Zaharova. 

Novi izveštaj Svetske banke: Rusija pretekla Nemačku, najveća ekonomija u Evropi

Nezaposlenost na istorijskom minimumu

"Rusija se, nasuprot tome, adaptirala izazovima koje su za nju predstavljale sankcije", kaže ona.

"Nezaposlenost (u Rusiji) je na istorijskom minimumu - tri odsto. To je dva puta manje nego u EU. Još ovog leta Rusija je u potpunosti kompenzovala prošlogodišnji pad. Na kraju 2023. očekujemo rast BDP-a od 2,8 odsto. Za devet meseci 2023. industrija je porasla za 3,3 odsto. Poseban rast primećen je u visokotehnološkom sektoru. Proizvodnja motornih vozila, o čijem je 'dubokom padu' 2022. ponosno pisao Borelj, u trećem kvartalu ove godine povećala se skoro za 1,5 put. Tako da platforme za proizvodnju, koje su ostavile zapadne kompanije, nisu prazne". 

Dalje, portparolka navodi da se novim uslovima veoma dobro prilagodio i energetski sektor. 

"Fajnenšel tajms": Pokušaj da se ograniči cena ruske nafte je propao

"Eksport je preorijentisan na prijateljske zemlje. Inicijativa G7 i EU o uvođenju gornje granice cena ruske nafte i naftnih derivata ne funkcioniše. Proizvodnja uglja je dostigla rekord. Usled pada izvoza gasa putem gasovoda zbog terorističkog napada na Severni tok, koji otvoreno prikrivaju zapadnjaci, ubrzanim tempom raste isporuka našeg tečnog gasa u inostranstvo. U isto vreme, industrija Evropske unije je prinuđena da se oslanja na gas iz SAD, koji je za nju tri do četiri puta skuplji, nego za američke proizvođače".

Jedna od posledica sankcija bilo je i "kompletna strateška rekonstrukcija ruskih spoljno-ekonomskih odnosa", kaže još Zaharova. 

"Ono što je ostalo od trgovinskog prometa Rusije sa svim zemljama EU danas je duplo manje od trgovinskog prometa Rusije sa samo jednom zemljom - Kinom. Udeo EU u ruskom trgovinskom prometu je 16 odsto, a udeo Kine - 31 odsto". Ove godine pokazatelj će, kada je reč o Kini, "prevazići 200 milijardi dolara, dok je 2021. iznosio 140,7 milijardi". "Trgovina sa partnerima u EAEU (Evroazijski ekonomski savez) i ŠOS (Šangajska organizacija za saradnju) raste toliko da će brojka biti dvocifrena". 

Zbog svega toga "ekonomija Evropske unije može samo da pozavidi toj 'krizi', koja postoji u Rusiji", zaključila je danas Zaharova.