Ekonomija
Raste prodaja automobila: I dalje najtraženiji polovnjaci i to "punoletni"
Predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Aleksandra Đurđević kaže da se tržište automobila oporavlja, ali da to i dalje ide sporo
Prodaja novih automobila u Srbiji je porasla ove godine, ali i dalje nije dostignut nivo pre pandemije. U kupovini električnih automobila kaskamo za Evropom, ali su naši vozači više zainteresovani za hibride.
Predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Aleksandra Đurđević kaže da se tržište automobila oporavlja, ali da to i dalje ide sporo.
"Ove godine je prodato nešto više od 23.100 vozila i to je 10 odsto više nego prethodne godine. Taj rast je u redu, međutim i dalje mi nismo dostigli period pre pandemije 2019. godine. Zaostajemo nekih pet odsto za Evropom", rekla je Đurđević.
U Srbiji je do kraja novembra najviše automobila prodala "Škoda", nešto više od 5.000 vozila, a potom "Tojota" sa nešto manje od 2.000 vozila, pa slede "Hjundai", "Folksvagen", "Dačija" i "Reno".
Đurđević dodaje da se u Srbiji i dalje najviše prodaju benzinci (52 odsto). Povećana je prodaja hibridnih automobila (23 odsto), dok su automobili sa dizel motorom pali na treće mesto (19 odsto).
"Možemo reći da Evropa ima još niži procenat i učešće dizela, oko 13 odsto", kaže Đurđević.
Smatra da je u Srbiji prodaja hibridnih vozila povećana zbog subvencija koje država daje. Zato je, dodaje, neophodno fokusirati se na povećanje prodaje električnih automobila.
"Subvencije postoje od 2020. godine i iznose 5.000 evra za električna vozila, 3.500 za plag-in hibride, to su hibridi koji se uključuju na struju, i 2.500 za standardne hibride. I to je nešto što je svakako, pored infrastrukture, glavni oslonac prodaje", kaže Đurđević i napominje da ima najava da će budžet za subvencije biti smanjen, što ne bi pogodovalo nastavku trenda rasta prodaje.
Za povećanje broja električnih automobila bitna je i infrastruktura. Za sada u Srbiji ima oko 120 punjača.
Subvencije za reciklažu
Od ukupnog broja prodatih automobila u 2023. godini, 83 odsto su polovni automobili. Zabrinjava to što više od 80 odsto uvezenih čine vozila starija od 2005. godine proizvodnje, koja imaju Euro 3 i Euro 4 standard.
"Imamo takođe najave da će već od 1. januara sledeće godine biti zabranjen uvoz ovakvih vozila i to je prvi korak prema toj zelenoj agendi, tačnije prema tome da nam život postane lepši i da naš vazduh postane čistiji, jer možemo pričati o subvencijama za električna i elektrifikovana vozila, ali ukoliko se ne spreči uvoz vozila koja su zabranjena za uvoz u bilo koju drugu evropsku zemlju, ako ne učinimo isto, imaćemo veliki problem sa kvalitetom vazduha", ističe Đurđević.
Dodaje da je najavljeno da će se problem starih automobila rešiti subvencijama za reciklažu.
"Da Euro 1, Euro 2, Euro 3 vozila dobiju subvenciju od 2.100 evra za reciklažu, tako da je to svakako dodatan motiv, uz tu zabranu uvoza, da ljudi menjaju svoje automobile za čistije i za bezbednije, jer nije samo više stvar čistoće vazduha, već i više bezbednosti u saobraćaju. Ta vozila su nebezbedna i verovatno smo poslednje mesto u Evropi gde je dozvoljen takav uvoz", ističe Đurđević.
Na pitanje da li je kraj godine dobar period da se po povoljnijoj ceni kupi nov automobil, budući da će se 2023. voditi kao godina proizvodnje, Đurđević kaže da ne očekuje rasprodaju i akcije.
