Srbija dobila drugi izvor snabdevanja gasom: Rusija i dalje nezamenjiva

Srbija i Bugarska su završile projekat izgradnje gasovoda koji ima za cilj smanjenje oslanjanja na ruski gas, ali iako će interkonektor doprineti boljem snabdevanju, jasno je da Rusija za Srbiju ostaje najvažniji izvor gasa. Gasovod se proteže na 170 kilometara od Niša do periferije Sofije, glavnog grada Bugarske, sa godišnjim kapacitetom od 1,8 milijardi kubnih metara. Ta količina bi mogla da pokrije 60 odsto trenutne potrošnje Srbije, ali je za 2024. i svaku sledeću do 2026. ugovoreno tek po 400 miliona kubika gasa iz Azerbejdžana, što je dakle nešto više od 10 odsto godišnje potrošnje naše zemlje. 

Izgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska trebalo da omogući diversifikaciju izvora snabdevanja i da, kako to Zapad definiše, "oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa". Ipak, to podrazumeva kupovinu skupljeg tečnog prirodnog gasa (TNG), koji do grčke luke, stiže tankerima i iz Katara, Norveške ili Amerike, a potom se mora pretvoriti iz tečnog u gasno stanje da bi se transportovao gasovodom.

Bugarima uvek dobro: Uveli namet na ruski gas, a sada će nam preko njih stizati skuplji iz SAD

Prema podacima Ministarstva energetike, prirodni gas u Srbiji se proizvodi iz 78 bušotina i naša zemlja može da zadovolji samo 10 odsto potreba iz domaće proizvodnje, dok sve ostalo uvozi. Tokom 2022. godine, Srbija je uvezla nešto više od 2,7 milijardi kubnih metara gasa iz Rusije.

Cena pod velom tajne 

Prošle godine je potpisala trogodišnji sporazum sa Rusijom oko nastavka isporuke gasa i ceni po kojoj će ga kupovati. Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je za RTS da očekuje da će za Srbiju cena ruskog gasa od sledeće godine biti snižena sa 470 na 420 dolara za 1.000 kubnih metara.

Koliko će Srbiju koštati gas iz Azerbejdžana - za sada je tajna, jer se spominje samo ugovor od 400 miliona kubika, ali ne i cena.

Ministarka energetike Dubravka Đedović je izjavila da sve projekcije govore da će potrebe Srbije za prirodnim gasom tokom ove decenije rasti, odnosno da se očekuje da se ukupna potrošnja gasa poveća sa oko tri milijarde kubnih metara gasa u 2022. godini na oko četiri milijarde kubnih metara do 2030. godine.

Prema njenim rečima, ovaj gasovod je od velikog međunarodnog značaja i Srbija dobija važnu tranzitnu poziciju na gasnoj mapi Evrope.

Srbija, inače, kako je otkrila ministarka, ne planira ovom trasom da doprema gas samo za svoje potrošače, već i da bude tranzit za druge evropske zemlje.

To onda znači, da će se i dalje oslanjati velikim delom na ruski gas, jer u najoptimističnijem scenariju iz ovog pravca može da nam stigne oko 60 odsto trenutnih godišnjih potreba gasa.

"Sa milijardu i 800 miliona kubika gasa, koliki je kapacitet ovog gasovoda, ćemo moći da dodatno snabdevamo odnosno pomažemo i snabdevanje zemalja centralne i istočne Evrope. Kapacitet gasovoda će potencijalno moći da se poveća na 3,2 milijarde što je veoma bitno s obzirom da će se naše potrebe za gasom značajno povećati do kraja decenije", rekla je ministarka.

Glavobolja za EU: Bugarsko-turski sporazum otvara vrata za ruski gas

Cilj Azerbejdžana je da udvostruči izvoz prirodnog gasa u Evropu, iako tek treba da obezbedi dugoročne prodajne ugovore koji su mu potrebni da bi finansirao povećanje svoje proizvodnje. "Blumberg" piše da će izvoz gasa iz Kaspijskog mora u Evropu ove godine  porasti na 12 milijardi kubnih metara sa 8 milijardi kubnih metara u 2021. godini.

