Prodaja antenskih stubova: Da li se Telekom Srbija odriče strateške imovine ili samo prati trendove?

Da li su antenski stubovi strateška infrastruktura i ima li smisla da ih "Telekom Srbija" proda, a potom da plaća njihovo rentiranje, glavna su pitanja koja su otvorena posle objave da ih je kupila britanska kompanija "Aktis GP", iza koje stoje Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Iako se državna kompanija poziva na primere drugih telekomunikacionih operatera, iz Amerike i drugih zemalja, koje nisu vlasnici ove "opreme", deo stručne javnosti smatra da nema razloga da se  "Telekom" odrekne antenskih stubova i insistira na tome da je u pitanju strateška infrastruktura.

Izgradnja i održavanje antenskih stubova je u SAD oduvek smatrana građevinskim biznisom i poveravana je kompanijama koje se bave nekretninama, a i operateri u Evropi su preuzeli taj poslovni model. 

Iz "Telekoma Srbije" tvrde da i oni samo prate taj trend i da nije u pitanju strateška infrastruktura, jer kompanija ne prodaje svoje bazne stanice i telekomunikacionu opremu, već samo stubove, koji su, kako ističu za RT Balkan, građevinski, a ne telekomunikacioni biznis.

"Prodaja stubova je evropski i svetski trend, prisutan već duži niz godina. U SAD telekomunikacione kompanije nikada nisu ni bile vlasnice stubova, već su to bile firme koje se bave građevinarstvom. U Evropi su najveći telekomunikacioni operatori već prodali svoje stubove, obezbeđujući dodatna sredstva za fokusiranje na svoj telko (telekomunikacioni - prim. aut) biznis, što će takođe uraditi i 'Telekom Srbija'. Trend transformacije ovog biznisa je uveliko u toku kako u svetu tako i u Evropi i telekom operatori se sve više fokusiraju na korisnika, i ono što im nije osnovna delatnost faktički autsorsuju (iznajmljuju)", navode iz "Telekoma".

APR objavila listu 100 najboljih privrednih društava u Srbiji

Kompanija će, dakle, nastaviti da koristi stubove i nakon što ih proda, a za to će plaćati naknadu.

Iz "Telekoma" napominju da stubovi nisu preduslov za postavljanje baznih stanica, posebno ne u gradovima, i dodaju da u Beogradu postoji više stotina baznih stanica koje se ne nalaze na stubovima. Ipak, na većini lokacija u Srbiji su oni neophodni, a verovatno još neko vreme neće biti prevaziđeni ni sa uvođenjem novih tehnologija.

Na pitanje da li je u planu postavljanje novih stubova na drugim lokacijama i da li će se time baviti "Telekom" ili kompanija koja kupuje postojeće antenske stubove, oni navode da će pri izboru novih lokacija "Telekom" moći da bira najadekvatnija rešenja.

"To mogu biti neki postojeći objekti, ali i novi stubovi, koje će ta kompanija izgraditi za nas, jer ugovor to podrazumeva. U ovom slučaju to je mnogo isplativije za 'Telekom', jer neće morati da ulaže u izgradnju i održavanje stubova. Stubovi nisu preduslov za postavljanje baznih stanica u naseljenim mestima, dok će van naseljenih mesta imati i dalje svoju ulogu, odnosno značaj. Naši partneri u ovom poslu, koji će od nas kupiti stubove, svakako će, razvijajući svoj biznis model, nastaviti i sa izgradnjom i sa održavanjem stubova, što je i njihova ugovorna obaveza", navode iz "Telekoma" za RT Balkan.

Oni napominju da razvoj 5G mreže podrazumeva i mnogo drugih stvari pored same izgradnje stubova, i dodaju da će te aktivnosti biti u fokusu kompanije i u narednom periodu kako bi korisnicima pružili vrhunsko iskustvo korišćenja mobilne mreže pete generacije.

Smiljanić: U pitanju je strateška infrastruktura

Profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije u Vladi Srbije 2007-2008. godine, kaže da se na antenske stubove postavljaju bazne stanice, ne samo "Telekoma" već i drugih telekomunikacionih kompanija, i da nema dileme da je to strateška infrastruktura.

