Ekonomija
Kineska jagma za uranijumom ugrožava Zapad
Nuklearna energija postala je posebno popularna nakon skoka cena energenata po uvođenju zapadnih sankcija Ruskoj Federaciji, a kineske nabavke samo su pojačale problem, jer Rusija kontroliše gotovo polovinu svetskih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma
Kina agresivno ograničava globalno snabdevanje uranijumom time što ga naširoko kupuje na svetskom tržištu, potpisuje dugotrajne ugovore i kupuje rudnike, dok Zapad zaostaje u obezbeđivanju ovog nuklearnog goriva.
"Kina će naći način da dođe do svake rude koja im je potrebna. Njihovo nastojanje da obezbede resurse ugroziće zapadno snabdevanje istim budući da su količine uranijuma ograničene", izjavio je izvršni direktor investicione kompanije za radioaktivnu robu "Jelou kejk" Andre Libenberg za "Fajnenšel tajms".
Uranijum je inače ruda koja je donosila najveću zaradu ove godine, sa skokom vrednosti od 70 odsto, kada je zabeležena najviša cena od 2007. godine.
Libenberg procenjuje da će cena uranijuma sa sadašnjih 81 dolar po funti (funta iznosi oko 450 grama) dostići čak 100 dolara po funti sledeće godine.
Peking ima za cilj samoodrživost na temu nuklearnog goriva – plan je da trećinu potreba pokrije proizvodnjom u zemlji, drugu trećinu ulaganjem u strane rudnike, a ostatak kupi na tržištu.
Kineska nacionalna korporacija za uranijum i podružnica CGNPC-a – "Čajna dženeral nuklear pauer grup" – već su preuzeli udeo u rudnicima širom Nigera, Namibije i Kazahstana, dok CNNC gradi skladište u Sinđangu pored granice s Kazahstanom koje će služiti kao glavni centar trgovanja uranijumom.
Libenberg je upozorio da kineska kupovina uranijuma pojačava problem koji Zapad ima jer se oslanjao na Rusiju, koja kontroliše skoro 50 odsto globalnih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma.
Po njegovim rečima, ako Rusija prekine isporuke nuklearnog goriva na Zapad, onda će se komunalna preduzeća suočiti s moguće petogodišnjim prekidom rada jer je toliko vremena potrebno za izgradnju lanca snabdevanja koji ne zavisi od Moskve.
Jagma za uranijumom je najpre posledica popularnosti nuklearne energije nakon skoka cena energenata po uvođenju zapadnih sankcija Ruskoj Federaciji – mnoge vlade sveta odlučile su se na produžetak životnog veka nuklearki, ali razmatraju i izgradnju novih reaktora.
Burno tržište uranijuma dodatno će podstaći odluke na nedavno održanom klimatskom skupu KOP28 na kojem su se učesnici obavezali da će radi zaštite životne okoline, odnosno ublažavanja posledica korišćenja fosilnih goriva, utrostručiti nuklearne kapacitete do 2050. godine.
