Ekonomija
Šta to ima Švedska a NATO nema: Zašto je Erdogan popustio baš sad
NATO sa ulaskom Švedske i Finske popunjava prostor – njegovo severno krilo na taj način je upotpunjeno, tj. u odnosu na Rusiju sada se ta zona dodira proširila, kaže istoričar Aleksandar Životić
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan potpisao je ratifikaciju o pristupanju Švedske NATO-u, čime je završeno 20 meseci dugo pregovaranje između dve države. Preostala je ratifikacija Mađarske.
Prve konkretne naznake da će Švedska posle 200 godina vojne neutralnosti promeniti svoje opredeljenje čuli smo u julu 2022, a sada se realizaciji toga značajno približilo.
Istoričar Aleksandar Životić u razgovoru za RTS ukazuje na to da se situacija na evropskom kopnu suštinski promenila onoga dana kada je počela ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini: samo nekoliko dana kasnije Finska i Švedska su najavile promenu svog tradicionalnog spoljnopolitičkog opredeljenja.
"To su zemlje sa dugom tradicijom neutralnosti. Švedska je više od 200 godina bila neutralna i njena neutralnost je bila u krugu onih neutralnosti koje možemo nazvati dobrovoljnim, dok je finska neutralnost bila, ipak, prinudnog karaktera i vezana je za sporazume nastale nakon Drugog svetskog rata, pošto je bila jedna od poraženih zemalja. Prosto je to bilo nametnuto pre svega od Sovjetskog Saveza i ona se trudila poslednjih decenija da izađe iz tog položaja", rekao je Životić.
Proces koji (ni)je dugo trajao
Kada je reč o pristupanju Švedske, proces nije trajao dugo, ako se uzme u obzir pristupanje nekih drugih država.
"Ako uzmete u obzir koliko su trajali pregovori, koliko je trajao proces pristupanja drugih zemalja, to zaista nije dugo. Dugo je zato što su ostale zemlje gotovo ekspresno, u najbržem mogućem procesu, odobrile to članstvo, a ostala je bila pre svega Turska", rekao je Životić.
Mnogi tvrde da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ovaj trenutak dobro iskoristio za svoju zemlju.
"Jedan od razloga zašto je ovaj proces trajao ovoliko je upravo što je turski predsednik nastojao pre svega da zaštiti interes i Turske, a i vlast koju on oličava kada su, prvo, u pitanju politički protivnici, a drugo, da popravi svoju poziciju odnosnu na Sjedinjene Američke Države koja je i te kako poljuljana u vreme prethodne administracije predsednika Trampa i da sada na kraju procesa bude otkočen taj zamrznuti proces vezan za nabavku lovačkih aviona F-16 u Sjedinjenim Američkim Državama", rekao je Erdogan.
Švedski "kišobran"
Životić ističe da Švedska dobija neku vrstu "kišobrana".
"Ako uzmete u obzir koliki je NATO, koliki je vojni potencijal tog saveza, kako je geografski raširen, Švedska sad dobija jedan vrlo važan strategijski oslonac i, što je za nju veoma važno, strategijsku dubinu", rekao je Životić.
Na drugoj strani, NATO sa ulaskom Švedske i Finske popunjava prostor – njegovo severno krilo na taj način je upotpunjeno, tj. u odnosu na Rusiju sada se ta zona dodira proširila.
"Na severu je granica između NATO-a i Rusije bila samo na krajnjem severu, dakle, gde se dodiruju Norveška i Rusija, sada duž oko 1.300 kilometara rusko-finske granice se otvara potencijalna zona dodira", ukazao je Životić.
Švedska vojska, brojčano gledano, nema veliku vojsku, oko 38.000 vojnika, međutim, reč je o modernoj vojsci, modernom ratnom vazduhoplovstvu i avionima koje sami proizvode.
"Švedska ima izuzetno jaku vojnoindustrijsku bazu. Ona ima vrlo razvijen sistem odbrane. To što vojska trenutno nije velikog broja, ne govori baš najreprezentativnije o njenoj vojnoj moći. Dakle, ta moć se pre svega ogleda u vojnoindustrijskom kompleksu. Ona donosi vrlo snažnu vazduhoplovnu industriju, zatim vrlo važnu proizvodnju različitih vozila, pre svega oklopnih vozila", naveo je Životić.
Podseća i da, kada je u pitanju pomoć Ukrajini, Švedska nosi izuzetno veliki značaj – švedski oklopni transporteri u velikom broju su već na ukrajinskom ratištu, a u poslednje vreme se govori i o mogućnosti isporuke švedskih aviona Ukrajini.
"Osim toga, Švedska je najavila i povećanje proizvodnje određenih sredstava naoružanja i vojne opreme, upravo za potrebe ukrajinske armije, ali i neke zajedničke projekte za jačanje vojnoindustrijskih potencijala Ukrajine", rekao je Životić.
I Švedska kao kandidat za članstvo će sa ostalim članicama učestvovati u najavljenoj NATO vežbi koja će okupiti 90.000 učesnika. Kako su zvaničnici NATO-a rekli, demonstriraće se sukob sa neprijateljem slične veličine. Iako nije zvanično rečeno, mediji širom sveta tumače da je u pitanju demonstracija odbrane od Rusije.