"Ranije je 'Telekom' drugim kompanijama iznajmljivao te stubove. Kada ih proda, moraće posle da plaća njihov zakup. To je osnovna infrastruktura i nije primereno da to prodaju, jer teorijski njih vlasnik stubova može da izbaci ili da digne cenu rentiranja, tako da stubovi za bazne stanice i pripadajuće lokacije jesu od strateškog značaja", kaže Aleksandra Smiljanić za RT Balkan.

RT Balkan analiza gašenja Telekoma na KiM: Politička previranja i kompenzacija za "Kljan Kosova"

Ona napominje da antenski stubovi ne gube na značaju sa uvođenjem novih tehnologija, već naprotiv, da je trend da se broj baznih stanica povećava.

"Trend je da se povećava broj baznih stanice, ali je pitanje da li će telekomunikacioni operatori imati novca za takve investicije i da li će one biti opravdane. Postoji u javnosti takođe veliki otpor prema izgradnji novih baznih stanica zbog brige da loše utiču na zdravlje. I to je razlog da se čuvaju lokacije sa stubovima koje su već odobrene od strane institucija, ali i javnosti", kaže profesorka Smiljanić, objašnjavajući da su stubovi koji su predmet prodaje od ključnog značaja za mobilne komunikacije.

Ona kaže da nekada velike firme ograničavaju održavanje prethodnih tehnologija, i operatori nemaju izbor nego da koriste novu opremu i da se usklade sa zahtevima. Ipak, to nema veze sa prodajom antenskih stubova na koje se postavljaju bazne stanice različitih generacija.

Prodat "Jetel" u Srbiji: Poznat novi vlasnik mobilne mreže

Aleksandra Smiljanić ističe da se korisnici opredeljuju za kablovskog operatora prema ponuđenom TV programu i da su i "Telekom" i SBB primorani da kupuju skupe programe da bi ih privukli, kao što je "Telekom" dao ogroman novac za fudbalske utakmice.

"Država je pustila da telekomunikacione kompanije nude i svoj sadržaj. Mali telekomunikacioni operatori su se bunili zbog toga, jer ne mogu da konkurišu i da kupuju programe koji koštaju milione evra. Mnoge manje kompanije su i nestale, verovatno iz tih razloga. Takva postavka sistema je pogrešna, jer, velike kompanije sada novac ulažu u programe, a zanemaruju infrastrukturu. To nije samo problem 'Telekoma' već i postojeće regulative", kaže Aleksandra Smiljanić.

Ko je "Aktis GP"?

"Telekom" je potvrdio da je u pregovorima za prodaju ukupno 1.827 antenskih stubova, od kojih se 995 nalazi u Srbiji, 725 u Bosni i Hercegovini i 107 u u Crnoj Gori.

"Aktis" je privatna investiciona kompanija iz Londona, a u ime 400 partnera upravlja sa 13 milijardi dolara imovine. Kako se navodi na sajtu kompanije, ona ulaže u različite sektore u zemljama u razvoju širom sveta, mahom u energetsku, digitalnu i saobraćajnu infrastrukturu, nekretnine i privatnu imovinu.

Kompanija je osnovana 2004. godine, kada je tadašnja britanska vlada pod vođstvom premijera Gordona Brauna, dozvolila zaposlenima u državnom investicionom fondu za razvoj, Si-Di-Si, da odvoje i otkupe deo fonda, kako je objavio britanski "Gardijan". Država je u novoj kompaniji imala udeo od 40 odsto.

Britanska vlada je svoj deo u kompaniji prodala 2012. godine menadžerima "Aktisa" za osam miliona funti i udeo u budućem profitu firme.

Ova investiciona kompanija, prema pisanju "Birna" novac bi trebalo da dobije, između ostalog, i od Međunarodne finansijske korporacije (International Finance Corporation, IFC), kreditne institucije Grupe Svetske banke. Odluku o ulaganju 75 miliona američkih dolara za kupovinu imovine "Telekoma", bord Međunarodne finansijske korporacije  trebalo bi da donese dan posle izbora u Srbiji – 18. decembra.