Ekonomija
Srbija prošle godine ostvarila rekordan prihod od turizma: Stranci pune državnu kasu
Osim po deviznom prilivu od turizma, prošla godina je bila rekordna i po investicijama, ali i po broju turista iz inostranstva
Srbija je prošle godine od stranih turista zaradila oko 2,56 milijardi evra, što je za oko 80 odsto više u odnosu na period pre pandemije. Time je naša zemlja, prema najnovijem izveštaju turističkog barometra Ujedinjenih nacija, izbila na prvo mesto među destinacijama u svetu koje su zabeležile najveću stopu rasta prihoda od stranih turista u odnosu na 2019. godinu.
Prema podacima Ministarstva omladine i turizma, u 2020. godini je usled ograničenja putovanja na svetskom nivou koje je nametnula pandemija, prihod od stranih gostiju u Srbiji pao na milijardu evra, oporavak je počeo 2021. godine, kada je prihod porastao na 1,6 milijardi evra, a 2022. godine je bio 2,47 milijarde evra.
Osim po deviznom prilivu, prošla godina je bila rekordna i po investicijama, ali i po broju turista iz inostranstva. Prvi put je zabeležen veći broj dolazaka stranih turista u odnosu na domaće.
Državni sekretar u Ministarstvu turizma Uroš Kandić kaže za RT Balkan da je protekla godina je bila rekordna po ključnim parametrima koji su od značaja za celu turističku privredu.
"Ostvaren je prihod od stranih turista u iznosu od 2,56 milijardi evra, što je za 3,4 odsto više nego rekordne 2022. godine. Godina za nama je protekla u znaku stranih turista, zabeležen je 2,1 milion stranih gostiju. To je uticalo da broj stranih turista pređe broj domaćih, što govori u prilog atraktivnosti Srbije kao destinacije", navodi Uroš Kandić.
Državni sekretar kaže da je Srbija značajno povećala ulaganja u turizmu, sa posebnim fokusom na kapitalna ulaganja u regionu Podunavlja koja su u fazi realizacije, a ove godine se očekuju i nove investicije.
"Nema dileme da će u narednom periodu EKSPO biti ključni okidač za povećanje broja turista, što će podstaći tražnju za smeštajnim kapacitetima visoke kategorije. Verujemo da će veliki broj hotela iskoristiti mogućnost za dobijanje državne pomoći za proširenje ili adaptaciju svojih objekata i da će za tri – četiri godine ponuda i kvalitet usluge biti značajno unapređeni", kaže Uroš Kandić.
Najbrže rastuće tržište u prošloj godini je bilo kinesko sa povećanjem broja dolazaka za 180 odsto, a uzlazni trend turističkog prometa je prisutan i sa ostalih prioritetnih tržišta, pre svega iz zemalja okruženja.
"Računamo na dalji rast broja turista sa svih ključnih tržišta, a to su pre svega, zemlje regiona, kao i Turska, Rusija, Nemačka i Kina. Kinesko tržište je prioritet budući da su dolasci još uvek u fazi oporavka, a noćenja su prevazišla rekordnu 2019. godinu. Priliku za dalji rast broja kineskih turista vidimo i u planovima 'Er Srbije' koji su usmereni ka rastu broja direktnih letova između Srbije i Kine čim se steknu odgovarajući uslovi", smatra Kandić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 2022. godine je u Srbiji boravilo 3.869.235 turista, odnosno skoro pola miliona turista više nego 2019. godine, kad ih je bilo 3.430.522.
U prethodnoj deceniji broj noćenja stranih gostiju povećan je skoro tri puta, a u periodu od 2012. do 2022. godine udeo stranih gostiju u ukupnim noćenjima porastao je sa 27 na 40 odsto.
"Renesansa srpskog hotelijerstva"
Direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES), Georgi Genov kaže za RT Balkan da se od 2015. godine svake godine beleži rast broja turista od oko 15 odsto i da je jedini izuzetak bila 2020. godina, zbog korone.
"Popunjenost soba u hotelima u Beogradu je oko 80 odsto u toku godine, što je izuzetno dobro. Isti slučaj je i sa planinskim centrima. Stalno se grade novi hoteli, ranije je bilo 15 do 20 hotela godišnje, ali za EKSPO se očekuje otvaranje velikog broja smeštajnih jedinica. Sada će i najavljena pomoć od 20 odsto, značajno doprineti da investitori grade i veće hotele po Beogradu. Očekujemo da se izgrade objekti sa najmanje 3.000 do 5.000 novih smeštajnih jedinica u naredne tri godine", kaže Georgi Genov.
On smatra da su za dobre rezultati postignuti zahvaljujući velikim ulaganjima u izgradnju hotela i dodaje da je hotelijerstvo u Beogradu doživelo renesansu. Navodi da trenutno imamo 440 hotela sa 4 i pet zvezdica i da u njima odseda najviše gostiju.
"Procvat u hotelskoj industriji je vidljiv sa aspekta povećanja smeštajnih kapaciteta i kvaliteta samih objekata. Pored toga što je u poslednjih deset godina broj hotela u Srbiji porastao za 120, a u proteklih pet godina za 50, najznačajniji efekat postignut je u podizanju kvaliteta smeštajnih kapaciteta", kaže Genov.
On napominje da se povećava i broj dana koliko gosti ostaju na destinacijama u Srbiji i kaže da je ranije presudna bila dobra hrana, ali da sada ima sve više sadržaja koji su strancima interesantni, poput muzeja, manastira i izleta u unutrašnjosti.
"Vaučeri zadržali dva miliona domaćih gostiju"
Razvoju turizma doprineli su i vaučeri za odmor u Srbiji za šta je i ove godine izdvojen novac, pri čemu je njihova vrednost povećana sa 5.000 na 10.000 dinara.
"Pored svih pozitivnih efekata o kojima smo pričali prethodnih godina, kao što je produžetak turističke sezone, izlazak ugostitelja iz sive zone, vaučeri su prošle godine ispunili još jedan važan cilj. Uspeli smo da u Srbiji zadržimo dva miliona domaćih gostiju iako su ukinuta sva ograničenja za putovanja u inostranstvo", kaže Uroš Kandić.
