Ekonomija
Da li će Evropa, posle ruskog, ostati i bez američkog gasa?
Američki prirodni gas, koji je do sada delovao kao sigurna, iako skuplja opcija, u potrazi za zamenom za ruski gas, postaje sve teže dostupan
Plan Evrope da se distancira od ruskog gasa, čini se da je pun rupa, jer EU, koja je zavisna od tuđeg energenta menja jedan rizik za drugi. Kritičari smatraju da je oslanjanje na američki tečni gas bila loša odluka i da je trebalo da se više posvete obnovljivim izvorima energije. Američki prirodni gas, koji je do sada delovao kao sigurna, iako skuplja opcija, da zameni količine koje su ranije stizale iz Rusije, postaje sve teže dostupan.
Bela kuća je u petak objavila odluku da zaustavi odobravanje novih izvoznih dozvola za tečni prirodni gas, ili LNG, usred reakcije birača koji su orijentisani na zaštitu životne sredine.
Ova pauza bi zapravo mogla biti još jedan udarac za ionako nestabilno snabdevanje starog kontinenta. Ranije je Ukrajina ponovo zapretila da od kraja 2024. godine, više neće produžavati ugovor o isporuci ruskog gasa evropskim zemljama preko njene teritorije, navodeći da postojeći ugovor do sada nije raskinut samo zbog evropskih partnera i zemalja koje nemaju alternativu za ruske energente. S obzirom na aktuelnu situaciju, kada su svi ostali gasovodi, a pre svih Severni tok, van upotrebe prekid tranzita preko Ukrajine praktično bi značio da Evropi preostaje jedino Turski tok.
"Blumberg" piše da, iako su SAD glavni saveznik G7 sa nenadmašnim ekonomskim uticajem i relativnom političkom stabilnošću, prevelika zavisnost čak i od prijateljske nacije nosi rizike.
Odluka Evrope da zameni ruski gas američkim LNG umesto čvršćeg okretanja ka obnovljivim izvorima znači da njena energetska bezbednost ostaje zavisna od faktora koji su daleko van njene kontrole, poput sezone uragana na Atlantiku ili političkih previranja u Vašingtonu.
Da bi nabavili gorivo koje je ključno za grejanje evropskih domova, proizvodnju energije i zadovoljenje potreba njene industrije, trgovci energijom sada moraju da uračunaju događaje u delovima sveta koji su hiljadama milja daleko.
Evropa je zamenila jedan potencijalni problem drugim, ostavljajući svoj energetski sistem ranjivim i izloženim spoljnim faktorima na koje ne može da utiče.
Podsetimo, administracija Džoa Bajdena je bila predusretljiva prema Evropi kada je odlučila da kazni Moskvu odustajanjem od ruskih energenata i obećala je da će zadovoljiti njihovu tražnju. Još se ne zna da li će nova odluka, sada primorati bilo koju kompaniju da trajno povuče svoje planove za izvoz gasa u EU.
"Blumberg" piše da bi Bajden, ako bude ponovo izabran, mogao da dozvoli da se proces nastavi, ukoliko sebi obezbedi ostanak na funkciji u naredne četiri godine.
Analitičar David Seduski smatra da bi ovo mogla da bude pauza u političke svrhe, da se smiri Bajdenovi birači uoči izbora, ali da će ova odluka "gotovo sigurno biti poništena", ako na vlast dođe republikanac, poput Donalda Trampa.
"Ipak, s obzirom na to da se tokom svog boravka u Beloj kući, Tramp pokazao voljnim da koristi taktiku trgovinskog rata kako bi progurao svoju politiku, posebno protiv Kine, nema garancije da će EU ostati podalje od nišana. Čak i ako se odlaganje dozvole završi kao samo kratkoročni problem, to je i dalje zaglušujući poziv na buđenje za evropske kupce da američki gas ne može izmaći američkoj politici", navodi "Blumberg".
Selidba proizvodnje u SAD udar za ekonomiju
Evropska komisija nije zabrinuta zbog sve veće zavisnosti od američkog LNG-a, jer zvaničnici smatraju da ne postoje isti nivoi političkih rizika kao kod Rusije. Ipak, mnogi smatraju da itekako postoje potencijalni izazovi zbog sve većeg oslanjanja na američki gas.
Na vrhuncu krize, francuski ministar finansija Bruno Le Mer okrivio je izvoznike LNG-a da koriste sukob Rusije i Ukrajine da podstaknu "američku ekonomsku dominaciju i slabljenje Evrope" i pozvao na uravnoteženije ekonomsko partnerstvo sa SAD. Zapadna Evropa se nije mnogo obazirala na upozorenje, uvozeći više LNG-a iz SAD prošle godine nego od ostalih osam najvećih dobavljača zajedno.
Što se Evropa više oslanja na SAD, to će biti teže potisnuti nesuglasice, u vezi sa cenama ali i politikom.
"Evropa rizikuje da zavisi od jednog dobavljača i da na kraju bude na milost i nemilost cenama koje postavlja", rekao je finansijski konsultant Ogan Kose.
Kada je prirodni gas, koji je nekada isporučen samo cevovodima, počeo da putuje svetom tankerima, transformisao je nekada lokalizovano tržište u globalnu robu. To nosi čitav niz nepredvidivih faktora. Bilo kakvi problemi u američkim TNG postrojenjima udaljenim okeanom, od neispravnog ventila do guste magle, mogu uticati na zalihe.
Stručnjaci upozoravaju da se Evropa previše oslanja na američki gas, a evropske kompanije počinju da osećaju opipljive efekte. Nemačka hemijska industrija, na primer, koja je prošle godine ostvarila prodaju od oko 230 milijardi evra (250 milijardi dolara), zaglibila je u dubokoj recesiji, delimično izazvanoj gubitkom jeftinog ruskog gasa, ključne sirovine za đubriva i izvora energije za tešku industriju.
"Ono što evropska hemijska industrija plaća za gas je skoro 3 do 4 puta više od onoga što plaća američki domaći kupac", ukazao je Ogan Kose, upoređujući cenu evropskih spot kupovina sa američkim fjučers cenama. On ukazuje da nemački industrijski giganti sada smanjuju radnu snagu i ulažu u proizvodnju u SAD, što bi moglo predstavljati mračnu sliku za najveću evropsku ekonomiju.
"Kada je jeftini ruski gas dolazio u Evropu, imalo je smisla držati hemijsko postrojenje blizu izvora potražnje, jer je to bilo profitabilno. Sada, sa skupljim uvezenim LNG, premeštanje ovih postrojenja na jeftine izvore prirodnog gasa ima više smisla, rekao je Kose.
Međunarodna agencija za energetiku (IAE) je ranije objavila da su zemlje Evropske unije u pokušaju da smanje zavisnost od ruskih energenata 2022. godine zabeležile istorijski nisku potrošnju gasa, ali da su za gas, koji su kupovale iz drugih izvora, morale da izdvoje tri puta više sredstava nego 2021. kada su im najveće količine stizale iz Rusije.
Potražnja gasa u EU smanjena je za 13 odsto, što je najveći pad u potražnji ikada zabeležen, ali je za njega plaćeno ukupno 390 milijardi dolara – značajno više nego prethodne godine, kada je za više gasa potrošeno mnogo manje novca: 120 milijardi dolara.
Nemačka je, na primer, potrošila 15 odsto gasa manje ove godine u odnosu na prošlu. A cenu te "uštede" najbolje zna njena posrnula industrija.
