Kako je Nemačka stala: Ekonomski zastoj nekada najmoćnije sile Evrope

Nemačka je novu godinu dočekala sa ulicama Berlina prepunim traktora i farmera koji protestovali protiv predloženih budžetskih rezova. Potom su mašinovođe zaustavile vozove zahtevajući bolju platu, što je dovelo do kolapsa u zemlji.

Isto bi se moglo reći i za stanje nemačke privrede, piše "Njujork tajms". Prošle godine se smanjila za 0,3 procenta, pokazali su zvanični podaci, što je čini najvećom ekonomijom sa najsporijim rastom u grupi 20 zemalja koje koriste evro. Industrijska proizvodnja ppada pet meseci zaredom.

"Ekonomija u Nemačkoj je u zastoju", rekao je Zigfrid Rusvurm, predsednik Saveza nemačkih industrija, pa je dodao: "Ne vidimo nikakve šanse za brzi oporavak 2024."

Nemačka je decenijama bila glavni pokretač ekonomskog rasta Evrope, postavši industrijska sila poznata po ogromnim fabrikama i finom inženjeringu. Sada njeni proizvođači automobila moraju da se takmiče sa relativno jeftinim električnim automobilima iz Kine i sa Sjedinjenim Državama u privlačenju tehnoloških giganata. Sve je jasnije, navodi list, da Nemačka nije uspela da učini svoju industriju fleksibilnijom i digitalno pismenom kako bi ostala konkurentna.

U međuvremenu, sa krahom privrede vlada je prošle godine bila skoro paralizovana sukobima tri stranke koje čine koaliciju kancelara Olafa Šolca. Zatim je usledila budžetska kriza u novembru, što je izazvalo dodatni pad popularnosti vlade.

Najgori rezultati najveće evropske ekonomije: Nemačka u recesiji

Mnogi od tih sporova bili su oko toga kako popuniti prazninu od 17 milijardi evra u budžetu nakon što je najviši sud u zemlji u novembru odbacio prethodni plan potrošnje. Tu odluku je donela takozvana kočnica duga zemlje, zakon koji je sadržan u njenom Ustavu da bi javni deficit bio nizak.

Ali geopolitičke krize i nova industrijska rivalstva oslabili su potražnju za proizvodima nemačke proizvodnje u inostranstvu. Nemačka se obogatila poslednjih decenija prodajući svoju robu svetu, stvarajući trgovinski suficit koji je zaoštrio veze sa Sjedinjenim Državama.

Ograničenja zaduživanja sprečavaju vladu da ulaže preko potrebne investicije u javnu infrastrukturu, od škola i javne uprave do železnice i energetskih mreža.

Kada je kočnica duga upisana u Ustav, niko nije do kraja razmislio šta bi to moglo da znači u ozbiljnoj krizi, taj nedostatak manevarskog prostora, kaže vladina savetnica Monika Šnicer.

Šnicer, koja je na čelu Nemačkog saveta ekonomskih eksperata, je među ekonomistima koji pozivaju zakonodavce da prilagode mehanizam. Ali to bi značilo promenu Ustava, za šta je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, što podrazumeva nivo saradnje opozicije i vlasti koji je nezamisliv u sadašnjem političkom okruženju.

To znači da će se Nemci u ovoj i narednoj godini, naći suočeni sa rezovima državne potrošnje, što će uticati na niz subvencija od poljoprivrednika do filmskih stvaraoca. Putnici će se suočiti sa novim porezom na avio karte. Podsticaji za solarnu energiju i električna vozila biće smanjeni. Novac za poboljšanje železničkih veza će takođe biti smanjen.

Ekonomisti su upozorili da će se ograničavanjem potrošnje umesto povećanja poreza - potez kojem se žestoko protive Slobodne demokrate, najmanja stranka u Šolcovoj koaliciji, ali ona koja kontroliše ministarstvo finansija - dodatno otežati "život" privredi.

Smanjenje potrošnje nije moglo doći u gorem trenutku za posrnulu nemačku ekonomiju. Tri vodeća ekonomska instituta u zemlji morala su da smanje svoje prognoze ekonomskog rasta za 2024. na između 0,6 i 0,9 odsto, u odnosu na raspon od 1,1 do 1,4 odsto predviđen u septembru.

U okviru Grupe 20, koja uključuje razvijene i ekonomije u razvoju iz celog sveta, očekuje se da će Nemačka biti na dnu, a samo Argentina će videti slabiji rast predviđen za ovu godinu, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

Usporavanje rasta u Kini odjeknulo je i u Nemačkoj. Iako je kineska ekonomija porasla za 5,2 odsto 2023. godine, ona prolazi kroz značajne promene jer čelnici zemlje pokušavaju da je odviknu od imovine i izgradnje, dugih stubova rasta.

Nije sve negativno, kažu ekonomisti. Dvocifrena inflacija je u decembru pala na 3,8 odsto, a očekuje se da će visoke kamatne stope početi da popuštaju kasnije ove godine. To bi, zajedno sa povećanjem plata dobijenih nakon protesta, moglo da podstakne nemačke potrošače da troše više, iako tu postoji rizik da podstaknu dalju inflaciju.

Naš izbor

Dan kada je Nemačka stala: Kako su protesti i štrajkovi paralisali najveću ekonomiju EU

To, navodi "Njujork tajms" neće biti dovoljno da se reše strukturni problemi Nemačke. Jedan je nedostatak domaćih izvora energenata: zemlja se oslanja na uvoz da bi održala industrije koje su decenijama činile kičmu njene ekonomije. To uključuje proizvodnju automobila, čelika i hemijsku industriju, koja je saopštila da je prošle godine proizvodnja pala za 11 odsto.

Sve u svemu, nemački industrijski sektor se bori ne samo sa visokom cenom energenata, već i sa tranzicijom u budućnost koja je okretnija i digitalnija. Planovi za digitalizaciju cenjene, ali "drvene" birokratije u zemlji, koja vuče korene iz Pruske iz 19. veka, uglavnom su zaustavljeni prošle godine.

Zemlja nije uspela da postigne svoj cilj, postavljen 2017. godine, da zahteva od svih javnih kancelarija da ponude digitalne usluge do kraja 2022. Ta infrastruktura zaostaje za ostatkom Evropske unije, gde je u proseku 56 odsto domova povezano na optičku mrežu u poređenju sa 19 procenata nemačkih domova.

U privatnom sektoru, kompanije se žale da količina papirologije koja je potrebna za izgradnju ili proširenje ometa rast i razvoj.

Nemačka je nedavno pokazala da može brzo da se kreće kada nema izbora. Nakon što je Rusija prekinula dotok prirodnog gasa 2022. godine, vlada je odobrila nabavku i izgradnju nekoliko terminala za dopremanje tečnog prirodnog gasa (LNG).

U roku od nekoliko meseci, Nemačka je uspela da napuni skladišta prirodnog gasa do vrha dok je ohrabrivala kompanije i potrošače da štede gorivo.

Ekonomisti su se raspravljali oko mudrosti trošenja ogromnih količina novca da bi se privukle kompanije sa dubokim džepom, koje same po sebi vrede milijarde. Ali ideja da su takve firme potrebne da pomognu da se nemačka industrija uvede u 21. vek nije upitna.

"Nemci treba da razmisle o tome kakvu ekonomiju žele", kaže Samder Tordoir, ekonomista Centra za evropske reforme.