Azerbejdžan, koji je počeo da prodaje gas Evropi 2020. godine, dogovorio se prošle godine sa Evropskom komisijom da poveća svoje količine na 20 milijardi kubnih metara u narednih pet godina.

Njemu se obratilo više od 10 evropskih zemalja za gas nakon početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine, ali razgovori nisu daleko odmakli. Srbija će biti sedma evropska zemlja koja će dobiti azerbejdžanski gas. Državna energetska kompanija "Sokar" dogovorila je u novembru da naredne godine u Srbiju izvozi čak 400 miliona kubnih metara gasa.

Količine gasa koje će stizati preko ove interkonekcije su simbolične ako se uporede količine koje su bile predviđene Južnim tokom, čija je izgradnja obustavljena 2014. zbog pritiska Brisela i Vašingtona.

Odustajanje od Južnog toka nanelo štetu Srbiji

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas kaže za RT Balkan da je odustajanje od tog projekta nanelo štetu i našoj zemlji, jer je Srbija trebalo da bude čvorište za snabdevanje regiona.

"Krajem 2012, procenjivalo se da će naša zemlja posle njegove izgradnje imati prihod od tranzitnih taksi od oko pola milijarde evra. Sofija je pod pritiskom SAD i EU odustala, a projekat je 2014. obustavljen. Zamenio ga je 'Turski tok' koji ima dva gasovoda po 15,75 milijardi kubika. Jedan je namenjen za snabdevanje Turske, a drugi – 'Balkanski tok', za jugoistočnu Evropu, kojom gas stiže i do Srbije", objašnjava Vuletić.

On napominje da je Srbija imala aranžman vezan za 'Južni tok' i da je trebalo da se kroz njega obezbedi 65 milijardi kubika gasa, koji bi išao preko naše teritorije.

"Mi trošimo daleko manje, ali za nas bi bile značajne te količine, jer bismo od tranzitnih taksi mogli da zaradimo. Bugari su na nagovor Amerikanaca 'minirali' ideju o 'Južnom toku'. Trebalo je da se nađe drugi način da se izvede taj projekat i uspeli smo preko takozvanog 'Turskog toka', odnosno 'Balkanskog toka'. Sa realizacijom gasnog čvorišta u Turskoj koje je u planu Srbija bi dobila šansu da ipak bude tranzitna zemlja sa transport gasa ka Mađarskoj, Austriji i drugim članicama EU", smatra Vuletić.

Dok se to ne desi, međutim, Evropska unija sve čini da podstakne i zemlje van EU da se odreknu ruskog gasa, pa ona najvećim delom finansira interkonektore u Srbiji, Bugarskoj i Grčkoj pokrenula je i najvećim delom finansirala Evropska unija. 

Rekli pa porekli: Holandija i dalje kupuje ruski gas

Međunarodna agencija za energetiku (IAE) je ranije objavila da su zemlje Evropske unije u pokušaju da smanje zavisnost od ruskih energenata prošle godine zabeležile istorijski nisku potrošnju gasa, ali da su za gas, koji su kupovale iz drugih izvora, morale da izdvoje tri puta više sredstava nego 2021. kada su im najveće količine stizale iz Rusije.

Potražnja gasa u EU smanjena je za 13 odsto, što je najveći pad u potražnji ikada zabeležen, ali je za njega plaćeno ukupno 390 milijardi dolara – značajno više nego prethodne godine, kada je za više gasa potrošeno mnogo manje novca: 120 milijardi dolara.

Nemačka je, na primer, potrošila 15 odsto gasa manje ove godine u odnosu na prošlu. A cenu te "uštede" najbolje zna njena posrnula privreda.