Ekonomija
Hrvatske njive najjeftinije u EU: Hektar u Srbiji skuplji nego u osam država u Evropi
Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta na nivou Evropske unije bila je 10.578 evra
Hektar zemlje, od svih država Evropske unije, najlakše je kupiti u Hrvatskoj, gde u proseku košta oko 3.700 evra. Prosečna cena njive iste površine u Srbiji je duplo veća – 7.400 evra. Najnoviji podaci statističkog biroa Evropske unije "Eurostat" pokazuju da je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u 2022. godini na nivou EU bila 10.578 evra.
Najbliže Hrvatskoj po prosečnoj ceni po hektaru su Letonija sa 4.420 i Slovačka, gde je hektar koštao u proseku 4.790 evra. U Slovačkoj je bio 4.790 evra, dok je peta na listi najpovoljnijih zemalja Mađarska gde hektar zemlje u proseku košta 5.240 evra. U Bugarskoj i Rumuniji cena poljoprivrednog zemljišta je slična kao u Srbiji, u proseku 7.300, odnosno 8.000 evra.
Statističari su izračunali da je ubedljivo najveći prosečni trošak po hektaru na Malti, gde je bio vrtoglavih 232.230 evra, što odražava ograničenu dostupnost obradivog zemljišta i pritisak da se ono koristi i u druge svrhe, jer teško da postoji poljoprivredna kultura čiji bi se uzgoj isplatio na zemljištu za koje je potrebno izdvojiti toliko novca.
Posle Malte, po ceni obradive zemlje u vrhu liste su Holandija sa 85.431 evra po hektaru, Luksemburg sa 42.720 i Irska 38.013 evra. Slovenija je 2022. godine zauzela peto mesto na listi zemalja sa najskupljim poljoprivrednim zemljištem. Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta za celu zemlju bila je pretprošle godine 23.282 evra, od čega u istočnoj Sloveniji 20.075 evra, a u zapadnoj 39.494 evra.
U Grčkoj, Češkoj, Poljskoj i Španiji cena se kretala oko evropskog proseka, prema tabelama zavoda za statistiku. Evrostat nije imao podatke o ceni hektara u Belgiji, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Portugalu i na Kipru.
U agencijama za nekretnine kažu da su za kupovinu njiva u Srbiji najviše zainteresovani ratari koji žele da prošire svoje posede, ali da ima i onih koji žele da višak novca investiraju u zemlju. S druge strane, vlasnici poljoprivrednog zemljišta najteže se odlučuju za prodaju ovog tipa nepokretnosti.
Nedovoljna ponuda i velika potražnja zato dižu cenu, pa je u poslednje tri godine hektar u proseku poskupeo sa 6.100 na 7.400 evra. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) cene se kreću u širokom rasponu od ispod 300 evra, pa sve do više od 37.000 evra po hektaru, u zavisnosti od dela Srbije u kojem se njiva nalazi.
Kupovina zemljišta dobra investicija
Prema podacima RGZ najviše cene su bile na na teritoriji Južnobačkog okruga, a najniže u Topličkom okrugu. Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prvom polugodištu 2023. godine prometovano je u opštini Vršac (KO Pavliš) po ceni od čak 1.850.496 evra.
"Na osnovu ponude koja se nalazi na našem sajtu može se reći da postoji interesovanje i potreba za ovom vrstom nepokretnosti. Trenutno imamo više od 7.000 oglasa za prodaju placeva u Srbiji. Postoje tri vrste placeva koji se oglašavaju – građevinsko, poljoprivredno i industrijsko zemljište. Cene variraju u zavisnosti od lokacije, infrastrukture, tipa zemljišta kao i veličine placa. Najviše se oglašava građevinsko zemljište (4.097 oglasa), potom sledi poljoprivredno (953 oglasa), a najmanje industrijsko (oko 50 oglasa )", kaže za RT Balkan Aleksandra Mihajlović sa specijalizovanog sajta za oglašavanje nekretnina 4zida.
Ona napominje da je kupovina zemljišta u ovom trenutku dobra investicija, jer su procene da će u budućnosti cene biti sve veće.
"Kada je u pitanju građevinsko zemljište najbolje je investirati tamo gde se radi ili planira neka infrastruktura, novi putevi. Na primer ulaganje u zemljište u Surčinu će se u budućnosti izuzetno isplatiti, jer stručnjaci predviđaju da cene kvadrata i zemljišta u ovom delu Beograda mogu samo da rastu zbog odlične infrastrukture, blizine auto-puta kao i najavljenih investicija", kaže Aleksandra Mihajlović.
Cene placeva u Surčinu se sada kreću od 2.500 do 20.000 evra po aru. Takođe vlada interesovanje i za placeve u Sopotu, Ovči, Barajevu, Fruškoj gori, Slankamenu, Vrdniku.
"Iako je naše istraživanje, koje smo sproveli krajem prošle godine među agencijama za nekretnine, pokazalo da je u odnosu na period korona virusa u 2023. godini bilo smanjeno interesovanje i da se beleži pad kupovine vikendica, zemljišta i placeva, i dalje je veliki broj onih koji žele da imaju svoje parče zemlje van grada, da imaju vikendicu i mesto gde mogu da se odmaraju tokom godine", kaže Aleksandra Mihajlović.
Zakup 200 evra po hektaru
Na nivou EU, prosečna cena zakupa obradivog poljoprivrednog zemljišta i pašnjaka iznosila je 199 evra po hektaru 2022. godine. Među zemljama EU čiji su podaci bili dostupni "Eurostatu", najjeftiniji zakup bio je u Slovačkoj, gde je u proseku trebalo izdvojiti 57 evra po hektaru. Blizu je i Hrvatska, sa prosečnom cenom zakupa od 74 evra po hektaru.
Najveća zakupnina 2022. plaćena je u Holandiji, u proseku 843 evra po hektaru. U Mađarskoj i Litvaniji prosečna cena zakupa bila je skoro jednaka proseku EU. Statističari nisu imali podatke o cenama zakupa za Belgiju, Kipar, Nemačku, Italiju, Poljsku i Rumuniju.
