Loša vest za Evropu: Kina i Katar potpisali dugoročni ugovor o tečnom gasu
Kina je sa Katarom potpisala sporazum o kupovini tečnog prirodnog gasa (LNG) u vrednosti od 60 milijardi dolara.
Sporazum podrazumeva da će "Katar enerdži" kineskoj nacionalnoj energetskoj kompaniji "Sinopek" slati četiri miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje u periodu od 27 godina, počevši od 2026. godine.
To predstavlja najdugoročniji sporazum o nabavci LNG-a koji je Kina do sada potpisala, napominje "Blumberg".
Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji od početka vojne operacije u Ukrajini doprinele su vrtoglavom rastu cena gasa, ali i učinile da konkurencija pri kupovini LNG-a postane još intenzivnija, budući da je ostatak svetskog tržišta tog energenta opterećen skoro do maksimuma, te da se globalna proizvodnja neće povećavati pre 2026. godine.
Evropi su potrebne ogromne količine LNG-a ne bi li uspela u nameri da njime zameni ruski gas iz gasovoda koji je činio skoro 40% uvoza tog energenta na Starom kontinentu.
Za razliku od Kine, međutim, Evropa se nije odvažila na potpisivanje dugoročnih sporazuma o uvozu LNG-a sa Katarom.
Učvršćivanje "izvrsnih bilateralnih odnosa"
Kineski uvoz LNG-a je ove godine opao zbog striktnih antikovid mera, ali se očekuje da će potrošnja u Kini ponovo početi da raste 2023. godine i da će se taj rast nastaviti tokom cele naredne decenije.
Gas za "Sinopek" dolaziće iz istočne ekspanzije gasnog nalazišta "Severno polje" koje Katar deli sa Iranom. Ocenjuje se da će ekspanzija "Severnog polja" koštati Katar i investitore "Šel" i "Ekson mobil" skoro 30 milijardi dolara.
Katar ulaže još okvirno 15 milijardi dolara u proširenje "Severnog polja" na jugu. To će povećati kapacitet proizvodnje LNG-a zemlje na 126 miliona tona, dok se očekuje da će taj projekat biti završen do 2027. godine.
Šef "Katar enerdži" i ministar energetike Katara Sad el Kabi izjavio je da će sporazum sa kineskom kompanijom "dodatno učvrstiti izvrsne bilateralne odnose" te dve zemlje i "pomoći Kini da zadovolji svoje rastuće energetske potrebe".
Kina je takođe nastavila da povećava uvoz ruskih energenata, pa je tako vrednost nabavke prirodnog gasa, uglja, sirove nafte i naftnih derivata porasla na skoro 60 milijardi dolara od početka rusko-ukrajinskog sukoba, dok je prošle godine iznosila oko 35 milijardi dolara.
