Ekonomija
Srbija u 2027: Koliko će nas koštati "skok u budućnost"
Država planira da u ovaj projekat uloži oko 17,8 milijardi evra, što je na nivou jednogodišnjeg republičkog budžeta
Srbija bi u naredne tri godine trebalo da ubaci u petu brzinu, da bi na vreme uspela da se pripremi za "Skok u budućnost" koji je najavljen za 2027. godinu, kada će se u Beogradu održati svetska izložba Ekspo. Država planira da u ovaj projekat uloži oko 17,8 milijardi evra, što je na nivou jednogodišnjeg republičkog budžeta.
Stručnjaci kažu da je plan razvoja za period od 2024. do 2027. godine vrlo izazovan, ali da je ostvariv, iako na spisku, uz objekte neophodne za međunarodnu izložbu i smeštaj gostiju i infrastrukturne projekte, ima i onih koji u ovom trenutku ne deluju podjednako važni ili isplativi.
Ekonomisti napominju da će država morati da se zaduži da bi obezbedila sredstva za realizaciju projekta, uglavnom emitovanjem hartija od vrednosti, i ističu da je zbog toga važno da se pozajmljeni novac pametno iskoristi.
Predsednik Aleksandar Vučić je na predstavljanju projekta rekao da, javni dug ne sme nijednog momenta da bude blizu ili da pređe 60 odsto i da će Srbija držati svoje javne finansije pod kontrolom. On je izrazio uverenje da će Srbija 2027. godine, ukoliko bude bila uspešna i uradi sve što je zamišljeno, povećati svoj bruto domaći proizvod na 92,7 milijardi evra - što će biti za više nego tri puta bolji rezultat od onog koji je imala 2012. godine.
Isplati se samo ako se od jednog evra dobiju tri
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović kaže da je, generalno gledano, svaka javna investicija, a pogotovo ona koja je vezana za infrastrukturu jako dobra, ako se projektuje da na jedan evro ulaganja, odnosno zaduživanja, ta investicija može multiplikatorskim efektom dati tri evra. On smatra da nijedno zaduživanje nije veliko, ako imamo taj efekat.
"To je ona igra između zaduživanja i rasta BDP-a. Namera vlade je da se zaduži i da tako podstakne investicioni ciklus u javnom sektoru, koji će opet podstaći investicioni ciklus u privatnom sektoru. Bez toga ne može da poraste BDP, ni plate", kaže profesor Aćimović za RT Balkan.
On napominje da na spisku ima značajnih projekata i onih manje značajnih, čija je isplativost upitna, ali da su svakako najvažniji infrastrukturni projekti koji će pomoći u samom razvoju Beograda.
"Ekspo je samo povod da te infrastrukturne projekte sada završimo", kaže profesor Aćimović.
On ne očekuje probleme kada je u pitanju radna snaga i ističe da Srbija ima odličan inženjerski kadar koji može da realizuje tako kompleksne projekte.
U Surčinu niče novi grad
Ministar finansija Siniša Mali poručio je u nedelju, prilikom obilaska pripremnih radova na lokaciji u Surčinu na kojoj će biti izgrađen kompleks za Ekspo 2027, da će taj prostor postati najveće gradilište u ovom delu Evrope. On je istakao da do decembra 2026. godine moraju biti predati ključevi paviljona svim zemljama učesnicima manifestacije.
Kompleks za specijalnu izložbu će se prostirati na 250 hektara, a deo projekta je i izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, trafostanica, nove petlje, 10 kilometara bulevara i puteva. Osim sajamskog kompleksa, u Surčinu će biti izgrađen i rezidencijalni kompleks sa 1.500 stanova, novi akvatik centar za vodene sportove i novi nacionalni stadion.
Očekuje se da će na manifestaciji učestvovati više od 100 zemalja i da će doći oko tri miliona posetilaca. Najavljena je i izgradnja više od 100 hotela, a ministar finansija je rekao da će u okviru infrastrukturnih projekata biti izgrađen poslovni kompleks na železničkoj stanici "Prokop", dok će lokacija sadašnjeg Beogradskog sajma dobiti novi izgled, gde će biti izgrađene tri operske hale, pri čemu će Hala 1 biti sačuvana i postaće epicentar kulture. To je samo deo dugog spiska projekata čija je izgradnja planirana u naredne tri do četiri godine.
Najveći izazov - šta posle svetske izložbe?
Pitanje koje se neminovno nameće je koliko će Srbiju koštati "Skok u budućnost" i gde će nabaviti novac za njegovu realizaciju. Profesor na Univerzitetu "Singidunum" Nikola Stakić kaže za RT Balkan da ne očekuje probleme što se tiče finansiranja i da je u slučaju takvih projekata opravdano zadužiti se.
"To će biti iz domaćih ili međunarodnih izvora, pre svega emitovanjem obveznica. Ni radna snaga ne bi trebalo da bude problem, naročito ako zaživi zajedničko tržište kroz Otvoreni Balkan. Problem će možda biti organizacione ili logističke prirode, jer je to kompleksan projekat", kaže profesor Stakić.
On ukazuje da nemamo eksplicitne studije opravdanosti i izvodljivosti, ni kostbenefit analize investicija koje su direktno vezane za projekat, da bismo mogli da vidimo koliko će to doprineti ekonomskom razvoju i nakon što se završi svetska izložba. Profesor smatra da će najveći izazov biti kako opravdati taj nivo investicija na duži rok.
"Velike brojke koje se spominju, od 17 ili 18 milijardi nisu sve usko vezane za samu manifestaciju Ekspo. Izgradnja infrastrukture se uvek isplati, ali za izložbeni prostor i neke od objekata koji su u planu ipak treba videti, u periodu nakon Ekspa, za šta će se koristiti. Važno je da to ne postane "grad duhova", kako se kolokvijalno kaže i da ne ponovimo možda neke greške ili iskustva prethodnih domaćina Ekspa, koji su isto obilato ulagali u određene projekte, a koji posle same manifestacije nisu ubirali dodatne prihode, već su ostali zapušteni", kaže profesor Stakić.
On napominje da će najveći izazov biti kako opravdati taj nivo investicija na neki duži rok za objekte kao što su stadion, akvatik centar za vodene sportove i bilo koji drugi oblici sportske ili druge infrastrukture.
"Te objekte posle treba iskoristiti, i izračunati u predvidivom roku od pet do 15 godina, da mogu da nastave da ubiraju novac kako bi mogli da opravdaju sredstva koja su u njih uložena. Bazična infrastruktura neće biti problematična, jer će se tu stvoriti praktično jedan novi grad, ljudi će tu živeti, zapošljavati se i trošiti, biće bolja povezanost sa drugim delovima Beograda i to nije sporno", kaže profesor Nikola Stakić.
On napominje da sve što je vezano za Ekspo, podleže leks specijalisu, što znači da neće biti pribavljanja ponuda putem tendera.
"To je direktna pogodba, a to uvek otvara prostor za različita tumačenja, jer ipak putem tenderske ponude dobijate najbolju ponudu sa stanovišta cene i imate jednu dozu transparentnosti koja je jako bitna. Verovatno će to u ovom slučaju izostati, što ne mora nužno da znači da se neće potrošiti optimalna količina novca, ali to uvek stvara sumnju o obimu i svrsishodnosti tolikih investicija", ukazuje profesor Stakić.
