Ekonomija
Nova pravila o poslednjoj penziji u slučaju smrti korisnika: Jedan deo se odnosi i na banke
Predsednik Sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost" Miloš Grabundžija kaže da su sindikati inicirali izmene zakona i da je dobra vest da je konačno počela primena
U slučaju smrti penzionera, iznosi poslednje penzije i novčane naknade koji pripadaju njegovim naslednicima obračunavaće se do poslednjeg dana u mesecu u kojem je korisnik umro. To znači da će im pripasti cela penzija, a ne kao do sada, proporcionalni deo do dana smrti korisnika.
To je omogućeno izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO) koji je stupio na snagu 15. septembra prošle godine, a primenjuje se od 1. januara ove godine. Ove izmene tražili su predstavnici penzionera, jer se ranije dešavalo da PIO fond uplati celu penziju, a da porodica posle mora da vraća deo koji je "legao" na račun, a koji im do sada nije pripadao po zakonu ili da banke skinu rate kredita, iako je po zakonu taj novac porodica trebalo da vrati PIO fondu.
Predsednik Sindikata penzionera Srbije "Nezavisnost" Miloš Grabundžija kaže da su sindikati inicirali izmene zakona i da je dobra vest da je konačno počela primena.
"Ako neko premine 10. marta, naslednicima je pripadala samo trećina penzije, ali bi PIO fond uplatio ceo iznos, jer je čovek bio živ u trenutku isplate penzije, i onda je porodica morala da vraća novac koji im je uplaćen. To je bilo komlikovano i za PIO fond i za naslednike", kaže Grabundžija.
Niko ne sme da "namiruje dug" od poslednje penzije
Novina je i da banke i poverioci neće smeti da "skidaju" rate, ukoliko je penzioner bio dužan u trenutku smrti, sve dok se ne završi ostavinska rasprava.
U Fondu PIO kažu da će za korisnike prava koji su preminuli počev od 1. januara ove godine, od banaka i poverilaca tražiti povraćaj iznosa penzija i novčanih naknada koji korisniku ne pripadaju nakon poslednjeg dana u mesecu u kojem je preminuo.
Pojašnjavaju da je, u skladu sa navedenim izmenama, banka obavezna da iznose penzija, odnosno novčane naknade koji su isplaćeni nakon poslednjeg dana u mesecu u kojem je penzioner preminuo, vrati Fondu na njegov zahtev i ne može iz tih iznosa namirivati svoja potraživanja koja eventualno ima prema korisniku prava. Isto važi i za poverioce kojima su uplaćena sredstva nakon poslednjeg dana u mesecu u kojem je korisnik preminuo, po osnovu realizacije obustave od penzije.
To znači da banka ili neka firma, ako je penzioner kupovao na administrativnu zabranu, neće smeti iz tih para da se namiruje, nego mora da ostane cela penzija koja ide naslednicima.
Promene i kod porodičnih penzija
U skladu sa ovom izmenom, menja se i član 111 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. On se odnosi na sticanje porodične penzije, posle smrti penzionera. Navodi se da se ona isplaćuje najranije od prvog dana narednog meseca po isteku meseca u kome je penzioner umro.
To, pojašnjavaju iz Fonda PIO, znači da će se u slučaju smrti penzionera, pravo na porodičnu penziju utvrditi i isplaćivati najranije od prvog dana narednog meseca po isteku meseca u kome je korisnik umro, pod uslovom da porodični penzioner nije u tom periodu u osiguranju.
Fond PIO je kao primer naveo da u slučaju da penzioner premine 15. marta 2024. godine, pravo na porodičnu penziju onima koji bi je dobili pripada najranije od 1. aprila. U Fondu PIO objašnjavaju da će se ovim izmenama zakona rešiti problem naplate više isplaćenih iznosa penzije nakon smrti penzionera, a porodice preminulih korisnika neće biti oštećene.
